Грузинско писмо

(преусмерено са Грузијско писмо)

Грузински
Damts'erloba.svg
damts'erloba писмо у медрулију
Типалфабет
ЈезициГрузински (оригинално) и други картвелски језици
Временски период
430.[1] – садашњост
Породица
по узору на грчки
  • грузински
Правацслева надесно
ISO 15924Geor, 240
Уникод назив
Georgian

Грузинско писмо (неправилно грузијско писмо; груз. ქართული დამწერლობა) се састоји од 33 симбола. Грузински алфабет се користи у грузинском језику. Грузински алфабет нема великих и малих слова. Поједина слова из грузинског алфабета имају и бројну вредност.

Постоје три писма, које се користе за писање грузинског језика: асомтаврули, нушури и медрули. Њихова слова су еквивалентна, деле исте називе и абецедни ред, а сва три су једнодомна (нема разлике између великих и малих слова). Иако се користе сва три облика, медрули се узима као стандард за грузински језик и њему повезане картвелске језике.

Изворно је било 38 слова.[2] Грузински језик тренутно има 33 слова абецеде, а пет слова се више не користе. Абецеда мингрелског језика користи 36 слова: 33 грузијска, једно слово застарело за тај језик, и два додатна слова специфична за мингрелски језик. Иста слова, плус једно слово посуђено из грчког, користи се у абецеди од 35 слова чанскога језика. Четврти картвелски језик, свански језик, обично се не изражава словима, али користе се слова абецеде мингрелског језика, с додатним застарелим грузијским словом, а понекад допуњен дијакритичким знаковима за своје бројне самогласнике.[3]

Грузинска писма одржавају национални статус културног наслеђа у Грузији и тренутно је номинирано за укључивање у попис Унескове нематеријалне културне баштине.[4][5]

Симбол у грузијском језику Изговор
Ан
Бан
Ган
Дон
Ен
Вин
Зен
Тан
Ин
Кан
Лас
Ман
Нар
Он
Пар
Жар
Рае
Сан
Тар
Ун
П'ар
Кар
Ган
К(ј)ар
Шин
Чин
Ц'ан
Јил
Цил
Чар
Ксан
Ј'ан
Хае

ПисмаУреди

АсомтаврулиУреди

Асомтаврули слова
ႭჃ,
 

НушуриУреди

Нушурска слова
ⴍⴣ, ⴓ

МедрулиУреди

Медрулска слова

ЧитањеУреди

Слово Име Бројно
значење
IPA ISO 9984 Романизација Ћирилично
пресловљавање
медрули (მხედრული) нушури (ⴌⴓⴑⴞⴓⴐⴈ) асомтаврули (ႠႱႭႫႧႠႥႰႳႪႨ)
ანი 1 ɑ A a A a А а      
ბანი 2 b B b B b Б б      
განი 3 g G g G g Г г      
დონი 4 d D d D d Д д      
ენი 5 ɛ E e E e Э э, Е е      
ვინი 6 v V v V v В в      
ზენი 7 z Z z Z z З з      
ჰე 8 ɛj[6]      
თანი[7] 9 T' t' T t Ҭ ҭ      
ინი 10 ɪ I i I i И и      
კანი 20 k' K k K' k' К к      
ლასი 30 l L l L l Л л      
მანი 40 m M m M m М м      
ნარი 50 n N n N n Н н      
ჲე 60 j[8] Й й      
ონი 70 ɔ O o O o О о      
პარი 80 p' P p P' p' П п      
ჟანი 90 ʒ Ž ž Zh zh Ж ж      
რაე 100 r R r R r Р р      
სანი 200 s S s S s С с      
ტარი 300 t' T t T' t' Т т      
ვიე 400 wi[9]      
უნი u U u U u У у      
ფარი 500 P' p'[10] P p Ҧ ҧ      
ქანი 600 K' k'[11] K k Қ қ      
ღანი 700 ʁ Ḡ ḡ [12] Gh gh Ҕ ҕ (Г' г')      
ყარი 800 q' Q q[13] Q' q' Ҟ ҟ      
შინი 900 ʃ Š š Sh sh Ш ш      
ჩინი 1000 Č' č' Ch ch Ч ч      
ცანი 2000 ts C' c' Ts ts Ц ц      
ძილი 3000 dz J j Dz dz Ӡ ӡ      
წილი 4000 tsʼ C c Ts' ts' Ҵ ҵ      
ჭარი 5000 tʃʼ Č č Ch' ch' Ҷ ҷ      
ხანი 6000 χ X x Kh kh Х х      
ჴარ 7000 q[14]      
ჯანი 8000 J̌ ǰ J j Џ џ      
ჰაე 9000 h H h[15] H h Ҳ ҳ      
ჰოე 10000 hɔɛ [16]      
- [17] ?  
-[18] ?  
- [19] ?
- [20] ?
-[21] ?

Неки називи исписани грузинским алфабетомУреди

 
Медрули писмо.
  საქართველო  

Реч «Грузија» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Сакартвело»

  სერბეთი  

Реч «Србија» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Сербеи»

  ევროპა  

Реч «Европа» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Европа»

  ვიკიპედია  

Реч «Википедија» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Википедиа»

  ადამიანი  

Реч «човек» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Адамиси»

ИзвориУреди

  1. ^ Oldest found Georgian inscription so far. Exact date of introduction is unclear.
  2. ^ Machavariani, E. Georgian manuscripts Tbilisi, 2011.
  3. ^ Standard Languages and Multilingualism in European History, Matthias Hüning, Ulrike Vogl, Olivier Moliner, John Benjamins Publishing, 2012, p.299
  4. ^ „Georgian alphabet granted cultural heritage status”. Agenda.ge. 10. 3. 2015. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2016. Приступљено 30. 11. 2016. 
  5. ^ „Living culture of three writing systems of the Georgian alphabet”. Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. UNESCO. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2016. Приступљено 30. 11. 2016. 
  6. ^ Starinsko slovo. Danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჱ.
  7. ^ T s pridihom, kao u "thir".
  8. ^ Starinsko slovo. Danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჲ.
  9. ^ Starinsko slovo. Ne primjenjuje se više. Mhedruli je rabio samo ჳ .
  10. ^ P s pridihom, kao u "phati".
  11. ^ K s pridihom, kao u "kha".
  12. ^ Zvonko g.
  13. ^ Suglasnik k, za odsutnosti udiha.
  14. ^ Starinsko slovo. Q̕ar , danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჴ .
  15. ^ Gluho g.
  16. ^ Starinsko slovo. Izgovara se kao [oː] , danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჵ .
  17. ^ Dodatno slovo. Ne primjenjuje se više, izgovaralo se kao "f".
  18. ^ Dodatno slovo. Izgovara se kao ⁠ə⁠ . Postojao u hucuriju, danas ga koriste još mingrelski i švanski jezik.
  19. ^ Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje, zadržao se u mingerlskom i svanskom jeziku. Predstavljao je grlena stanka ​[⁠ʔ⁠]​ .
  20. ^ Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje.
  21. ^ Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди