Грујо Новаковић

грујо новаковић
грујо новаковић
	Грујо Новаковић
Лични подаци
Датум рођења	23. април 1913.
Место рођења	Соколац, Аустроугарска
Датум смрти	6. октобар 1975. (62 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	правник
Деловање
Члан КПЈ од	1936.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Грујо Новаковић (Соколац, 23. април 1913 — Београд, 6. октобар 1975) био је правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 23. априла 1913. у Сокоцу, у чиновничкој породици. Гимназију је похађао у Фочи, Босанској Градишки, Сарајеву и Бањалуци, а право је студирао на Београдском универзитету, где је и дипломирао. Још у вишим разредима гимназије укључио се у револуционарни омладински покрет и учествовао у ђачким штрајковима и сукобима с франковцима у бањалучкој гимназији, а непосредно после матуре и у демонстрацијама против Владе Богољуба Јефтића. Године 1933. постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Од тада је активно радио на организовању шумарских радника на Романији и око Хан Пијеска. У време студија у Београду још се више активирао у раду са студентском омладином. Као члан Земљорадничког клуба, ушао је у Уједињену студентску омладину. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1936. и учествовао у многим акцијама и демонстрацијама КПЈ на Београдском универзитету. Зато је два пута био хапшен и држан у полицијском затвору.

Народноослободилачки рат

Напад Сила осовине априла 1941. затекао га је у Југословенској војсци, на одслужењу војног рока, а након капитулације успео је избегне заробљавање и врати се у родно место. Одмах по повратку, преузео је руковођење партијском организацијом на Романији и Гласинцу и био један од организатора устанка на Романији. Од почетка оружане борбе учествовао је у свим борбама на Романији. Као искусан политички радник и истакнут борац у Романијском партизанском одреду, одмах после ослобођења Сокоца био је постављен за команданта Команде места, а убрзо је изабран и за првог председника Народноослободилачког одбора у Сокоцу. После формирања Окружног комитета КПЈ за Романију, постао је његов члан.

Јануару 1942. постављен је за политичког комесара Романијског партизанског одреда. У лето 1942. изабран је за секретара Окружног комитета КПЈ за Романију и на тој функцији остао је до почетка 1944, када је именован за политичког комесара 20. романијске ударне бригаде. Био је већник ЗАВНОБиХ-а и заменик већника АВНОЈ-а. Крајем 1944. изабран је у Извршни одбор Обласног Народноослободилачког одбора за источну Босну, где је радио на организовању народне власти у том делу Босне и Херцеговине. При завршетку рата изабран је за председника Окружног народног одбора за Сарајево.

Послератна каријера

Након рата, обављао је низ одговорних функција:

члан Окружног комитета КПЈ за Сарајево
председник Окружног народног одбора Сарајева
помоћник генералног секретара Владе ФНРЈ
председник Комисије државне контроле БиХ
секретар Обласног комитета КПЈ за Сарајево
секретар Извршног већа Народне скупштине Босне и Херцеговине
секретар Градског комитета Савеза комуниста Сарајева
генерални секретар у Државном секретаријату за иностране послове
члан Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине
посланик у више сазива Савезне и Републичке скупштине
члан Извршног већа Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1964. до 1969.
члан и председник Централне ревизионе комисије Савеза комуниста Југославије, биран на Шестом конгресу 1952.
члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, биран на Седмом конгресу 1958.
члан Контролне комисије Савеза комуниста Југославије, биран на Осмом конгресу 1964.
председник Статутарне комисије СКЈ од Деветог конгреса СКЈ 1969.
члана Савета федерације

За свој активан друштвено-политички рад добио је 1974. Награду ЗАВНОБиХ-а.

Умро је 6. октобра 1975. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Референце

Литература

Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239