Гуча

насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу

Гуча је градско насеље у општини Лучани, у Моравичком округу, у Србији. Према попису из 2022. био је 1.491 становник. Овде се налази Лапидаријум у Гучи. У Гучи се сваке године традиционално одржава Драгачевски сабор трубача.

Гуча
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЛучани
Становништво
 — 2022.1.491
Географске карактеристике
Координате43° 46′ 39″ С; 20° 13′ 35″ И / 43.77759° С; 20.22648° И / 43.77759; 20.22648
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина328 m
Гуча на карти Србије
Гуча
Гуча
Гуча на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32230
Позивни број032
Регистарска ознакаLU

До 1965. године је ово насеље седиште општине Гуча коју су чинила насељена места: Бели Камен, Доњи Дубац, Горачићи, Горња Краварица, Горњи Дубац, Граб, Губеревци, Гуча (село), Каона, Котража, Кривача, Милатовићи, Пшаник, Рогача, Рти, Тијање, Турица, Вича, Властељице, Вучковица, Зеоке и Живица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани.

Историја

уреди

Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из 1476. године.

Указом Краља од 2. августа 1893. године насеље је добило статус варошице.

Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине Лучани по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до 1955. године да би се свело на општинско до 1962. године када је укинута општина Гуча и формирана Општина Лучани са седиштем у Лучанима.

Цркву Светог Архангела Гаврила саградили су парохијани 1832. године уз обилату помоћ кнеза Милоша Обреновића.

Драгачевски сабор трубача

уреди

Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи.[1]. О овом фестивалу је снимљено неколико документарних филмова.

Историја сабора

уреди
 
Панорама Гуче 1936. године. На слици се могу видети обрадиве површине под усевима.

Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“.

За фестивал су заслужни су још музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Боривоје Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.

На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист Вечерње новости, који ће годинама додељивати „Златну трубу” најпопуларнијем трубачу на Сабору.

Демографија

уреди

Према попису из 2002. године у насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је великим делом насељено Србима и у последња два пописа примећен је пад у броју становника.

 
Дефиле фолклорних група кроз Гучу током Драгачевског сабора (2005)
 
Сабор 2008.
Демографија[2]
Година Становника
1948. 601
1953. 754
1961. 932
1971. 1.378
1981. 1.852
1991. 2.026 2.009
2002. 2.022 2.059
2011. 1.755
2022. 1.491
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.980 97,92%
Црногорци
  
15 0,74%
Југословени
  
4 0,19%
Муслимани
  
3 0,14%
Хрвати
  
2 0,09%
Немци
  
1 0,04%
Бошњаци
  
1 0,04%
непознато
  
10 0,49%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Званична интернет страница”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2011. г. Приступљено 01. 02. 2011. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди
  • Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола; Славковић, Јовиша М. (2021). Гуча кроз векове : хроника. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-04-5. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 

Спољашње везе

уреди