Гуљелмо Маркони

италијански инжењер и физичар

Гуљелмо Маркони (итал. Guglielmo Marconi; Болоња, 25. април 1874Рим, 20. јул 1937) био је италијански[1][2][3][4] инжењер и физичар, познат по свом пионирском раду на радио-преносу на велике удаљености,[5] развоју Марконијевог закона и радио-телеграфском систему. Један од оснивача бежичне телеграфије и изумитеља радија.[6] [а] Од 1896. године живео је у Енглеској, где је 1897. године патентирао примену електромагнетских таласа за бежичну телеграфију. Године 1901, Маркони је први успешно приказао пренос радио-сигнала преко Атлантског океана. Године 1932, употребио је дециметарске радио-таласе, а за радове на бежичној телеграфији поделио је 1909. са Брауном Нобелову награду за физику.[8][9][10]

Гуљелмо Маркони
Гуљелмо Маркони
Лични подаци
Датум рођења(1874-04-25)25. април 1874.
Место рођењаБолоња, Краљевина Италија
Датум смрти20. јул 1937.(1937-07-20) (63 год.)
Место смртиРим, Краљевина Италија
ОбразовањеУниверзитет у Болоњи
Научни рад
Пољефизика
Награде Нобелова награда за физику

Маркони је део своје каријере провео радећи код Николе Тесле као техничар и ту је видео и радио са неким техничким проналасцима које ће наставити да развија самостално. Иако му је признат патент на радио пренос, убрзо му је поништен да би амерички патентни завод 1904. године поново признао патент за радио пренос због чега настаје дугогодишњи судски патентни спор око права првенства на овај проналазак. Тесла подноси тужбу 1915. године, али убрзо банкротира, тако да овај спор остаје дуго да се води. Врховни суд САД је 1943. године после Теслине смрти признао право Николе Тесле на овај патент, мада није реткост да се још понегде нађу тврдње да је управо Маркони изумео радио.

Маркони такође је био предузетник, бизнисмен и оснивач компаније The Wireless Telegraph & Signal Company у Великој Британији 1897. године (која је постала компанија Маркони). Он је успео је да постигне инжењерски и комерцијални успех радија иновирањем и надоградњом на раду претходних експеримената и физичара.[11][12] Године 1929. Маркони је постао племић, стицањем звања маркиз од италијанског краља Виктора Емануела III, а 1931. је за папу Пија XI поставио Ватикански радио.

Напомене

уреди
  1. ^ Од 1943. Никола Тесла се сматра проналазачем радија, који је предложен у патенту[7] предатом Патентном бироу САД 20. марта 1900.

Референце

уреди
  1. ^ „Guglielmo Marconi | Italian physicist”. 
  2. ^ „This week in tech”. The Telegraph. 28. 4. 2017. 
  3. ^ „Guglielmo Marconi”. 
  4. ^ Gavin Weightman, The Industrial Revolutionaries: The Making of the Modern World 1776–1914, Grove/Atlantic, Inc. – 2010, page 357
  5. ^ Bondyopadhyay, Prebir K. (1995). „Guglielmo Marconi – The father of long distance radio communication – An engineer's tribute”. 25th European Microwave Conference, 1995. стр. 879. S2CID 6928472. doi:10.1109/EUMA.1995.337090. 
  6. ^ Hong, стр. 1
  7. ^ „Patent 0645576: "System of Transmission of Electrical Energy". Приступљено 12. 10. 2014. 
  8. ^ "Guglielmo Marconi: The Nobel Prize in Physics 1909"
  9. ^ Bondyopadhyay, P.K. (1998). „Sir J.C. Bose diode detector received Marconi's first transatlantic wireless signal of December 1901 (the 'Italian Navy Coherer' Scandal Revisited)”. Proceedings of the IEEE. 86: 259. doi:10.1109/5.658778. 
  10. ^ Roy, Amit (8. 12. 2008). „Cambridge 'pioneer' honour for Bose”. The Telegraph. Kolkota. Приступљено 10. 6. 2010. 
  11. ^ Icons of Invention: The Makers of the Modern World from Gutenberg to Gates. ABC-CLIO. 2009. стр. 162. ISBN 978-0-313-34743-6. 
  12. ^ Mulvihill, Mary (2003). Ingenious Ireland: A County-by-County Exploration of the Mysteries and Marvels of the Ingenious Irish. Simon and Schuster. стр. 313. ISBN 978-0-684-02094-5. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди

vs Tesla