Г (ћириличко)

ћириличко слово
Ћириличко слово Г
Бројевна вредност: 3
Позиција у Уникоду
Велико: U+0413
Мало: U+0433
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́
Ѕ И Ѝ И́ І Ї
Й Ј К Ќ Л Љ
М Н Њ О О́ О̀
Ō П Р С С́ Т
Ћ У Ў Ф Х Ц
Ч Џ Ш Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ З̌
З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́ Ԇ
Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ
Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ
Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ
Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ
Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ Ӳ
Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ҵ Ҷ Ӵ
Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆
Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈
Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ Ҁ
Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ
Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Г г (Г г; искошено: Г г) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову G и грчком слову гама (Γ γ).

Историја уреди

Слово ⟨Г⟩ је настало од грчког слова гама (Γ γ), али је мало слово само мањи облик великог, за разлику од грчког гама.

У старословенској азбуци име слова било је глаголи, што је на тадашњем језику значило »причати«.

У ћириличком бројевном систему, слово ⟨г⟩ је имало вредност броја 3.

Употреба уреди

Налази се на четвртом месту код свих језика који употребљавају ћирилицу и најчешће представља звучни веларни плозив, /ɡ/.

Јужнословенски језици уреди

У књижевном српском, бугарском и македонском, такође представља звук (/ɡ/). Понекад, као последица брзог говора, у српском језику слово ⟨г⟩ се изговори као /ɣ/, /ɦ/ или пак /k/.

Руски језик уреди

Слово ⟨г⟩ у књижевном руском језику представља (/ɡ/), сем када је обезвучено, па пређе у /k/ на крају речи или пре безвучног сугласника, и представља /ɡʲ/ пред предњонепчаним сугласником. У јужном руском дијалекту, тај глас се изговара као /ɣ/, и понекад као /ɦ/ у местима близу границе са Украјином и Белорусијом.

Прихватљиво је изговарати ⟨г⟩ у неким руским речима као /ɣ/ (које се понекад назива и »украјинско г«): Бог, богатый, благо, Господь, али не слажу се с тим сви. Тај звук се углавном сматра нестандардним и дијалектским у руском, и већина образованијих Руса га избегава. Реч »бог« се у номинативу увек изговара као /box/.[1]

У генитивским наставцима -ого, -его, ⟨г⟩ представља /v/, као и у речи сегодня (»данас«, од двају речи: сего и дня).

У речима мягкий и лёгкий се ⟨г⟩ изговара као /x/ испред слова ⟨к⟩.

На почетку речи европског порекла где би се очекивало ⟨х⟩, ставља се ⟨г⟩ из историјских разлога, нпр., реч херој: енгл. heroрус. герой.

Украјински уреди

У украјинском језику, слово ⟨г⟩ представља /ɦ/.

И у украјинском, глас /ɡ/ је присутан само у посуђеницама и записује се словом ⟨Г⟩ са квачицом (Ґ ґ).

И у украјинском и у белоруском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.

Белоруски уреди

У белоруском, ово слово се изговара као /ɣ/ или као нешто мекше /ɣʲ/.

Као и у украјинском, и у белоруском је /ɡ/ присутно само у посуђеницама, али записује се као диграф ⟨кг⟩.

И у белоруском и у украјинском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.

Несловенски језици уреди

У великом броју несловенских језика који се пишу ћирилицом, ⟨г⟩ може представљати и /g/ и /ʁ~ɣ/ (с тиме да се други пример употребљава углавном у турским језицима и угрофинским језицима).

Слична и сродна слова уреди

Рачунарско кодирање карактера уреди

Знак Г г
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE CYRILLIC SMALL LETTER GHE
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1043 U+0413 1075 U+0433
UTF-8 208 147 D0 93 208 179 D0 B3
Нумеричка референца знака Г Г г г
KOI8-R and KOI8-U 231 E7 199 C7
CP 855 173 AD 172 AC
Windows-1251 195 C3 227 E3
ISO-8859-5 179 B3 211 D3
Mac Cyrillic 131 83 227 E3


Референце уреди

Литература уреди

  • Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.