Г (ћириличко)

Ћириличко слово Г

Бројевна вредност: 3
Позиција у Уникоду
Велико: U+0413
Мало: U+0433
Слова словенских језика
А	А́	А̀	А̄	Б	В	Г
Ґ	Ѓ	Д	Ђ	Е	Ѐ	Е́
Е̄	Ё	Є	Ж	З	З́
Ѕ	И	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ј	К	Ќ	Л	Љ
М	Н	Њ	О	О́	О̀
Ō	П	Р	С	С́	Т
Ћ	У	Ў	Ф	Х	Ц
Ч	Џ	Ш	Щ	Ъ	Ы
Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ	Ҕ
Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ	Ԃ
Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ	Ӂ
Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ	З̌
З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́	Ԇ
Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ	Ӄ
Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ	Ӆ
Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ	Ӊ
Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ	Ԋ
Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ	Ԥ
Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ	Ԍ
Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ	Ӳ
Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ	Ӽ
Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ	Ӵ
Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ	Ҿ
Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ	Э̆
Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄	Є̈
Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ	Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ	Ѿ	Ҁ
Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ	Ѧ	Ѫ	Ѩ
Ѭ	Ѯ	Ѱ	Ѳ	ֹѴ	Ѷ
Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ	Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ
Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ	ꙮ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Г г (Г г; искошено: Г г) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову G и грчком слову гама (Γ γ).

Историја Уреди

Слово ⟨Г⟩ је настало од грчког слова гама (Γ γ), али је мало слово само мањи облик великог, за разлику од грчког гама.

У старословенској азбуци име слова било је глаголи, што је на тадашњем језику значило »причати«.

У ћириличком бројевном систему, слово ⟨г⟩ је имало вредност броја 3.

Употреба Уреди

Налази се на четвртом месту код свих језика који употребљавају ћирилицу и најчешће представља звучни веларни плозив, /ɡ/.

Јужнословенски језици Уреди

У књижевном српском, бугарском и македонском, такође представља звук (/ɡ/). Понекад, као последица брзог говора, у српском језику слово ⟨г⟩ се изговори као /ɣ/, /ɦ/ или пак /k/.

Руски језик Уреди

Слово ⟨г⟩ у књижевном руском језику представља (/ɡ/), сем када је обезвучено, па пређе у /k/ на крају речи или пре безвучног сугласника, и представља /ɡʲ/ пред предњонепчаним сугласником. У јужном руском дијалекту, тај глас се изговара као /ɣ/, и понекад као /ɦ/ у местима близу границе са Украјином и Белорусијом.

Прихватљиво је изговарати ⟨г⟩ у неким руским речима као /ɣ/ (које се понекад назива и »украјинско г«): Бог, богатый, благо, Господь, али не слажу се с тим сви. Тај звук се углавном сматра нестандардним и дијалектским у руском, и већина образованијих Руса га избегава. Реч »бог« се у номинативу увек изговара као /box/.^[1]

У генитивским наставцима -ого, -его, ⟨г⟩ представља /v/, као и у речи сегодня (»данас«, од двају речи: сего и дня).

У речима мягкий и лёгкий се ⟨г⟩ изговара као /x/ испред слова ⟨к⟩.

На почетку речи европског порекла где би се очекивало ⟨х⟩, ставља се ⟨г⟩ из историјских разлога, нпр., реч херој: енгл. hero → рус. герой.

Украјински Уреди

У украјинском језику, слово ⟨г⟩ представља /ɦ/.

И у украјинском, глас /ɡ/ је присутан само у посуђеницама и записује се словом ⟨Г⟩ са квачицом (Ґ ґ).

И у украјинском и у белоруском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.

Белоруски Уреди

У белоруском, ово слово се изговара као /ɣ/ или као нешто мекше /ɣʲ/.

Као и у украјинском, и у белоруском је /ɡ/ присутно само у посуђеницама, али записује се као диграф ⟨кг⟩.

И у белоруском и у украјинском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.

Несловенски језици Уреди

У великом броју несловенских језика који се пишу ћирилицом, ⟨г⟩ може представљати и /g/ и /ʁ~ɣ/ (с тиме да се други пример употребљава углавном у турским језицима и угрофинским језицима).

Слична и сродна слова Уреди

Рачунарско кодирање карактера Уреди

Знак	Г		г
Назив у Уникоду	CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE		CYRILLIC SMALL LETTER GHE
Врста кодирања	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална
Уникод	1043	U+0413	1075	U+0433
UTF-8	208 147	D0 93	208 179	D0 B3
Нумеричка референца знака	Г	Г	г	г
KOI8-R and KOI8-U	231	E7	199	C7
CP 855	173	AD	172	AC
Windows-1251	195	C3	227	E3
ISO-8859-5	179	B3	211	D3
Mac Cyrillic	131	83	227	E3

Референце Уреди

^ Гласови уместо слова ⟨г⟩ (језик: руски)

Литература Уреди

Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.

Овај чланак везан за језик је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Гласови уместо слова ⟨г⟩ (језик: руски)

[1]