Дабар (Полимље)

Дабар је српска средњовековна жупа и област у Доњем Полимљу. Дабарска жупа је обухватала област око доњег тока реке Лима. Била је једна од најзначајнијих области у држави Немањића. По имену ове области је 1219. године названа и светосавска Дабарска епархија, а ово древно обласно име се очувало и у називу потоње Дабробосанске митрополије.[1][2]

Српски православни манастир Бања код Прибоја
За друге употребе, погледајте Дабар (вишезначна одредница).

ИсторијаУреди

 
Ктиторска композиција из манастира Добруна (14. век)

Током раног средњег века, целокупно Полимље је припадало тадашњој Кнежевини Србији, а потом се налазило у саставу великожупанске Србије. Дабарска област је доживела највећи процват за време владавине династије Немањића. У то време, главно духовно средиште Дабарске области био је манастир Светог Николе у Бањи, код данашњег Прибоја, који се помиње већ у Студеничком типику. Први српски архиепископ Свети Сава је 1219. године на овом подручју установио Дабарску епархију, са средиштем у манастиру Бањи. На подручју дабра су током средњовековног раздобља подигнути и други манастири, као што су манастир Мажићи и манастир Добрун.[3]

Након распада Српског царства и стварања српских удеоних кнежевина, Дабар је био у саставу области Војиновића све до 1373. године, када је када је ова област потпала под власт босанског бана Твртка, који се 1377. године у оближњем манастиру манастиру Милешеви крунисао за краља Срба Босне.[4]

Током 15. века, област Дабра је подељена између великашких породица Павловића и Косача, а део који је припадао Косачама ушао је средином 15. века у састав Херцеговине Светог Саве.[5] Након успостављања турске власти, тај део је био у саставу Херцеговачког санџака, док је други део области био у саставу Босанског санџака (нахија Прибој).[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди