Дабишићи, српска средњовјековна властеоска породица.

Половином XIV вијека убрајана је међу најмоћнију властелу у Босни. Њен родоначелник био је кнез Дабиша Беројевић, свједок у повељама бана Стефана II из 1326-1329, 1329. и 1345. године. Имао је три сина: Владислава, Пурћу и Вука. Дабишићи су, према писању Мавра Орбина, држали многе земље на ријеци Дрини, у Босни и у Усори.[1] Историјска грађа их доводи у везу са градом Кучлатом и облашћу Лудмер. Браћа су учествовала у побуни против бана Твртка, која је избила почетком 1366. године. Након двије године Твртко је угушио буну и уништио Дабишиће.[2]

Референце уреди

  1. ^ Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд. стр. 149. 
  2. ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 23. ISBN 978-99976-42-37-0.