Отворите главни мени

Свети Давид Двински (јерм. Դավիթ Դվնեցի; познат и као Давид Ечмијадзински) је хришћански светитељ и мученик. Отац му је био Персијанац, а мајка Јерменка[1]. Пре него што је прешао у хришћанство и крстио се звао се Сурхан[2]. Отац му је био персијски племић из породице Хорасана. У Јерменију је свети Давид дошао између 658 и 661. године у походу Арапа на ту државу[2]. У Јерменији је примио хришћанство и крстио се, због чега је касније мучен и убијен.

Давид Двински
Свети мученик
Датум рођења7. век
Датум смрти703.
Место смртиДвин
Јерменија
Поштује се уПравославна црква, Јерменска апостолска црква
Празник23. децембар (православље), покретан (Јерменска апостолска црква)

Први помен о мучеништву Давида Двинског се налази у делу из 10. века чији је аутор католикос свих Јермена, Ованес Драсханакертци[2]. Сурхана је крстио велики кнез Григор и потом му дао да управља једном облашћу у кнежевини. Живео је праведно и био је познат по богоугодном животу, оженио се и имао је деце[2]. У арапском походу на Јерменију, који је предводио Абдулах, Давид је ухваћен и мучен. Три дана је био у тамници где му је почупана коса и брада, а потом је тучен[2]. Пошто је одбио да се врати у ислам, Абдулах је наредио да га разапну на крст. Док је ишао да га разапну на крст Давид се молио Богу и захваљивао му на могућности да страда мученичком смрћу[2]. Околни народ и његова жена, који су се скупили око крста на коме је распет, су га охрабривали у одлуци да страда за веру[2]. Док је био распет на крсту прободен је мачем и тако је преминуо[2]. У хришћанској традицији се спомиње да се крст који је био окренут на југ чудесно окренуо према истоку[2]. То се догодило у граду Двину, највероватније 703. године[2], а према неким изворима 693. године[1][3].

Сахрањен је у цркви светог Григорија[2] у граду Ечмијадзину (данас Вагаршапат)[1].

Српска православна црква слави га 23. децембра по црквеном, а 5. јануара по грегоријанском календару[1]. Јерменска апостолска црква има покретан календар, а 2011. године славила је празник 26. септембра[4].

РеференцеУреди