Епископ стобијски Давид

(преусмерено са Давид Нинов)

Давид (световно Јанко Нинов; Скопље, 27. јул 1972) викарни је епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички.

Давид (Нинов)
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
АрхиепископијаПравославна охридска архиепископија
ЕпархијаМитрополија скопска
Чинепископ
Титулаепископ стобијски и мјестобљуститељ струмички
СједиштеСкопље
Године службеод 2006.
Лични подаци
Датум рођења(1972-07-27)27. јул 1972.(50 год.)
Мјесто рођењаСкопље
СФР Југославија

БиографијаУреди

Епископ Давид је рођен 27. јула 1972. у Скопљу. Прије одласка у манастир био је уредник часописа „Стремеж“ и радио је у редакцији за културу државне телевизије. Објавио је неколико књига стихова и добитник је награде „Студентски збор“. У манастир одлази 1995, а 1996. као расофоран монах рукоположен је за јерођакона. У велику схиму замонашен је 1997. и исте године је рукоположен у јеромонаха. У манастиру је уређивао лист „Успение“.

Заједно са монасима и монахињама код којих је служио као духовник, јануара 2004, са стране Његовог блаженства архиепископа охридског и митрополита скопског Јована VI примљен је у јурисдикцију Православне охридске архиепископије.

Средње образовање је завршио у Скопљу. Студирао је старогрчку и латинску филологију на Институту за класичне студије у Скопљу. Дипломирао је теологију на Теолошком факултету државног Аристотеловог универзитета у Солуну, Грчка. Магистрирао (MTheol) је на истом факултету Аристотеловог универзитета, Одсек за догматику, историју филозофије и икуменску теологију.[1]

ЕпископУреди

У склопу редовног заседања Светог Архијерејског Сабора СПЦ, које је било одржано од 15. до 26. маја 2005. године,[2] усвојен је саборски Томос о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије, који је издат 24. маја од стране сабора, са потписом српског патријарха Павла. Тим актом, који је усаглашен и усвојен на саборском заседању, Православна охридска архиепископија је добила пуну црквену аутономију, под омофором Српске православне цркве.[3]

За помоћног епископа стобијског изабрао га је Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије, дана 29. јуна 2006. Међутим, политички мотивисаног затварања Његовог блаженства архиепископа охридског и митрополита скопског Јована VI хиротонија у епископски чин извршена је 17. јуна 2007. Затим, 2008. постављен је за администратора Струмичке епархије.

Ради и извршава задатке првог секретара Светог архијерејског синода Православне охридске архиепископије, а истовремено је и уредник званичне интернет странице Православне охридске архиепископије, као и листа „Соборност”.

Свети архијерејски сабор СПЦ је 16. маја 2022. године донео одлуку о обнови литургијског заједништва са Македонском православном црквом,[4] а потом је 19. маја године у Београду одржано и прво заједничко богослужење архијереја СПЦ и МПЦ.[5] У наставку заседања, Свети архијерејски сабор СПЦ је 20. маја донео начелну одлуку о давању сагласности за додељивање аутокефалног статуса МПЦ, али та одлука због своје начелне и условне природе није била одмах обнародована, нити је поменута у званичном саборском саопштењу, које је објављено 23. маја.[6] Потом је уследио боравак српског патријарха Порфирија у Скопљу, где је 24. маја дошло до јавног саопштавања одлуке о прихватању аутокефалности МПЦ од стране СПЦ, а том догађају је присуствовао и епископ Давид.[7]

Стицајем околности, јерархија ПОА није присуствовала објављивању патријарховог томоса о аутокефалности МПЦ, који је био уручен 5. јуна у Београду.[8] Након тог чина, јерархија ПОА се није званично оглашавала поводом кључних питања која проистичу из односа између поменутог патријарховог томоса и старијег саборског томоса из 2005. године.[9]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Биографија Епископа стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида, 29. јул 2014.
  2. ^ „Саопштење за јавност са редовног заседања САС СПЦ (2005)”. Архивирано из оригинала на датум 12. 06. 2011. Приступљено 21. 06. 2022. 
  3. ^ Томос о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије (2005)
  4. ^ „СПЦ: Саопштење Светог Архијерејског Сабора (16. мај 2022. године)”. Архивирано из оригинала на датум 16. мај 2022. Приступљено 21. јун 2022. 
  5. ^ „СПЦ (2022): Зацељена рана полувековног раскола”. Архивирано из оригинала на датум 20. 05. 2022. Приступљено 21. 06. 2022. 
  6. ^ „СПЦ (2022): Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора”. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2022. Приступљено 21. 06. 2022. 
  7. ^ „СПЦ (2022): Патријарх Порфирије и архиепископ Стефан служили Литургију у Саборном храму у Скопљу”. Архивирано из оригинала на датум 24. 05. 2022. Приступљено 21. 06. 2022. 
  8. ^ „СПЦ (2022): Патријарх српски Порфирије уручио архиепископу Стефану Томос којим се потврђује аутoкефалност Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије”. Архивирано из оригинала на датум 05. 06. 2022. Приступљено 21. 06. 2022. 
  9. ^ ПОА (2022): Вести (јун)

Спољашње везеУреди