Далида
Далида, рођена као Јоланда Кристина Ђиљоти (итал. Iolanda Cristina Gigliotti; 17. јануар 1933 – 3. мај 1987) у Каиру, у породици италијанских досељеника, која је припадала вишој средњој класи, једна је од најзначајнијих француских певачица.[1] За живота је добила 55 златних плоча, и први је извођач коме је уручена дијамантска плоча.[2]
Далида | |
|---|---|
.jpg) Далида 1954. године | |
| Датум рођења | 17. јануар 1933. |
| Место рођења | Каиро Краљевина Египат |
| Датум смрти | 3. мај 1987. (54 год.) |
| Место смрти | Париз Француска |
| Веб-сајт | dalida |
Биографија Уреди
Љубав према музици стекла је у породици – отац јој је био прва виолина Опере у Каиру. Расла је у северном предграђу Чубра, као средње дете (поред два брата Бруна и Орланда, који је касније постао музички продуцент у Паризу где и данас живи и ради), школовала се у католичким школама.
Године 1951, се први пут пријављује на такмичењу лепоте, а три године касније – 1954. постаје Мис Египта.[3] Ова победа јој отвара врата у свету шоу-бизниса, и на Божић исте године се упркос противљењу своје породице сели у Париз.[4] Према саветима својих продуцената бира уметничко име Далила, које ускоро мења у Далида.
Првих месеци свога боравка у Паризу живела је тешко и похађала часове француског како би своју дикцију довела до перфекције. Прве кораке у каријери имала је као глумица, али је успех био скроман, али су наступи у чувеном кабареу Champs Elysées били веома успешни и отворили су јој врата певачке каријере.
Каријера Уреди
Први сингл „Madonna” био је релативно успешан, али је већ наредни „Bambino” био велики, велики хит – продат је у преко 300.000 копија за око годину дана, провео је 46 недеља у топ-тену француске топ-листе, и донео јој је прву златну плочу. Ова песма и данас спада у ред најпродаванијих на француском дискографском тржишту. Након тога следе велики хитови међу којима су најзначајнији: “Gondolier”,“Come Prima (Tu Me Donnes)”, “Ciao Ciao Bambina”, "Les Temps des Fleurs"...
Током каријере била је успешна у променама у музичком изразу, а 60-их година у свој репертоар уврстила је традиционалну грчку песму – „Дарла Дирладада”. 70-их година приклонила се тренду диско музике снимивши неколико такође успешних плоча („Monday Tuesday… Laissez-Moi Danser” и друге). Овим својим репертоаром постала је омиљена у геј популацији, која је широм света и данас сматра за своју икону.
Осамдесетих година су се појављивања у јавности и објављивање нових песама нешто проредили. Тада је морала да се подвргне офталмолошким операцијама због проблема са видом које је имала од најранијег детињства. 1986. египатски режисер Јусуф Ченин позива је да игра главну улогу у родном Египту у филму Le Sixième Jour. Критике су биле одличне.
Насупрот успесима које је имала на позорници, у приватном животу никада није наишла на љубав којој је читавог живота тежила. Умрла је 3. маја од последица уношења велике дозе барбитурате које је пред крај живота све чешће узимала.[2]
Године 1997, град Париз јој на Монмартру додељује трг, и поставља бисту у природној величини.
Референце Уреди
- ^ Ćirić, Dejan. „„Prokleta“ Dalida: Francuska boginja čija je tragična sudbina neverovatno slična Silvaninoj”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2023-02-02.
- ^ а б „Dalida site Officiel - Accueil”. dalida.com. Приступљено 2023-02-02.
- ^ „Dalida biography”. Last.fm (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-02.
- ^ „Dalida”. IMDb. Приступљено 2023-02-02.
Спољашње везе Уреди
- Званични веб-сајт
- Фан клуб сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2013)