Отворите главни мени

Дамаскин (световно Драгутин Грданички, Лесковац, 20. јун 1892Београд, 7. октобар 1969) је био епископ Српске православне цркве, митрополит загребачки.

Дамаскин (Грданички)
ДамаскинГрденички.jpg
Дамаскин (Грданички)
Датум рођења(1892-06-20)20. јун 1892.
Место рођењаЛесковац
Краљевина Србија
Датум смрти7. октобар 1969.(1969-10-07) (77 год.)
Место смртиБеоград
СФРЈ

Митрополит Дамаскин објављивао је своје радове из литургике, пастирског богословља, омилитике и црквене музике у богословским часописима. Његово животно дело, Српско црквено појање, угледало је света после његове смрти.

Световни животУреди

Рођен је у Лесковцу 1892. године од родитеља Јована, трговца, и мајке Параскеве[1]. После задршене основне школе уписао ое у деветоразредну Богословију светога Саве у Београду и завршио је 1912. Истовремено је похађао и Музичку школу у Београду. После завршене богословије предавао је музику у Првој крагујевачкој гимназији, а потом се уписао на Духовну академију у Петрограду.

Монашки животУреди

Пре поласка у Русију замонашио га је у манастиру Раковици синђел Платон (Јовановић), потоњи епископ бањалучки, а митрополит Димитрије (Павловић) рукоположио га је у чин јерођакона. Духовну академију завршио је са степеном кандидата богословља 1917. године. Потом је завршио Филозофски факултет у Фрајбургу у Швајцарској, где је промовисан за доктора филозофије[2].

За време Првог светског рата био је у Оксфорду парох и вероучитељ нашој избегличкој колонији, а извесно време и војни свештеник Друге добровољачке дивизије у Русији. Од 1918. године налазио се положају професора Богословије светога Саве у Енглеској, Београду и Сремским Карловцима. Од 1922. до 1923. синђел Дамаскин је био на положају првог секретара Српске патријаршије и професор на Богословији у Сремским Карловцима, а септембра 1924. изабран је за доцента Богословског факултета у Београду[2].

На овом положају га је затекао избор за епископа мукачевско-прешовског новоосноване Чехословачке православне цркве 1931.

Епископско звањеУреди

У новоустановљеној Мукачевско-прешовској епархији епископ Дамаскин је вратио сву интелигенцију из унијатства у православље, донео Устав епархије, подигао већи број храмова, упутио на школовање у српске богословске школе завидан број свештеничких кандидата и подигао у Мукачеву зграду епископије[3].

По своме пристанку епископ Дамаскин премештен је 1938. на катедру Епархије америчко-канадске. Највећу пажњу посветио је црквеној просвети уопште, а посебно недељним црквеним школама. За његово време је Црквено-народни сабор допунио Епархијски устав, донет за време епископа Мардарија. По своме пристанку изабран је за епископа банатског 1939. године[3].

У Вршцу је епископ Дамаскин покренуо Банатски весник и покушао да преко Црквене музичке школе образује кадар црквених појаца и диригената, али је Други светски рат омео све његове племените намере[3].

20. маја 1947. године[4] на првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора приликом попуњавања упражњених епархија изабран је за митрополита загребачког[3].

Умро после краће болести 7. октобра 1969. године у Београду, који се тамо налазио као члан Св. Синода Српске православне цркве[1]. Сахрањен у манастиру Ваведењу, где је сахрањен и његов претходник митрополит Доситеј[3].

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Prosvjeta: mjesečnik Srpskog kulturnog društva Prosvjeta, № 26 Društvo, 1969, стр. 10
  2. 2,0 2,1 Вуковић 1996, стр. 149.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Вуковић 1996, стр. 150.
  4. ^ Четрдесет година од упокојења Митрополита загребачког Дамаскина (Грданички), spc.rs, 8. Октобар 2009

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди