Дамир Чакар

Дамир Чакар (Пљевља, 28. јун 1973) бивши је југословенски и црногорски фудбалер.

Дамир Чакар
Лични подаци
Пуно име Дамир Чакар
Датум рођења (1973-06-28)28. јун 1973.(47 год.)
Место рођења Пљевља, СФРЈ
Висина 1,93 m
Позиција офанзивни везни / нападач
Јуниорска каријера
Рудар Пљевља
1988—1991 Будућност Подгорица
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1991—1992 Будућност Подгорица 2 (0)
1992—1993 Рудар Пљевља 30 (17)
1993—1994 Борац Чачак 15 (11)
1995—1997 Партизан 78 (44)
1997—1999 Шатеру 29 (3)
1999—2000 Сартид Смедерево 7 (0)
2000—2001 Сутјеска Никшић 23 (19)
2001—2005 Партизан 66 (20)
2005 Рудар Пљевља 16 (6)
2005—2007 Рудар Пљевља 61 (37)
2007—2008 Могрен 14 (0)
Репрезентативна каријера
1995—2001 СР Југославија 3 (0)
* Датум актуелизовања: 25. март 2020.

Клупска каријераУреди

Чакар је поникао у Рудару из Пљеваља, а 1988. године прелази у млађе категорије подгоричке Будућности. На почетку каријере је упоредо играо за омладинце подгоричког и сениоре пљеваљског тима.[1] Са омладинцима Будућности је 1991. освојио Куп СФРЈ, након што је у финалној утакмици после извођења једанаестераца савладана Ријека. То финале је играно на Стадиону Црвене звезде у Београду,[2] као предигра финала сениора Црвена звезда - Хајдук Сплит.

За први тим Будућности је дебитовао док се клуб такмичио у Првој лиги СФР Југославије. Касније се вратио у матични Рудар, са којим је 1993, након баража са Приштином, изборио пласман у Прву лигу СР Југославије.[1] Ипак није заиграо за Рудар у Првој лиги, јер је лета 1993. прешао у Борац из Чачка.

Након годину и по дана у Борцу, Чакар у јануару 1995. потписује за Партизан.[1] На 99. вечитом дербију, одиграном 18. марта 1995, Чакар је постигао гол из пенала, а утакмица је завршена нерешеним резултатом 2:2.[3] Након тога Партизану није суђен пенал против Црвене звезде више од 22 године, све до децембра 2017, када је Сејдуба Сума постигао гол са „беле тачке” на 156. вечитом дербију.[4] Још један гол у вечитом дербију је постигао 8. марта 1997, на 106. окршају београдских ривала, када је Партизан славио резултатом 3:0.[5][6] Чакар је дрес Партизана носио две и по године, и учествовао је у освајању две шампионске титуле (1995/96, 1996/97).[7] У те две сезоне је био и најбољи стрелац клуба, као и у врху листе стрелаца домаћег шампионата.

У лето 1997. прелази у новог француског прволигаша Шатеру. У сезони 1997/98. је постигао три гола у француској Првој лиги,[8] али је клуб испао из елитног ранга. Чакар је провео још једну сезону у екипи Шатеруа, док се клуб такмичио у Другој лиги. Након тога се вратио у СР Југославију и потписао за Сартид из Смедерева. Ипак у Сартиду је одиграо тек неколико утакмица, након чега је доживео тешку повреду због које је отишао на вишемесечну паузу.[9] Убрзо је раскинуо уговор са Сартидом, и након опоравка од повреде се прикључио Сутјесци из Никшића. У дресу Сутјеске је током сезоне 2000/01. забележио 19 првенствених погодака,[10] да би се у јулу 2001. вратио у Партизан.[11] У свом другом мандату у Партизану, Чакар је освојио још две титуле (2001/02, 2002/03).[7]

Током свог другог боравка у Партизану је имао и неке запажене у партије у европским утакмицама. У првом колу Купа УЕФА 2002/03, ривал Партизану је био Спортинг из Лисабона, за кога су тада играли млади Кристијано Роналдо и Рикардо Кварежма. На првој утакмици у Португалији, Партизан је славио резултатом 3:1, а потом је игран реванш на Стадиону ЈНА у Београду. Спортинг је у 55. минуту повео са 2:0, да би у 60. минуту тренер Тумбаковић на терен увео Чакара.[12] Чакар је прво у 78. минуту асистирао Андрији Делибашићу за смањење предности. Спортинг је затим у 82. минуту повео са 3:1, након чега се отишло у продужетке. У продужецима Чакар прво асистира Дејану Живковићу за 3:2, а потом и постиже гол и поставља коначних 3:3, којим се Партизан пласирао у наредну рунду такмичења.[13]

Чакар је такође био део екипе која је изборила пласман у групну фазу Лиге шампиона у сезони 2003/04. Постигао је гол у пенал серији на Сент Џејмс парку против Њукасла, када је изборен пласман у најквалитетније европско клупско такмичење.[14] Као резервиста је забележио три наступа у групној фази Лиге шампионе. Улазио је на терен у поразу (1:0) на гостовању мадридском Реалу, затим у поразу (2:1) гостовању Порту, и у ремију (1:1) са Марсељом у Београду.[15]

У фебруару 2005. је прослеђен на позајмицу у матични Рудар,[16] а лета исте године је и потписао уговор са овим клубом.[17] Наступајући у дресу Рудара, Чакар је у премијерној сезони црногорске Прве лиге постигао 16 голова, па је тако заједно са Жарком Кораћем поделио прво место на листи стрелаца.[18][19] У истој сезони је освојио и црногорски Куп са Рударом, након чега је у јулу 2007. напустио клуб.[20] Последњи ангажман је имао у будванском Могрену (2007/08), са којим је освојио још један црногорски Куп, да би након завршетка ове сезоне објавио крај играчке каријере.[21]

РепрезентацијаУреди

За сениорску репрезентацију СР Југославије је одиграо три меча. Дебитовао је 31. марта 1995. у победи (1:0) над Уругвајем на београдској Маракани. Чакар је на терен ушао у другом полувремену уместо Дејана Стефановића,[22] а недуго затим је асистирао Сави Милошевићу за једини гол на утакмици.[23] Преостала два наступа је забележио 2001. године на Кирин купу у Јапану. Играо је 28. јуна 2001. против Парагваја (0:2), да би последњи пут у дресу националне селекције наступио 4. јула 2001. против Јапана (0:1) на опроштајном мечу Драгана Стојковића.[24]

ТрофејиУреди

Партизан
Рудар Пљевља
Могрен

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Дамир Чакар: Тражили су ме Звезда и Војводина, а најупорнији били Зечевић и Бјековић”. zurnal.rs. 18. 3. 2020. Приступљено 30. 5. 2020. 
  2. ^ „Okupila se generacija "bijelih" koja je igrala finale juniorskog Kupa Jugoslavije”. novilist.hr. 9. 6. 2016. Приступљено 30. 5. 2020. 
  3. ^ „(VIDEO) DAMIR ČAKAR ZA INFORMER: Poslednji penal na derbiju? Rodilo mi se dvoje dece otad!”. informer.rs. 3. 3. 2017. Приступљено 30. 5. 2020. 
  4. ^ „Javio nam se Damir Čakar: Gledao je derbi sa tribina, ni u ludilu nije mogao da zamisli da će Partizan od njega do Sume čekati 22 godine na penal! (VIDEO)”. telegraf.rs. 15. 12. 2017. Приступљено 30. 5. 2020. 
  5. ^ „Osmog marta odigran je derbi kada je sadašnji trener Partizana dao gol Zvezdi! (VIDEO)”. espreso.rs. 8. 3. 2016. Приступљено 30. 5. 2020. 
  6. ^ „SKINUTO JE JEDNO ČAKAROVO PROKLETSTVO, DA LI JE RED I NA DRUGO? Zvali smo legendu Partizana pred Večiti derbi!”. espreso.rs. 28. 2. 2019. Приступљено 30. 5. 2020. 
  7. 7,0 7,1 „Foto arhiva – Damir Čakar”. crnobelanostalgija.com. 7. 8. 2011. Приступљено 30. 5. 2020. 
  8. ^ „Damir CAKAR”. lfp.fr (на језику: f). Приступљено 30. 5. 2020. 
  9. ^ „Za Čakara sezona završena!”. glas-javnosti.rs. 31. 3. 2020. Приступљено 30. 5. 2020. 
  10. ^ „Yugoslavia 2000/01”. rsssf.com. Приступљено 30. 5. 2020. 
  11. ^ „Čakar opet u Partizanu!”. glas-javnosti.rs. 6. 7. 2001. Приступљено 30. 5. 2020. 
  12. ^ „Partizan Sporting 3:3”. uefa.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2020. 
  13. ^ „Sjećanja – Kako je Čakar srušio Ronadlov Sporting”. pvportal.me. 21. 2. 2018. Приступљено 30. 5. 2020. 
  14. ^ „Partizan u Ligi šampiona !!! (update)”. b92.net. 28. 8. 2003. Приступљено 30. 5. 2020. 
  15. ^ „Damir Cakar”. transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2020. 
  16. ^ „Čakar u pljevaljskom Rudaru”. b92.net. 8. 2. 2005. Приступљено 30. 5. 2020. 
  17. ^ „Damir Čakar ostaje u Pljevljima”. b92.net. 5. 8. 2005. Приступљено 30. 5. 2020. 
  18. ^ „Zeta prvi šampion Crne Gore”. b92.net. 26. 5. 2007. Приступљено 25. 5. 2020. 
  19. ^ „Bili su najbolji strijelci 1. CFL, a gdje su sada? (1)”. fosmedia.me. 13. 3. 2018. Приступљено 30. 5. 2020. 
  20. ^ „Čakar napustio Rudar iz Pljevalja!”. b92.net. 9. 7. 2007. Приступљено 30. 5. 2020. 
  21. ^ „Čakar: Najlepše u Partizanu. b92.net. 5. 7. 2008. Приступљено 30. 5. 2020. 
  22. ^ „(1995) Jugoslavija – Urugvaj 1:0”. reprezentacija.rs. Приступљено 30. 5. 2020. 
  23. ^ „Yugoslavia - Uruguay 1-0 (1995) Savo Milosevic”. youtube.com. Приступљено 30. 5. 2020. 
  24. ^ „Čakar Damir”. reprezentacija.rs. Приступљено 30. 5. 2020. 

Спољашње везеУреди