Даниловград

градско насеље у општини Даниловград, у Црној Гори

Даниловград је градско насеље у општини Даниловград, у Црној Гори. Градско насеље Даниловград се налази на десној обали ријеке Зете. Према последњем попису из априла 2011. у њему живи 5.156 становника.

Даниловград
Поглед на споменик палим борцима 1941—1945.
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаДаниловград
Становништво
 — (2011)Пад 5.156
Географске карактеристике
Координате42° 33′ 04″ С; 19° 06′ 18″ И / 42.5511307° С; 19.1048966° И / 42.5511307; 19.1048966
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина48 m
Даниловград на карти Црне Горе
Даниловград
Даниловград
Даниловград на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број81410
Позивни број020
Регистарска ознакаDG
Веб-сајтdanilovgrad.me

Историја уреди

У околини Даниловграда налазе се остаци Градине (Мартинићи) из времена кнеза Петра Гојниковића. Двор је саградио кнез Мутимир, такође из династије Властимировића, који је такође овдје сахрањен. Градина је такође била значајна у периоду Немањића, а неки сматрају да је у њој рођен Растко Немањић, оснивач Српске православне цркве.

Даниловград је највеће насеље у Бјелопавлићкој равници, која је добио име по локалном племену Бјелопавлићи, које се први пут помињу у једном документу, датираном 4. августа 1411. године, који се чува у Историјском архиву Дубровника. Даниловград се као млађе насеље, по први пут помиње у вријеме почетка његове изградње 1869. Град је у правом смислу ријечи заживио тек наредне 1870. године када је у саобраћај пуштен мост Војводе Мирка који је повезао двије обале ријеке Зете. Ова година и званично се узима за годину формирања Града на Ћеранића Главици. Он је урбано насеље новијег датума и први пут се јавља на турској географској карти 1876. године, исписаној арапским писмом. Те године објављене су двије турске мапе, на којима се налази и простор Бјелопавлића. На првој карти је обухваћено Приморје, Стара Црна Гора и Брда. Претпоставља се, по начину израде, да је прва карта рађена раније или на основу неке друге старије карте као узорног обрасца. Она представља територију Црне Горе након Конференције амбасадора из краја 1858. године, када су постављене нове границе између турске царевине и Црне Горе, којом је владао књаз Данило Петровић-Његош.

На овој првој карти не помињу се Бјелопавлићи, већ се њој помиње назив ”Брда” у ширем значењу те ријечи. На њој су, са неколико грешака уписани топоними и неки називи као Зета – вода, и насеља: Остурук (Острог), Загорак, Кујава, Творило, Фрутак, Велета, Орја Лука, Главица, Кадића Бован, Разићи, док је Испуж (Спуж) овдје означен као дио турске територије.

Даниловград је основан са циљем да буде престоница Књажевине Црне Горе. Основе за ово планско насеље је поставио књаз Никола Петровић-Његошу 1870. Град је добио име по Николином претходнику, кнезу Данилу Петровић-Његошу. Међутим, након ослобођења Подгорице и Никшића у Црногорско-турском рату, значај Даниловграда је опао.

Географија уреди

Даниловград, односно његово урбано језгро, налази се на десној обали ријеке Зете, у средишту питоме Бјелопавлићке равнице, у континенталном – средишњем дијелу Црне Горе. Град је ослоњен на брдо Главица, на 45 метара надморске висине.

Овде се налази Железничка станица Даниловград.

Црква Свете Текле уреди

 
Црква Свете Текле

Црква Свете Текле (Света Великомученица Текла), саборни је храм у Даниловграду, и спада у најстарије сакралне објекте на територији општине, значајан је вјерски објекат, али и културни споменик, у коме је саткана хероика овог народа. Даниловград је почео да се гради управо око ове светиње. Њено утемељење, судећи по народној традицији која је сачувана до данашњих дана треба тражити у средњем вијеку. Нажалост, не постоје писани документи који би поткријепили ово, али о старом храму говори традиција племена Ћеклића, у Катунској Нахији, коју је забиљежио Петар Шобајић у свом дјелу ”Бјелопавлићи и Пјешивци”. Траг о овој цркви оставио је, записујући предање, познати руски путописац Павле Ровински у својој књизи Етнографија Црне Горе. Култ Свете Текле јако је изражен и у другим племенима Црне Горе која, очито имају неку заједничку везу са овим крајем. Значајно је поменути да се око храма Свете Текле одиграла завршна борба између Бјелопавлића и Турака око чувене Битка на Ћуриоцу из 1792. године. Тадашњу турску војску предводили су Осман – ага и Хусеин – ага Мећикукић, који су били дошли чак и до цркве Свете Текле, одакле су их Бјелопавлићи жестоко потукли и повратили. Бјелопавлићи су успјели да надљудским напорима поразе далеко бројнију турску војску посијеку главног агу од Гусиња, и сачувају своју светињу. Његош је ову битку опјевао у Огледалу српском, у пјесми ”Удар на Ћурилац”.

Демографија уреди

 
Трг Голооточких жртава у Даниловграду

У насељу Даниловград живи 3771 пунољетни становник, а просјечна старост становништва износи 35,1 година (33,8 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 1489 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је углавном насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у посљедња три пописа, примијећен је пораст у броју становника.

График промјене броја становника током 20. вијека
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.154
1953. 2.338
1961. 2.690
1971. 2.961
1981. 3.664
1991. 4.409 4.388
2003. 5.252 5.208
2011. 5.156
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
3.612 69,35%
Срби
  
1.262 24,23%
Муслимани
  
47 0,90%
Хрвати
  
12 0,23%
Италијани
  
8 0,15%
Македонци
  
7 0,13%
Албанци
  
7 0,13%
Мађари
  
6 0,11%
Роми
  
5 0,09%
Руси
  
2 0,03%
Бошњаци
  
1 0,01%
Југословени
  
1 0,01%
непознато
  
80 1,53%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе уреди