Данило Љуботина

Данило Љуботина (Српско Поље, око 16601739) је био српски православни епископ горњокарловачки од 1713. до 1739. године,[1] са архијерејском катедром испрва у манастиру Гомирју, а потом у Плашком.[2]

Данило Љуботина
Данило Љуботина.jpg
Епископ Данило Љуботина
Датум рођењаоко 1660
Место рођењаСрпско Поље
 Хабзбуршка монархија
Датум смрти1739.
Место смрти Хабзбуршка монархија
епископ горњокарловачки
Године17131739
ПретходникАтанасије Љубојевић
НаследникПавле Ненадовић
Српски манастир Гомирје код Карловца

Порекло и ране годинеУреди

Породица Данила Љуботине старином је потицала из Херцеговине, одакле су се његови преци доселили на хабзбуршка подручја у Карловачкој крајини. Данило је родом из села Брлога.[3] Примио је постриг у тадашњем најзападнијем српском православном манастиру Гомирју и касније је постао игуман овог манастира. Био је један од главних сарадника владике Атанасија Љубојевића, са којим је учествовао у раду знаменитог Крушедолског сабора (1708). На овом сабору је одбрањено црквено и народно јединство православних Срба у хабзбуршким земљама. Пошто је цар Јозеф I признавао епархијску надлежност владике Атанасија само на подручјима Зринопоља, Лике и Крбаве, након владичине смрти (1712) доведен је у питање опстанак јединствене епархије за целокупно подручје Горње Крајине.[4] Љуботина је био извесно време викар митрополита Софронија Подгоричанина.

Епископска службаУреди

На црквено-народном сабору који је одржан 1713. године у Сремским Карловцима донета је одлука о подели поменутог подручја на две посебне епархије: Горњокарловачку за за предратно подручје Карловачког генералата око манастира Гомирја и Костајничку која је обухватала Зринопоље, Лику и Крбаву. За епископа горњокарловачког изабран је Данило Љуботина, а за епископа костајничког је изабран Дионисије Угарковић. Обојица су већ током исте године добили царску потврду.[5]

Као владика горњокарловачки, Данило Љуботина је испрва столовао у манастиру Гомирју, а потом је уредио ново средиште епархијске управе у Плашком (1721). Стекао је велике заслуге за уређење епархије и одбрану православља од насртаја римокатоличких бискупа и њихових гркокатоличких штићеника. Додатну дужност владика Данило је добио 1737. године, након смрти костајничког владике Стефана Љубибратића, када му је поверена и привремена управа у упражњеној Костајничкој епархији.[6] Дужности горњокарловачког епископа и костајничког администратора обављао је све до смрти, 29. јануара 1739. године. Тиме је започело петогодишње развобље великих превирања на подручју ових епархија, које су се нашле на мети државних власти и разних противника православне вере. Упорном борбом српског народа и јерархије, Горњокарловачка епархија је одбрањена, а нередовно стање је окончано доласком Павла Ненадовића за новог епископа (1744).[7]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Радека 1975, стр. 143-147.
  2. ^ Вуковић 1996, стр. 157-158.
  3. ^ Радослав Лопашић: "Карловац", Загреб 1879.
  4. ^ Грбић 1891, стр. 273-276.
  5. ^ Грбић 1891, стр. 276-287.
  6. ^ Радека 1975, стр. 157.
  7. ^ Грбић 1891, стр. 287-303.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Атанасије Љубојевић
епископ горњокарловачки
17131739

Наследник:
Павле Ненадовић