Даница Перовић

Др Даница Дана Перовић (Љубија, код Приједора, 15. октобар 1907Београд, 3. новембар 1956) била је лекарка, учесница Народноослободилачке борбе и санитетски пуковник ЈНА.

даница перовић
Датум рођења(1907-10-15)15. октобар 1907.
Место рођењаЉубија, код Приједора
 Аустроугарска
Датум смрти3. новембар 1956.(1956-11-03) (49 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Професијалекар
Чланица КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411956.
Чинпуковник
Одликовања
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођена је 15. октобра 1907. године у Љубији, код Приједора. Потицала је из многочлане породице — имала је пет сестара и три брата.[1]

Године 1939. је докторирала на Медицинском факултету у Београду. Специјализирала је хирургију и радила на Хируршком одељењу болнице у Бања Луци.[1]

Након окупације Југославије, 1941. године прикључила се Народноослободилачком покрету (НОП). Фебруара 1942. године је отишла у партизане — била је одређена за лекара у Четвртом крајишком партизанском одреду.[1] Руководила је партизанском болницом у селу Јошавки Горњој, код Челинца, где се налазио и Штаб одреда. Почетком марта, један од рањеника у овој болници био је и доктор Младен Стојановић, о коме је лично водила бригу. Почетком априла, у овом одреду је био извршен четнички пуч, након кога су побијени сви рањеници у болници, а Даница заробљена.[2]

Фебруара 1943. године је успела да побегне из заробљеништва, а потом је била референт санитета у Петој крајишкој козарачкој бригади. Касније се налазила на дужностима управника болнице у 11. крајишкој и 53. средњобосанској дивизији. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1943. године.[1]

Након ослобођења, лекарску каријеру је наставила у Југословенској армији (ЈА). Радила је на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду, као специјалиста за пластичну хирургију.[1]

Умрла је 3. новембра 1956. у Београду.[1] Сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден братства и јединства првог реда и Орден партизанске звезде другог реда.[1]

Од укупно пет сестара Перовић, њих четири биле су учеснице Народноослободилачке борбе и носиоци Партизанске споменице 1941.[3] Две Даницине сестре биле су удате за високе државне и партијске функционере ФНРЈЛепосава Лепа (1911—2000) је супруга генерал-пуковника и дипломате Коче Поповића, а Бранислава Брана (1920—2008) доктора и шпанског борца Благоја Нешковића.

У знак сећања на њу, од 2016, једна улица у бањалучком насељу Чесма носи назив — Улица др Данице Перовић.[4]

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди