Дарио Арђенто

Дарио Арђенто (итал. Dario Argento, 7. септембар 1940, Рим) италијански је режисер, сценариста, продуцент и филмски критичар, најпознатији по својим хорор филмовима из периода 1970-их и 1980-их. Један је од најистакнутијих режисера ђало поджанра. Због утицаја на модерне хорор филмове, често бива представљан као Мајстор хорора.[2][3] У својим филмовима често сарађује са бившом супругом, Даријом Николоди, и ћерком, Азијом Арђенто.

Дарио Арђенто
Dario Argento Cannes 2017.jpg
Дарио Арђенто 2017. године
Пуно имеДарио Арђенто
Друга именаСирио Бернадоте[1]
Датум рођења(1940-09-07)7. септембар 1940.(82 год.)
Место рођењаРим
Краљевина Италија
Држављанствоиталијанско
СупружнициМариса Касале (19681972)
ПартнериДарија Николоди (19741985)
ДецаАзија Арђенто
Фиоре Арђенто
ПородицаКлаудио Арђенто (брат)
Активни период(1966—садашњност)
Занимањережисер
сценариста
продуцент
Жанровихорор
(ђало)
Веза до IMDb-а

Његово најзначајније дело је хорор трилогија Три мајке, коју чине филмови: Суспирија (1977), Инферно (1980) и Мајка суза (2007). Осим тога, познат је и по другим хорорима као што су: Тамно црвено, Безумље, Феномен, Опера итд. Почетком каријере бавио се искључиво писањем сценарија за филмове од којих је најзначајнији Било једном на Дивљем западу, Серђа Леона. Арђенто је радио као консултант за сценарио и продуцент за европску верзију Џорџ Ромеровог филма Зора живих мртваца (1978). Током каријере често је сарађивао са музичком групом Гоблин.

2001. године добио је награду за животно дело на филмском фестивалу у Амстердаму.

БиографијаУреди

Рани животУреди

Арђенто је рођен у Риму, као син сицилијанског филмског продуцента и извршног директора Салватореа Арђента (1914–1987) и бразилске фотографкиње Елде Луксардо, која је била италијанског порекла. Каријеру на филму започео је као критичар, пишући за часописе док је још похађао средњу школу. Филмском критиком почео је да се бави већ у средњој школи и уместо похађања факултета одлучио је да се запосли као колумниста у новинама Paese Sera. Док је реадио у новинарској редакцији, паралелно је писао и своје прве сценарије. Убрзо је у колаборацији са Бернардом Бертолучијем написао сценарио за вестерн хит Серђа Леона, Било једном на Дивљем западу.

2000-е и 2010-еУреди

Године 2004. Арђенто режира Играч карата, ђало о убици чија се убиства изводе током интернет покер мечева са римском полицијом, задобила је мешовити пријем; неки фанови су ценили техно музику коју је компоновао бивши члан Гоблина Клаудио Симонети, али су сматрали да је филм превише мејнстрим, са мало Арђентовог уобичајеног процвата.

У ТВ емисији Да ли волите Хичкока? из 2005. године, редитељ је одао почаст Алфреду Хичкоку након што су га критичари деценијама поредили са њим. Касније те године режирао је епизоду Мајстори хорора, под називом "Џенифер". За другу сезону серије, Арђенто је режирао "Крзно", адаптацију истоимене кратке приче Ф. Пола Вилсона.

Године 2007. Арђенто је завршио последњи филм своје трилогије Три мајке, Мајка суза, чија је радња смештена у Рим, а у центру је насловна „трећа мајка“, Матер Лакримарум. Арђенто и Џејс Андерсон деле ауторске заслуге за филм. Азија Арђенто је добила главну улогу, заједно са својом мајком и честом сарадницом Даријом Николоди у споредној улози. Удо Кијер, који се појавио у Арђентовој Суспирији, и Коралина Каталди-Тасони, која се појавила у три његова претходна филма, имају кључне улоге у последњем поглављу Мајке.

2020-еУреди

Године 2021, Арђенто се вратио глуми и приказао се као неименовани отац у психолошком драмском филму Вортекс 2021. Гаспара Ноеа, његовој првој главној улози. Филм је премијерно приказан у секцији Канске премијере на Филмском фестивалу у Кану 2021. и добио је похвалне критике за његову изведбу.[4]

Године 2022. Арђенто режира Тамне наочаре, у свом првом редитељском раду од филма Дракула 3D из 2012. године.[5]

Приватни животУреди

Из брака са Марисом Касале добио је ћерку Фиоре Арђенто, која се такође опробала као споредна глумица у неколико филмова свог оца. Арђенто се од Марисе развео 1972. Две године касније, на снимању филма Тамно срвено упознао је Дарију Николоди са којом је био у вези наредних 11 година и добио ћерку, Азију Арђенто. Често је сарађивао и са Николоди и са Азијом, а једини Арђентов филм у коме су се обе појавиле је Мајка суза из 2007.

Невезани пројектиУреди

Године 2014., Арђенто је требало да режира Пешчаног човека, који је имао Иги Попа за главну улогу и сценарио Дејвида Талија. Филм је успешно прикупио преко 195.000 долара од преко 1.000 спонзора на Индиегого-у у децембру 2014. године. Међутим, снимање није почело од 2019. године, а продуценти пројекта нису ажурирали статус филма спонзорима од августа 2017. године.[6]

Италијански редитељ Лука Гвадањино режирао је Суспирију (2018), римејк Арђентовог филма из 1977. Амерички сценарио је заснован на оригиналном сценарију који је Арђенто написао са Даријом Николоди, његовом бившом дугогодишњом партнерком.

Године 2019, Арђенто је најавио да развија серијски филм у ком ће у главним улогама бити жене, који се састоји од осам епизода, за сервис за стриминг.[7]

ФилмографијаУреди

Година Филм Режија Сценарио Продуцент Глумац Композитор
1966 Пардон, да ли сте за или против? Не Да Не Да Не
1968 Било једном на Дивљем западу Не Да Не Не Не
1970 Птица са кристалним перјем Да Да Не Да Не
1971 Мачка са девет репова Да Да Не Не Не
1971 Четири муве на сивом сомоту Да Да Не Не Не
1975 Тамно црвено Да Да Не Да Не
1977 Суспирија Да Да Не Да Да
1978 Зора живих мртваца Не Не Да Не Да
1978 Мартин Не Не Не Не Да
1980 Инферно Да Да Не Да Не
1982 Безумље Да Да Не Да Не
1985 Феномен Да Да Да Да Не
1985 Демони Не Да Да Не Не
1986 Демони 2 Не Да Да Не Не
1987 Опера Да Да Да Да Не
1990 Два зла ока Да Да Да Не Не
1993 Траума Да Да Да Не Не
1996 Стендалов синдром Да Да Да Не Не
1998 Фантом из опере Да Да Не Не Не
2000 Гримизна дива Не Не Да Не Не
2007 Мајка суза Да Да Да Не Не
2012 Дракула 3D Да Да Не Не Не
2018 Суспирија Не Да Не Не Не
2022 Иза тамних наочара Да Да Не Не Не

РеференцеУреди

  1. ^ „Dario Argento Biography (1940-)”. filmreference.com. Приступљено 1. 7. 2012. 
  2. ^ Compie 60 anni Dario Argento, il maestro del brivido (Italian)
  3. ^ Dario Argento -Master of Horror, 1991 - MyMovies.it
  4. ^ Sharf, Zack; Sharf, Zack (2021-06-10). „‘Vortex’ First Look: Gaspar Noé Returns with Surprise Movie Starring Dario Argento”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-23. 
  5. ^ Miska, Brad (2022-01-19). „‘Dark Glasses’: Dario Argento’s Return to Giallo to World Premiere in Berlin!”. Bloody Disgusting! (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-23. 
  6. ^ Paul, Zachary (2017-07-14). „What Happened to Dario Argento’s ‘The Sandman’?”. Bloody Disgusting! (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-23. 
  7. ^ „Dario Argento Finally Opens Up About His New Film | Exclaim!”. exclaim.ca (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-23. 

Спољашње везеУреди