Дах смрти (енгл. The Living Daylights) je шпијунски филм из 1987. године и петнаести у серији Џејмс Бонд британског продуцента Eon Productions-а, као први са Тимотијем Далтоном у главној улози. Наслов филма је преузет из истоимене кратке приче Ијана Флеминга, чија радња формира основу првог чина овог филма. Ово је био финални филм о Џејмсу Бонду који је преузео наслов из неког Флеминговог дела све до 2006. године, када је издат филм Казино Ројал. Филм су продуцирали Алберт Броколи, Мајкл Вилсон и Барбара Броколи. Филм је зарадио преко 191,2 милион долара широм света и примио је помешане критике критичара.

Дах смрти
Tld1987007.jpg
Британски постер биоскопског издања
Изворни насловThe Living Daylights
РежијаЏон Глен
Сценарио
  • Ричард Мејбаум
  • Мајкл Вилсон
Продуцент
Уредник
  • Џон Гровер
  • Питер Дејвис
Темељи се наДах смрти
Ијана Флеминга
Главне улоге
МузикаЏон Бари
КинематографијаАлек Милс
Издавачка кућаEon Productions
Дистрибутер
Година1987.
Трајање131 минута
Земља Уједињено Краљевство[1]
Језик
Буџет40 милиона америчких долара
Зарада191,2 милиона америчких долара
Претходни
Следећи
IMDb веза

РадњаУреди

У прологу, агенти 002, 004 и 007 падобраном се спуштају на Гибралтар како би тестирали своје одбрамбене снаге. Агента 002 одмах заробљава САС (Special Air Service), док Џејмс Бонд и 004 почињу да се пењу преко стена до базе. Док се пењу, појављује се убица и пошаље цедуљицу преко ужета на којој пише Smert' Shpionam, прије него што га је пререзао, убивши агента 004. Бонд почиње да прати убицу у Ландроверу пуном експлозива кроз уске улице Гибралтара, што завршава падом аута преко литице. Бонд успијева да побегне, док убица гине.

Почетак филма повезан је са главном радњом, гдје Бонд помаже совјетском пребјегу, КГБ-овом генералу Георгију Коскову да дође на Запад, штитећи га у концертној дворани у Братислави, у Чехословачкој. Бонд примјећује како је снајпериста који прати Коскова прекрасна челисткиња из оркестра, дјевојка звана Кара Миловиј. Сумњајући да она није убица, хицем јој избија пушку из руку, поштедјевши јој живот, док истовремено олакшава Косковљев бијег из дворане.

У Енглеској, генерал Косков информише МИ6 да је стару КГБ-ову политику Smert' Shpionam − дословно „Смрт шпијунима” − поново оживио генерал Леонид Пушкин. Група КГБ-ових агената, предвођена убицом Некросом, отима и враћа Коскова у Русију.

Бонд креће у Братиславу како би убио генерала Пушкина. Међутим, убрзо почиње да сумња како је Косков инсценирао своју издају након што је открио како је Миловијина пушка била напуњена ћорцима. Побјегавши са Каром Миловиј у Беч, Бонд се састаје с агентом МИ6-а, Сандресом, који му открива везу између Коскова и продавача оружја, „генерала” Бреда Витакера, који покушава да прода КГБ-у оружје високе технологије.

Бонд и Пушкин се састају у Тангеру. Пушкин му открива како је истраживао Коскова у вези проневјера владиних средстава. Бонд и Пушкин договарају се како ће инсценирати Пушкиново убиство, што ће присилити Витакера и Коскова да наставе са својим планом; Бонд „убија” Пушкина за вријеме говора на конвенцији трговаца у Тангеру.

Миловијева је сазнала гдје је Косков и контактирала га. Он је увјерава да је Бонд агент КГБ-а који покушава да га убије. Она му помаже да ухвати Бонда, схвативши прекасно како ју је Косков преварио. Након што их је Косков заробио, Бонд и Миловијева су одведени у совјетску ваздушну базу у Авганистану. Успијевају да побегну и ослободити осуђеног затвореника. Затвореник је Камран Шах, вођа локалних муџахедина. Бонд открива да Витакер и Косков плаћају дијамантима за велику пошиљку опијума и тако набављају оружје за Совјете.

Муџахедини помаже Бонду и Миловијевој да уђу у базу. Бонд поставља бомбу у теретни авион који превози дрогу, али га Косков препознаје. Бонд отима авион, док муџахедини нападају ваздухопловну базу. Миловијева се придружује Бонду у авиону и преузима контролу док Бонд одлази да деактивира бомбу. Међутим, у авиону се сакрио Некрос који напада Бонда. Миловијева случајно отвара врата за терет, а Бонд и Некрос испадају из авиона, али се хватају за мрежу која држи опијум; Бонд шаље Некроса у смрт и деактивира бомбу.

Миловијева прелети преко Камрана Шаха, којег прогоне Совјети преко моста. Бонд убија Совјете бомбом и помаже муџахединима у побједи.

Бонд стиже у Витакерову резиденцију док овај игра тактичку Битку код Гетизбурга. Након што му је Бонд рекао како је опијум спаљен, Витакер одлучује да га убије.

У посљедњем сукобу са Витакером, Велингтонова биста пада на Витакера, а Бонд добацује, „Доживио је свој Ватерло”. КГБ спасава Бондов живот након што су агенти, предвођени генералом Пушкином, упали и убили Витакеровог чувара који је напао Бонда. Ту је и генерал Косков, а иако није убијен, враћен је у Москву „у дипломатској торби”.

УлогеУреди

Глумац Улога
Тимоти Далтон Џејмс Бонд
Марјам Д'Або Кара Милови
Џо Дон Бејкер Бред Витакер
Арт Малик Камран Шах
Џон Рис-Дејвис генерал Леонид Пушкин
Јерун Крабе генерал Георгиј Косков
Андреас Вишњевски Некрос
Керолајн Блис госпођица Манипени
Роберт Браун М
Дезмонд Левелин Кју
Џон Тери Феликс Лајтер
Валтер Готел генерал Гогољ
Џефри Кин сер Фредерик Греј

РеференцеУреди

  1. ^ „The Living Daylights”. Lumiere. European Audiovisual Observatory. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2020. Приступљено 9. 10. 2020. 

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди