Дворац Обреновића у Такову

DvoracTakovo.jpg

Дворац Обреновића у Такову је некадашњи летњиковац који је, 1902. године, као поклон краљу Александру и краљици Драги Обреновић, изградио народ Рудничког краја.[1][2]

Иницијатива о подизањуУреди

Иницијативу за подизању дворца о трошку народа покренуо је 1899. године тадашњи начелник Рудничког округа Светозар Шурдиловић, надајући се да ће тако стећи посебан углед и привилегије код краљевског пара. Троспратни летњиковац је подигнут народним кулуком за непуне две године, стотинак метара од чувеног Таковског грма. Грађевина је имала 36 просторија, билијар салу, бројне салоне...[3]

Изграђен дворац у Такову је предат на коришћење последњим Обреновићима на Малу Госпојину 1902. године. Тог дана је приређен свечани дочек и предаја кључева, да би увече краљ и краљица са свитом отишли за Београд, без жеље да преноће у њему. Они никад више нису посетили овај дворац, а није прошло много до 29. маја 1903. године када су убијени. Грађевина је врло брзо остала сама и запуштена те је почела да пропада. Након убиства последњих Обреновића, о народном дару више нико није водио рачуна. Имовина се разносила, узимала, продавала и препродавала, док се један мали део чува у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

Заборављен и огољен, дворац је 1916. године током Великог рата страдао у пожару и изгорео до темеља, да би био докрајчен, 1943. године, у Другом светском рату.

РеконструкцијаУреди

Документација о оригиналном изгледу дворца пронађена је у Бечу. На основу тих нацрта архитекте су поново израдиле пројектну документацију за изградњу новог дворца. Тренутно је у плану реконструкција овог летњиковца славне српске династије, наводно ће цео комплекс осим самог дворца садржати парковске површине, вештачко језеро са свим садржајима који би могли да привуку туристе. Идеја је да дворац буде полурезиденцијалног карактера, да се у њему примају званице од најважнијег државног интереса, док би други део дворца био отворен за посетиоце.[4]

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди