Дворац Обреновића у Такову

Дворац Обреновића у Такову је некадашњи летњиковац који је 1902. године народ Рудничког краја изградио као поклон краљу Александру и краљици Драги Обреновић.[1][2]

Изглед некадашњег дворца у Такову

Иницијатива о подизању

уреди

Иницијативу за подизању дворца о трошку народа покренуо је 1899. године тадашњи начелник Рудничког округа Светозар Шурдиловић, надајући се да ће тако стећи посебан углед и привилегије код краљевског пара. Троспратни летњиковац је осмишљен у швајцарском стилу и подигнут је народним кулуком за непуне две године, свега стотинак метара од чувеног Таковског грма. Грађевина је имала 36 просторија, билијар салу, бројне салоне итд.[3]

 
илустрација дворца из 1903, часопис Нова Искра

Изграђен дворац у Такову је предат на коришћење последњим Обреновићима на Малу Госпојину 1902. године. Тог дана је приређен свечани дочек и предаја кључева, да би увече краљ и краљица са свитом отишли за Београд, без жеље да преноће у њему. Они никад више нису посетили овај дворац, а није прошло много до 29. маја 1903. године када су убијени. Грађевина је врло брзо остала сама и запуштена те је почела да пропада. Након убиства последњих Обреновића, о народном дару више нико није водио рачуна. Читаво покућство од 2500 предмета је на разне начине дошло до разних установа, али и приватних лица.[4] Заборављен, огољен и остављен на милост и немилост мештанима, дворац је 1917. године током Првог светског рата страдао у пожару и изгорео до темеља, да би био докрајчен 1943. године у Другом светском рату. Имовина се разносила, узимала, продавала и препродавала, док се један мали део чува у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

Музејски експонати

уреди

У склопу сталне поставке под називом „Поклони и откупи – време династије Обреновић” у поменутој установи налазе се експонати из ове виле. Реч је о четрнаест предмета. То су: велика столица од пуног дрвета са кожним наслоном, округла зелена чинија за воће са флоралним орнаментима, део богато декорисаног есцајга израђеног од пуног сребра и шимшировог дрвета, изрезбарена и украшена четворострана шкриња са поклопцем, порцелански тањири са монограмом Александра Обреновића, четири веома елегантне стаклене чаше, луксузан вишеделни лустер од месинга са средишњим кобалтним делом „плитке” површине итд.[4][5]

Реконструкција

уреди

Документација о оригиналном изгледу дворца пронађена је у Бечу. На основу тих нацрта архитекте су поново израдиле пројектну документацију за изградњу новог дворца. Тренутно је у плану реконструкција овог летњиковца славне српске династије. Наводно, цео комплекс ће осим самог дворца садржати парковске површине и вештачко језеро са садржајима који би могли да привуку туристе. Идеја је да дворац буде полурезиденцијалног карактера, да се у њему примају званице од најважнијег државног интереса, док би други део дворца био отворен за посетиоце.[6]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „DVORAC KOJI SU SRBI MRZELI Narod ga je sagradio za Obrenoviće, koji nikada u njemu nisu prespavali, ali ih je stigla NARODNA KLETVA”. Blic. Приступљено 12. 12. 2019. 
  2. ^ „Gornji Milanovac: Dvorac Obrenovića u Takovu”. Pressek. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  3. ^ „Поново се гради дворац Обреновића”. РТС. Приступљено 12. 12. 2019. 
  4. ^ а б Марушић, Александар (7. 3. 2020). „Предмети из Таковског дворца”. Музеј рудничко-таковског краја. Приступљено 9. 6. 2021. 
  5. ^ „Стална поставка „Поклони и откупи – време династије Обреновић. Музеј рудничко-таковског краја. Приступљено 8. 6. 2021. 
  6. ^ „Дворац Обреновића у Такову биће најрепрезентативнији објекат у Србији”. Глас западне Србије. Приступљено 12. 12. 2019. 

Спољашње везе

уреди