Отворите главни мени
Двоструки бедеми Теодосија II

Двоструки бедеми Теодосија II чине већи део копнених бедема и представљају најјачи део Цариградских бедема. Чине их три линије одбране које је за владавине Теодосија II подигао Антемије, преторијански Префект Истока. Данас су већином у рушевинама, али има и делова који су рестаурирани пошто их је УНЕСКО 1980. године уврстио на списак светске баштине.

Историјат градње бедемаУреди

Почетком 5. века становништво у Цариграду је било толико да је простор унутар Константиновог бедема био премали за све, због чега се осећала потреба за проширењем градских бедема. Додатни разлог за ојачавање бедема било је и Визиготско освајање Рима 410. године. Посао изградње нових бедема отпочео је префект Истока и будући намесник младог Теодосија II Антемије, највероватније по свом ступању на ту дужност 405. године.

Нови бедеми грађени су на удаљености од око 2.5km од линије Константиновог бедема и попут Константиновог, простирала се од Златног рога (од дворца Влахерна) до обале Мраморног мора (до Мермерна куле) дужине око 6.5km. Њихова градња је окончана 413. године у 5. години владавине Теодосија II (408–450), који је тада имао свега 12. година. Систем нових бедема чиниле су две линије бедема ојачаних са 96 кула.

 
Систем Теодосијевих бедема (Шанац, Ниски бедем, Паратехион, Спољни бедем, Периболос, Унутрашњи бедем)

Иако су грађени да би се супротставили нападима људи, новоизграђени бедеми су се прво сукобили са природом поклекавши у свом првом сукобу. Велики земљотрес је 447. године је сравнио са земљом већи део бедема и 57 кула и то у доба када је Атила надирао ка Цариграду. Опасност од хунског напада приморала је тадашњег префекта Истока (који се звао или Константин или Цирус) да за мање од три месеца обнови порушене бедеме. У овом монументалном подухвату ујединиле су се и зараћене странке Зелених и Плавих које су обезбедиле око 16.000 радника. Међутим префект Истока се није зауставио само на обнови Антемијевих бедема, већ их је додатно ојачао додавши испред њих широки шанац испуњен водом са ниским бедемом и ојачавши старе бедеме додатним кулама. Тако је сада копнени део бедема чинио шанац иза кога су се простирале три линије бедема ојачаних са укупно 192 куле.

Изглед Теодосијевих бедемаУреди

Теодосијеви бедеми се састоје од три линије одбране:

  1. Унутрашњи бедем испред кога се простирао међупростор зван Периболос
  2. Спољашњи бедем испред кога се простирао међупростор зван Паратехион
  3. Ниски бедем испред кога се простире широки шанац испуњен водом

Унутрашњи бедемУреди

Унутрашњи бедем је представљао најјачи део Теодосијевих бедема. Висок је око 9.2m са спољашње односно око 12m са унутрашње тј. градске стране. Дебљина бедема се креће од 4.1m при врху до 4.7m у темељу. На врху бедема се налази грудобран висине око 145cm иза кога се простирала широка стаза. На врх бедема се излази каменим степеницама постављеним спорадично уз унутрашњи део бедема. Бедем је био ојачан кулама које су изграђене као засебне грађевине, иако су са бедемом чиниле део исти дефанзивни систем, чиме је постигнуто да рушење дела бедема не изазове и урушавање куле која се на њега наслањала.

Куле унутрашњег бедемаУреди

 
Порушена кула унутрашњег бедема

Куле се налазе на међусобној удаљености од 52.5m до 54.3m. Њихова висина се креће од 17.1m до 18m, док им се радијус кретао од 5.4m до 10.2m. Основа кула је најчешће била правоугаона, али је било и кула са:

Куле су каменим сводовима подељене на две просторије,горњу и доњу, док се на врху налази тераса окружена грудобраном. Ове две просторије нису директно повезане, чиме је омогућено да уколико непријатељ продре у доњу просторију, бранитељи из горње просторије могу несметано да наставе дефанзивно дејство по нападачима.

  • Доња просторија служи као складиште или барака за смештај стражара. У њу се улази са градске стране кроз велики лучни свод који јој обезбеђује ваздух и светлост, јер се са спољашње стране налазило само неколико пушкарница. У неким кулама се налазе мала врата кроз која се пролази у Периболос.
  • Горња просторија се користи као соба стражара. Њени прозори је снабдевају са довољном количином ваздуха и светлости, док истовремено стражарима пружају одличан поглед на спољни део града и омогућују несметано дејство на непријатеља свим врстама лаких пројектила. У њу се улази кроз лучни свод са врха бедема у чијем се нивоу налази њен под.
  • Тераса са грудобраном налази се на врху куле и до ње се стиже преко степеница испод којих се налази лучни улаз у горњу просторију. Током опсаде се на њу може поставити балиста, мањи катапулт или топ.

ПериболосУреди

Периболос је брисани простор који се простире између унутрашњег и спољашњег бедема. Ширина му се креће од 15m до 19.2m. Значај Периболоса био је током опсада када су у њему биле стациониране трупе које су браниле и опслуживале спољашњи бедем.

Спољашњи бедемУреди

Спољашњи бедем се простире између Периболоса и Паратехиона. Његова висина је од 3m са унутрашње до 8.3m са спољашње стране. Доњи део бедема је изграђен од пуног камена, док је горњи део изграђен од лучно засвођених просторија дубине око 2.6m које се завршавају пушкарницама. Над овим луковима је подигнута стаза са грудобраном која чини горњи део спољашњег бедема. Као и код спољашњег бедема и на врх спољашњег бедема се излази спорадично постављеним каменим степеницама, а куле су грађене као засебне грађевине.

 
Кула спољашњег бедема

Куле спољашњег бедемаУреди

Куле спољашњег бедема су постављене између две куле унутрашњег бедема. Висина им се креће од 9m до 10.5m, са дужином од око 4.8m. Приликом градње Теодосијевих бедема на спољашњем зиду су се наизменично смењивале куле са основом издуженог квадрата односно полумесеца, али је током векова обнављања бедема та правилност нарушена.

Куле су поред терасе са грудобраном до које се стиже каменим степеницама са врха бедема имају и просторију у унутрашњости која је у висини Периболоса и која се спољашње стране има пушкарнице или отворе за мале топове. Најдоњи део куле је био од пун од чврстог материјала, али се у основи квадратних кула налази мала просторија у коју се улази из Паратехиона и која је подземним пролазом била повезана са унутрашњошћу града.

ПаратехионУреди

Паратехион је брисани простор између спољашњег и ниског бедема чије је ширина око 18.3m. Његова улога је била да приликом опсаде одаљи нападаче и браниоце и омогући опсађенима да дејствују по противнику који напредује.

Ниски бедемУреди

На унутрашњој обали шанца налази се ниски бедем односно грудобран висине око 2m који се уздиже над унутрашњим каменим ојачањем шанца.

ШанацУреди

Прву линију одбране града чинио је велики шанац испуњен водом, ширине око 18.3m и дубине око 6m. Он је са обе стране био ојачан каменим зидом дебљине око 1.5m. Шанац је спорадично испрекидан ниским зидом који га дели у неколико преграда, док се у његовој унутрашњости налази сакривени тунел којим се опсађени град снабдевао водом.

Капије у Теодосијевом бедемуУреди

На Теодосијевом бедему се налази неколико великих капија које се могу поделити на:

  • Јавне, које су имале имена и пред којима се налазио мост преко шанца

и

  • Војне, које су биле означене бројевима и којима стизало у различите делове утврђења

које су се наизменично мењале дуж бедема.

Велике капије су састављене од великог лучног отвора у унутрашњем бедему ојачаног са по кулом на обе стране. На њу се надовезивао лучни отвор у спољашњем бедему, испред кога се налазио отвор у ниском бедему који се налазио на почетку моста који је водио преко шанца.

Списак капија дуж Теодосијевог бедемаУреди

  1. Прва војна капија (Христова капија)
  2. Златна капија уз коју се налази Орлова капија (Једикуле капија)
  3. Друга војна капија (капија Деутероу,Београдска капија)
  4. Изворска капија (капија Пеге,Силиври капија)
  5. Трећа војна капија (капија Теодосија II)
  6. Капија Региум (капија Црвених,капија Јени Мевлихане)
  7. Четврта војна капија
  8. Романова капија (капија светог Романа,Топовска капија)
  9. Пета војна капија (Кучум капија)
  10. Капија Харсиус (капија Полиандриу,Једренска капија)
  11. Ксилокеркоу капија или Керкопорта (Циркуска капија)

Систем кула, капија и натписа Теодосијевих бедемаУреди

Теодосијеви бедеми почињу од Мермерне куле на обали Мраморног мора која је била царски летњиковац и место на коме се спајају морски и копнени бедеми. Од ње бедеми се крећу на север ка Златном рогу.

Непосредно после прве куле на унутрашњем бедему налази се прва војна капија позната и као Христова капија. На њу се наставља још шест кула, а седма кула формира југозападни ћошак тзв. Утврде Седам кула, чувеног затвора из отоманског периода. Између следеће две куле које су изграђене искључиво од мермера (без малтера) налази се бивши римски славолук који чини Златну капију. На њих се надовезује још једна кула (11.) која представља северни крај утврде Седам кула и уз њу се налази Орлова капија која је у византијско доба коришћена као јавни улаз у тај део града.

Од Орлове капије до друге војне капије простире се нови низ од 11 кула. На 8. кули у овом низу очувани су натписи о обнови за времем царева Лава III и Константина V од 720. до 741. године. Натпис на 10. кули у овом низу бележи да ју је 1434. године обновио Јован VIII. На крају овог низа кула налази се друга војна капија (капија Деутероу,Београдска капија).

На простору између друге војне капије и Изворске капије простире се 13 кула. Натписе о обнови за владавине Лава III и Константина V од 720. до 741. године носе 3. и 4. кула, док је Јован VIII обновио 5.(1440.),10.(1434.) и 12.(1434.). На крају низа се налази Изворска капија (капија Пеге,Силиври капија) на којој су очувани натписи о обнови Манојла Бријенија на јужној кули из 1438. године и из доба владавине Василија II (976–1025) и његовог брата Константина VIII (1025—1028) на северној кули. Кроз ову капију су никејске снаге под вођством Алексија Стратегопулоса ослободиле Цариград 25.08. 1261. године.

Потез од Изворске капије до капије Региум покрива 15 кула, међу којима се налази и трећа војна капија. На 2. кули налази се натпис о обнови за владе Лава III и Константина V од 720. до 741. године. Између 3. и 5. куле налази се мало увлачење бедема у град познато као Сигма, јер има облик грчког слова сигма (које подсећа на ћирилично слово С). Непосредно после Сигме налази се трећа војна капија (капија Теодосија II). На 10. кули у овом низу на натпису о обнови стоје имена Лава IV (775–780), Константина VI (780—797) и Ирене (797—802). Овај низ бедема завршава се капијом Региум (капија Црвених,капија Јени Мевлихане) на којој се налази већи број натписа о обнови.

Бедеми између капије Региум и четврте војне капије ојачани су са 8 кула. На 7. кули обновљеној током владавине Лава III и Константина V од 720. до 741. године, поред њихових имена урезана је молитва:

„Христе Боже, Град овај сачувај нетакнут и рата ослободи га. Покори гнев непријатеља наших.”

На 1. кули после четврте војне капије налази се натпис на камену (који помиње извесног Ђорђа) који је највероватније узет са неке од оближњих зарушених цркава током обнова које је спровео Јован VIII. После низа кула налази се капија светог Романа у чијој је близини Константин Драгаш кренуо у свој последњи јуриш у зору 29.05. 1453. године у покушају да заустави продор Турака у град. Након Романове капије стиже се до пете војне капије на којој је очуван натпис о томе да ју је у 5. веку обновио Пусије.

На 8. кули која се налази између пете војне капије и капије Харсијус налазе се два натписа о обнови. Први за владе Јована VIII (1433.) и други о обнови коју је спровео Манојло Јагари за владавине Константина Драгаша.

На једној од највиших тачака Цариграда (око 60m нмв.) при врху шестог брежуљка налази се капија Харсиус (капија Полиандриу,Једренска капија) кроз коју је Мехмет Освајач направио свој победнички улазак у Цариград током поподнева 29. 05. 1453. године. Од ње се простире низ од 9 кула на чијем се крају налази Циркуска капија (Ксилокеркоу капија или Керкопорта) кроз коју су Турци продрли у град.

Непосредно после ње налази крај Теодосијевих бедема на које се надовезује палата Порфирогенита од које почињу Влахернски бедеми као наставак копнених бедема.

Материјали коришћени у градњи Цариградских бедемаУреди

За изградњу бедема коришћена је комбинација камених блокова са циглама, док је као везиво коришћен кречни малтер. Поред тога, доста често је у градњи коришћен мермер који је узиман са рушевина из доба антике којих је било по граду или из каменолома са обала Мраморног мора који су њиме, очигледно, били богати.

Камени блокови су рађени од терцијарног кречњака вађеног у каменоломима, који су се налазили око 5km западно од Златне капије. Цигле су печене у близини града, иако до данас нису пронађени остаци циглана из доба Византије. Дужина цигала је варирала од 30cm до 36cm са око 6cm у ширину. На њима се понекад могло видети име њиховог ктитора, произвођача или тренутног цара. Малтер је прављен мешањем креча са комадићима или прашином насталим од цигала. Сам малтер је након сушења, постајао је веома тврд.

Сам зид је грађен од спољашњег и унутрашњег дела. Са спољних страна се налази десет редова материјала:

  • 9 редова камених блокова
  • 1 ред у коме се налази 5 редова цигала.

Унутрашњост зида је испуњена деловима цигала и камених блокова повезаних малтером.

Теодосијеви бедеми данасУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Stephen Turnbull, „The Walls of Constantinople AD 324-1453“, Oxford 2004. (на језику: енглески) [1]
  • Пол Магдалино, „Средњовековни Цариград“, Београд 2001. (на језику: српски) [2], [3]
  • Луј Бреје, „Византијска цивилизација“, Београд 1976. (на језику: српски) []