Википедија

Дезинфекција

Дезинфекција је поступке усмерен на уништење највећег броја нежељених микроорганизама. У ту сврху користе се разна физичка и хемијска средства, чијим дејством се уништава или инхибира и остала популација организама.[1] Примењује се искључиво ван живог организма, у спољној средини (земљишту, води, ваздуху, на предметима и у просторијама установа здравствене заштите, фабрика прехрамбених производа и др).[2][3]

Раст микроорганизама на засејаној подлози материјала узетог са руку: пре прања (А), после прања сапуном (Б) и након дезинфекције алкохолом (Ц)

Мере дезинфекције

уреди
 
Дезинфицијенси се користе за брзо убијање бактерија, Дезинфицијенс оштећује протеине и доводи до пуцање спољних слојева ћелије бактерија, што има за последицу даградацију ДНК бактерија.

Дезинфекцију треба спроводити непрекидно кроз:

  • Свакодневно прање руку и одржавање личне хигијене.
  • Хируршко прање руку.[4]
  • Дезинфекцију воде за пиће.
  • Пастеризацију млека и других прехрамбених производа.
  • Дезинфекција и стерилизација медицинских инструмената и материјала.[4]
  • Дезинфекција у здравственим установама,[5] дечјим колективима, јавним објектима.
  • Дезинфекција у средствима јавног превоза.
  • Дезинфекција средстава и опрема за уклањање комуналног отпада.
  • Дезинфекција отпадних вода
  • Дезинфекција медицинског отпада.

Када се спроводи?

уреди

Мере дезинфекције се свакодневно спроводе у периоду пре појаве болести, а интензивирају након појаве болести(епидемије) и спроводе се истим мерама и техничким поступцима као при извођењу дезинфекције у противепидемијске сврхе.

Методе дезинфекције

уреди
 
Хемијска метода средством за дезинфекцију руку у болницама

Методе дезинфекције према начину извођења могу бити: хемијске, физичке и хемијске

Механичке методе дезинфекције

уреди

У ове методе спада седиментација, вентилација, филтрирање

Физичке методе дезинфекције

уреди

У ове методе спада дејство температура, исушивање, зрачење

Хемијске методе дезинфекције

уреди
 
Дезинфекција пода брисањем применом течног Дезинфектаната

Дезинфектанти су антимикробни агенси који се примењују на неживе објекте ради уништавања микроорганизама који живе на тим објектима.[6] Дезинфекцијом се не убијају сви микроорганизми, а посебно не отпорне бактеријске споре. Она је мање ефективна од стерилизације, која је један екстремних физичких и/или хемијских процеса, којим се убијају сви животни облици.[6] Дезинфектанти се разликују од других антимикробних агенаса као што су антибиотици, који уништавају микроорганизме у телу, и антисептика, који уништавају микроорганизме на живим ткивима. Дезинфектанти се исто тако разликују од биоцида — који су намењени уништавању свих облика живота, не само микроорганизама. Дезинфектанти делују тако што уништавају ћелијске зидове микроба или путем ометања метаболизма.

Средства за дезинфекцију су супстанце које симултано чисте и дезинфикују.[7] Дезинфектанти се фреквентно користе у болницама, зубарским ординацијама, кухињама, и купатилима за уништавање инфективних организама.

Бактеријске ендоспоре су најотпорније на дезинфекциона средства, мада неки вируси и бактерије исто тако поседују толеранцију.

У системима за обраду отпадних вода, дезинфекциони корак применом хлора, ултраљубичасте (УВ) радијације или озонације може да буде примењен као терцијарни третман за уклањање патогена из отпадних вода, на пример ако се вода поновно користи за иригацију голф терена. Санитација је алтернативни термин који се користи у сектору за дезинфекцију отпадних вода, канализационог муља или фекалног муља.

Хемијске методе дезинфекције ове методе спада примена хемијских средстава - дезинфицијената. Као дезинфицијенти најчешће се користе они са:

  • широким спектром деловања на бактерије и вирусе,
  • брзим почетним деловањем
  • јачим дејством у присуству органске материје
  • стабилни на сваком пХ
  • неотровношћу за људе и животиње
  • слабим корозивним особинама,
  • пријатним мирис и они који не остављају мрље
Ефекти хемијских дезинфекционих средстава
Средство за дезинфекцију Бактерије Споре Гљиве Вируси Апликација
Оксидациона средства (водоник-пероксид) Бактерицидно Спороцидно Фунгицидно Вируцидно Кожа, слузокожа, површине, алати, инструменти
Халогени
(Хлор, Јод) 		Бактерицидно Слабо спороцидно Фунгицидно Вируцидно Хлор: површине, вода
Јод: Кожа, слузокожа
Алкохоли (етил алкохол, изопропил алкохол) Бактерицидно Без ефекта Фунгицидно Вируцидно Кожа, слузокожа, површине, инструменти
Алдехиди (глутаралдехид, формалдехид) Бактерицидно Слабо спороцидно Фунгицидно Вируцидно Поврђине, инструменти
Феноли Бактерицидно / бактериостатско Без ефекта Фунгицидно Вируцидно Кожа, слузокожа, површине, алати, инструменти
Етилен оксид Бактерицидно Спороцидно Фунгицидно Вируцидно Површине, инструменти, алат, термо стабилни лекови, храна
Детерџенти Бактерицидно Без ефекта Фунгиостатско Без ефекта Кожа, слузокожа
Бигуанид (хлорхексидин) Бактериостатско Без ефекта Фунгиостатско Виростатско Кожа, слузокожа

Учинак дезинфекције у односу на друге методе

уреди
 
Санитација, дезинфекција и стерилизација (са лева на десно)

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Ananthanarayan (2006-12-06). Panikar Textbook of Microbiology. ISBN 978-81-250-2808-6. 
  2. ^ Jefferson T, Del Mar CB, Dooley L, Ferroni E, Al-Ansary LA, Bawazeer GA, van Driel ML, Nair S, Jones MA, Thorning S, Conly JM ."Physical interventions to interrupt or reduce the spread of respiratory viruses". Cochrane Database of Systematic Reviews ( 7): CD006207.
  3. ^ Luby, S. P.; Agboatwalla, M.; Feikin, D. R.; Painter, J.; Billhimer, W.; Altaf, A.; Hoekstra, R. M. (2005). „Effect of handwashing on child health: a randomised controlled trial”. Lancet. 366 (9481): 225—33. PMID 16023513. S2CID 13024434. doi:10.1016/S0140-6736(05)66912-7. .
  4. ^ а б Lalla, F. (2002). „Surgical prophylaxis in practice”. Journal of Hospital Infection. 50 (SupplA): S9—.  S12.
  5. ^ Edwards, P. S.; Lipp, A.; Holmes, A. (2004). „Preoperative skin antiseptics for preventing surgical wound infections after clean surgery”. Cochrane Data base Syst Rev. (3): CDOO3949. 
  6. ^ а б „Division of Oral Health - Infection Control Glossary”. U.S. Centers for Disease Control and Prevention. 10. 8. 2020. Приступљено 19. 04. 2016. 
  7. ^ Cleaning and disinfecting Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. јул 2011), (2009), Mid Sussex|Mid Sussex District Council, UK.

Литература

уреди
  • Soule, H.; D. L. Duc; M. R. Mallaret; B. Chanzy; A. Charvier; B. Gratacap-Cavallier; P. Morand; J. M. Seigneurin (1998). „Virus resistance in a hospital environment: overview of the virucide activity of disinfectants used in liquid form”. Annales de Biologie Clinique. 56 (6): 693—703. PMID 9853028. 
  • Sandle, T., ур. (2012). The CDC Handbook: A Guide to Cleaning and Disinfecting Cleanrooms (1st изд.). Grosvenor House Publishing Limited. ISBN 978-1781487686. 

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дезинфекција&oldid=29295456”