Дела Павла и Текле

Дела Павла и Текле или Историја Павла и Текле је апокрифни ранохришћански спис из 2. века [1].

Фреска Павла и Текле из 6. века, из пећине шоред Ефеса

Потврђено је не раније од Тертулијана (око 190), који каже да је презвитер из Азије написао Историју Павла и Текле, и да је свргнут након што је признао да га је он написао. Тертулијан се противио њеној употреби у заговарању права жене да проповеда и крсти. У делима о њеном мучеништву, Евгенија Римска у владавини Комода (180-192) наводи да је Текла узела за узор након читања текста, пре него што га је Тертулијан забранио [2]. Јероним препричава податке из Тертулијана, а због његове тачности у извештавању о хронологији, неки научници сматрају да је текст написан у 1. веку.

Многи преживели примерци Дела Павла и Текле у грчком, а неки на коптском, као и позивање на рад између црквених отаца показују како је текс ширен [3]. У источној цркви, приличан број примерака Дела Павла и Текле на грчком, сиријском и јерменском језику доказ је поштовања Текле из Иконије. Постоје и латинске, коптске и етиопске верзије, које се понекад увелико разликују од грчке[4].

Спис је познат Јерониму као "Путовања Павла и Текле" [5] Текст је сачуван у грчком изворнику у бројним кодексима, у два латинска превода, и у јерменском, старославенском и арапском преводу.

Спис приповеда како је апостол Павле у Иконијуму обратио Теклуи одушевио је за хришћанство, због чега је уследило низ невоља и за њу и за Павла. Чудесно је избегла прогонима и смрти, и коначно се настанила у Селеукији Изауријској [6].

По спису, Текла је проповедала хришћанство и крштавала. Спис у глави 3. даје опис Павловог телесног изгледа[7].

Могло би се рећи да је то »авантуристички роман« (Батиффол). Спис је приденио да се култ свете Текле јако проширио по Истоку и Западу. Не може се са сигурношћу утврдити, да је ли поштовање св. Текле произишло само из тога апокрифа, или има и историјски темељ.

По мишљењу неких аутора спис је био написан у круговима енкратита. Спис је извршио велики утицај на хришћанску књижевност и уметност.

Извори уреди

  1. ^ „Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest Kršćanske Literature (Svezak I) | PDF”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-15. 
  2. ^ „De viris illustribus”. Brill’s New Pauly. Приступљено 2022-06-15. 
  3. ^ Goodspeed, Edgar Johnson (1901). „Exploration and Discovery”. The Biblical World. 18 (3): 222—224. ISSN 0190-3578. doi:10.1086/472887. 
  4. ^ Goodspeed, Edgar Johnson (1901). „The Acts of Paul and Thecla”. The Biblical World. 17 (3): 185—190. ISSN 0190-3578. doi:10.1086/472775. 
  5. ^ De, vir. Јероним. ili. стр. 7. 
  6. ^ Salvesen, Alison G. (2005). „Lost Christianities: The Battles for Scripture and the Faiths We Never Knew. By Bart D. Ehrman. Oxford: Oxford University Press, 2003. xviii + 294 pp. $30.00 cloth. - Lost Scriptures. Books That Did Not Make It into the New Testament. By Bart D. Ehrman. Oxford: Oxford University Press, 2003. vi + 342 pp. $30.00 cloth.”. Church History. 74 (2): 347—349. ISSN 0009-6407. doi:10.1017/s0009640700110273. 
  7. ^ Goodspeed, G. S. (1901). Rome: Its Rise and Fall. A Text-Book for High Schools and Colleges. Philip Van Ness Myers”. The School Review. 9 (8): 551—551. ISSN 0036-6773. doi:10.1086/434284.