Дело (часопис 1955-1992)

Дело је један од најзначајнијих српских и југословенских књижевних часописа. Излазио је једном месечно, од 1955.[1] до 1992. године. Први уредник био је Антоније Исаковић, а касније су се смењивали неки од најпознатијих српских књижевника тог времена: Оскар Давичо, Мухарем Первић, Јовица Аћин и Слободан Благојевић. Био је то авангардни часопис и у време социјалистичког режима у СФРЈ често цензурисан.[2]

Дело
Delo br 1 - 1990.jpg
Насловна страна часописа "Дело", бр. 1 из 1990. године.
Типкњижевни месечни часопис
Формат20 cm
ИздавачНолит
УредникОскар Давичо
Мухарем Первић
Јовица Аћин
Слободан Благојевић
Главни уредникАнтоније Исаковић
Оснивање1955.
Језиксрпски
Укидање1992.
ГрадБеоград
ЗемљаСрбија
ISSN0011-7935
OCLC број675856613

ИсторијаУреди

Часопис Дело почео је да излази 1955. године, у атмосфери знатно либералнијег духа него што би се то могло очекивати у тадашњем социјалистичком режиму. Дах промена окренут западу струјао је целом београдском уметничком сценом, па тај авангардни тренд прати и Дело. Већ први број, који отвара Васко Попа циклусом „Игре”, представља слику његове будуће програмске концепције окренуте млађим ауторима, склонијим модернијем духу.[2]

Уредништво и сараднициУреди

Први је на месту главног уредника Дела био Антоније Исаковић[1], а касније су се на месту уредника смењивали неки од највећих српских писаца тог времена: од бр. 1 (1961) Оскар Давичо, од бр. 11 (1961) Мухарем Первић, од бр. 5/6 (1980) Јовица Аћин и од бр. 1 (1980) Слободан Благојевић[3] Дело је имало и импозантну листу сарадника, а провокативност је била основна одлика свих његових уредника.[2]

Садржај часописаУреди

У Делу се, пре свега, неговала белетристика. У време Антонија Исаковића, као одговорног уредника, приметан је примат прозе, романа и приповетке над поезијом, док је касније случај био обрнут. Жанр који је овај часопис посебно неговао је есеј, а књижевна критика била је заступљена у облику текуће и ретроспективне.

Дело није занемаривало ни остале видове стваралаштва. У њему се писало о позоришту, филму и ликовној уметности, а дозирана пажња посвећивана је и такозваној друштвеној сфери, често у полемичном тону. Посебан печат Делу дала су његова два последња уредника, Јовица Аћин и Слободан Благојевић. Универзалне, а опет скрајнуте теме, које покрећу њих двојица код првог су више тежиле еротском, алтернативном и мистичком, док су код другог сагледане кроз филозофски аспект и наглашавање маргинализованих појава, попут хомосексуалности и женског питања.[2]

ЦензураУреди

Часопис Дело често је био на мети цензора. Бројне судске и персоналне забране нису биле случајне. Највећа цензура спроведена над овим часописом везана је за 1968. годину, у време када је уредник био Мухарем Первић. Велики број наручених текстова у вези са актуелним друштвеним збивањима тада су потписали аутори попут Љубомира Тадића, Симона Симоновића, Николе Милошевића и других. Други случај забране односи се на „Лето московско”, Михајла Михајлова, који је због тога био полицијски ислеђиван и на крају затворен, док је трећи пример посебно занимљив, јер цензуру броја изазива критички текст на тему ондашњег друштва, а написао га је Милорад Вучелић.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 142. 
  2. ^ а б в г д Ćuk, Aleksandra (14. 6. 2008). „Delo o Delu”. Danas. Приступљено 16. 11. 2020. 
  3. ^ „Delo : književni mesečni časopis”. COBISS. Народна библиотека Србије. Приступљено 16. 11. 2020. 

ЛитератураУреди