Делчево (град)
Делчево (мкд. Делчево, до 1951. Царево Село) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Делчево је седиште истоимене општине Делчево, као и средиште високопланинске области Пијанец.
Поглед на Делчево | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Општина | Делчево |
Становништво | |
— (2002) | 11.500 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 58′ 02″ С; 22° 46′ 10″ И / 41.9672° С; 22.7694° ИКоординате: 41° 58′ 02″ С; 22° 46′ 10″ И / 41.9672° С; 22.7694° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 600 м |
Остали подаци | |
Поштански број | 2320 |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | DE |
ГеографијаУреди
Град Делчево је смештено у источном делу Северне Македоније, близу државне границе са Бугарском — 10 km источно од града. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 50 km источно, а од главног града Скопља 160 km источно.
Рељеф: Делчево је средиште историјске области Пијанец. Насеље је положено у тзв. Делчевској котлини, коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 600 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Голак, а источно планина Влајна.
Клима у Делчеву је континентална.
Воде: Кроз Делчево тече река Брегалница, која дели град на два дела.
ИсторијаУреди
Делчево се, по предању, називало Васиљево, што преведено са грчког значи Царево Село. Насеље Царево Село се спомиње први пут у једној повељи Цара Душана (између 1347. и 1350. године). За време Турака насеље се називало Султанија.[1]
До 17. века насеље је лежало на десној страни реке Брегалнице, близу пута за Благоевград. Средином 17. века околину града посећује и султан Мехмед IV.
Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу.
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
Године 1931. број становника се повећао на 3.746.
Данашњи назив је добило 1951, по револуционару Гоци Делчеву.
СтановништвоУреди
Делчево је према последњем попису из 2002. године имало 11.500 становника.
Националност | Укупно |
Македонци | 10.761 |
Албанци | 7 |
Турци | 97 |
Цигани | 564 |
Цинцари | 3 |
Срби | 25 |
Бошњаци | 0 |
остали | 43 |
Већинска вероисповест становништва је православље.
Збирка сликаУреди
ИзвориУреди
- ^ „Историјат”. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2009. Приступљено 24. 10. 2009.