Демографија Хрватске

Краљевство Хрватска-Славонија попис становништва 1910. годинеУреди

Хрватска-Славонија је по том попису имала 2.621.954 становника. Хрвата је било 1.638.354 (62.5%), следе Срби са 644,955 (24.6%), Немци са 134,078 (5%), Мађари са 105,948 (4.1%), остали са 98,619 (3.8%).[1]

попис становништва 1921. годинеУреди

попис становништва 1931. годинеУреди

попис становништва 1948. годинеУреди

Хрватска је по том попису имала 3.756.807 становника, Хрвата је било 2.975.399 (79,2%), следе Срби са 543.795 (14,5), Мађари са 51.399 (1,4%), Словенци са 38.734 (1%), Црногорци са 2.871 (0,1%), Македонци са 1.387, Муслимани са 1.077 и Албанци са 635 становника.

Етнички састав Хрватске 1953.[2]

  Хрвати (79,55%)
  Срби (15,02%)
  Остали (5,43%)

попис становништва 1953. годинеУреди

Тада је пописано укупно 3.918.817, а по националности Хрвата је било 3.117.513 (79,55), Срба 588.411 (15,02%), Мађара 47.711 (1,4%), Словенаца 43.010 (1%), Муслимана 16.185 (0,4%), Црногораца 5.128 (0,1%), Македонаца 2.385 (0,1%), Рома 1.261 и Албанаца 1.001.[2]

попис становништва 1961. годинеУреди

Укупан број становника је био 4.159.696, од тога Хрвата 3.339.841 (80,3%), Срба 624.985 (15%), Мађара 42.347 (1%), Словенаца 39.101 (0,9%), Југословена 15.559 (0,3%), Црногораца 7.465 (0,2%), Македонаца 4.381 (0,1%), Муслимана 3.113 (0,1%), и Албанаца 2.126 (0,1%).

попис становништва 1971. годинеУреди

Укупна број становника је био 4.426.221, од тога Хрвата је било 3.513.647 (79,4%), Срби 626.789 (14,2%), Југословени 84.118 (1,9%), Мађари 35.488 (0,8%), Словенци 32.497 (0,7%), Чеси 19.001, Муслимани 18.457 (0,4%), Италијани 17.433, Црногорци 9.706 (0,2%), Словаци 6.482, Македонци 5.625 (0,1%), Албанци 4.175 (0,1%), Русини 3.728, Немци 2.971, Јевреји 2.845, Украјинци 2.793, Роми 1.257, Руси 1.240, Пољаци 819, Румуни 792, Бугари 676, Аустријанци 352, Турци 221, Власи 13, остали 852, неопредељени 15.798 и непознато 18.626;

попис становништва 1981. годинеУреди

Пописано је 4.601.469 становника, а по националности Хрвата 3.454.661 (75,1%), Срба 531.502 (11,6%), Југословена 379.057 (8,2%), Мађари 25.439 (0,6%), Словенци 25.136 (0,6%), Муслимани 23.740 (0,5%), Чеси 15.061, Италијани 11.661, Црногорци 9.818 (0,2%), Словаци 6.492, Албанци 6.006 (0,1%), Македонци 5.362 (0,1%), Роми 3.858 (0,1%), Русини 3.321, Украјинци 2.515, Немци 2.175, Пољаци 758, Руси 758, Румуни 609, Бугари 441, Турци 320, Јевреји 316, Аустријанци 267, Грци 100, Власи 16, остале мањине 1.553, регионално опредељени 8.657, национално неопредељени 17.133 и непознато 64.737;

попис становништва 1991. годинеУреди

Етничка карта Хрватске 1991. године

Пописано је 4.784.265 становника, од тога: Хрвати - 3.736.356 (78,09%), Срби - 581.663 (12,15%), Југословени - 106.041 (2,21%), Муслимани - 43.469, Словенци - 22.376, Мађари - 22.355, Италијани - 21.303, Чеси - 13.086, Албанци - 12.032, Црногорци - 9.724, Роми - 6.695, Македонци - 6.280, Словаци - 5.606, Русини - 3.253, Немци - 2.635, Украјинци - 2.494, Румуни - 810, Руси - 706, Пољаци - 679, Јевреји - 600, Бугари - 458, Турци - 320, Грци - 281, Аустријанци - 214, Власи - 22, остале мањине - 3.012, регионално опредељени - 45.493, национално неопредељени - 73.376 и непознато - 62.926;

попис становништва 2001. годинеУреди

Етничка мапа Хрватске (2001)
Етничка карта Хрватске 2001. године

Попис је показао знатно другачију етничку структуру. Укупан број становника је мањи и износи 4.437.460 од тога је Хрвата 3.977.171 (89,63%), Срба 201.631 (4,54%), Бошњака 20.755 (0,47%), Италијана 19.636 (0,44%), Мађара 16.595 (0,37%), Албанаца 15.082 (0,34%), Словенаца 13.173 (0,3%), Чеха 10.510 (0,24%), Рома 9.463, Црногораца 4.926, Словака 4.712, Македонаца 4.270, Немаца 2.902, Русина 2.337, Украјинаца 1.977, Руса 906, Јевреја 576, Пољака 567, Румуна 475, Бугара 331, Турака 300, Аустријанаца 247, Влаха 12, осталих националности (укључујући Југословене и Муслимане) је било 21.801, регионално опредељених 9.302 (углавном у Истри, Далмацији, Славонији и Дубровнику), велик је број неизјашњених лица 79.828, а лица непознате националности је 17.975. Број становника је највише смањен у Вуковарско-сремској жупанији (преко 25.000), Осјечко-барањској (мање 35.000 становника у односу на 1991. годину), Личко-сењској (30.000), Задрској (50.000), Шибенско-книнска (40.000), Карловачка (40.000), Сисачко-масловачка (65.000) итд. По религијској припадности највише је Католика 87,8%, Православаца 4,4%, Муслимана 1,3%. Хрватски језик је већински као матерњи за 96,1% становништва, други по бројности је српски и говори га 1% становништва.

остали демографски показатељиУреди

Просечна старост становништва је 40,3 године (мушкарци 38,3, а жене 42,1 годину), индекс старења је висок, стопа наталитета је 9,61 промил (2006. процена), стопа морталитета 11,48 промила (2006. процена) па је природни прираштај негативан и износи -1,87 промила. Стопа смртности одојчади је 6,72 промила, а очекивано трајање живота 74,68 година. Стопа укупног фертилитета је 1,4. Писменост је висока и износи 98,5% укупног становништва.

РеференцеУреди

  1. ^ Seton-Watson 1945, стр. 434
  2. 2,0 2,1 Грабељшек 1994, стр. 11 (21).

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди