Википедија

Демографска историја Новог Сада

Становништво града
у току историје
1748. 4.620
1772. 6.000
1775. 8.874
1777. 7.930
1778. 7.885
1780. 8.833
1781. 5.619
1782. 5.867
1786. 10.000
1787. 8.998
1800. 9.240
1804. 13.262
1816. 16.311
1820. 20.000
1828. 20.230
1843. 17.332
1847. 18.896
1848. 18.530
1850. 7.182
1860. 14.055
1864. 17.569
1869. 19.119
1870. 19.301
1880. 21.325
1890. 24.717
1900. 28.763
1910. 33.089
1921. 39.122
1931. (1.) 63.985
1941. 61.731
1948. 69.431
1953. 76.752
1961. 102.469
1971. 141.375
1981. 170.020
1991. 179.626
2002. (2.) 191.405-216.583
2011. (2.) 250.439-277.522
(1.) заједно
са Петроварадином
(2.) заједно са Петроварадином
и Сремском Каменицом

Демографска историја Новог Сада

Етничка мапа Новог Сада

Преглед демографске историје уреди

Од оснивања Новог Сада 1694. године, најбројнија етничка група у граду били су Срби. После 1867. године, Нови Сад се налази под управом угарског дела Аустроугарске монархије. Током овог периода, политика мађаризације, коју је спроводила угарска влада, променила је демографску структуру града, односно, од претежно српског Нови Сад је добио етнички мешовит карактер. По попису из 1880. године, 41,2% становника града је говорило српским, а 25,9% мађарским језиком.[1] До 1910. године, процентуално учешће говорника српског језика пало је на 34,52%, док се процентуално учешће говорника мађарског језика попело на 39,72%.[2]

Не може се са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик“, [3] тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 Јевреја, који су се декларисали да се служе мађарским језиком [2][4] (по попису из 1910. године, укупан број говорника мађарског језика у Новом Саду, укључујући и поменуте Јевреје, био је 13.343, док је број говорника српског језика био 11.594 [2]). Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.[1]

Подаци из 1590. године уреди

Током турске управе, 1590. године, становништво свих села која су постојала на територији данашњег Новог Сада (на левој обали Дунава) бројало је 105 кућа, настањених искључиво Србима. Међутим, турски подаци из овог доба помињу само оне становнике који су плаћали порез, тако да је број Срба који су живели на овом подручју (на пример оних који су служили у турској војсци) био већи.[5]

Подаци из 1697. године уреди

Још 1697. године, Варадински Шанац (каснији Нови Сад) означен је као српско насеље, а у ово време имао је тридесетак домова.[6]

Подаци из 1720. године уреди

По подацима из 1720. године, становништво Рацког Града (касније познатог као Нови Сад) бројало је: [7]

Подаци из 1748. године уреди

По подацима из 1748. године, Нови Сад је имао 3.152 (по другим подацима 4.620) становника, од чега: [8]

Подаци из 1762. године уреди

По подацима из 1762. године, Нови Сад је имао 2.763 становника старијих од 12 година (млађи тада нису пописани), од којих: [9]

Подаци из 1775. године уреди

По попису из 1775. године, Нови Сад је имао 8.874 становника, од којих: [9]

Подаци из 1777. године уреди

По попису из 1777. године, Нови Сад је имао 7.930 становника, од којих: [9]

Подаци из 1778. године уреди

По попису из 1778. године, Нови Сад је имао 7.885 становника, од којих: [9]

Подаци из 1780. године уреди

Куће уреди

1780. године, Нови Сад је имао око 2.000 кућа, од којих 1.144 српских.[10]

Вероисповест уреди

По попису из 1780. године, Нови Сад је имао 8.833 становника, од којих: [11]

Подаци из 1786. године уреди

По подацима из 1786. године, Нови Сад је имао око 2.000 домова са 10.000 становника, од којих су 1.144 српска дома са преко 6.000 душа.[11]

Подаци из 1804. године уреди

По попису из 1804. године, Нови Сад је имао 13.262 становника, од којих: [11]

Подаци из 1816. године уреди

Од 16.311 становника 1816. године, пописано је само мушкараца 8.021, од којих: [11]

Подаци из 1820. године уреди

1820. године, Нови Сад је имао 20.000 становника, од којих око 2/3 Срба.[12]

Подаци из 1828. године уреди

По подацима из 1828. године, Нови Сад је имао 20.230 становника, од којих: [11]

Подаци из 1843. године уреди

Вероисповест уреди

По подацима из 1843. године, Нови Сад је имао 17.332 становника, од којих: [13]

Етничке групе уреди

Најбројнија етничка група у граду у ово време били су Срби, а друга група по бројности Немци.[13]

Подаци из 1850. године уреди

По подацима из 1850. године, Нови Сад је имао 7.182 становника, од којих: [14]

Подаци из 1860. године уреди

први попис уреди

По подацима из 1860. године, Нови Сад је имао 14.055 становника, од којих: [14][15]

други попис уреди

Због замерки да попис није тачан, извршен је нови попис, по коме је Нови Сад имао 19.530 становника, од којих: [15]

Подаци из 1864. године уреди

По подацима из 1864. године, Нови Сад је имао 17.569 становника, од којих: [15]

Подаци из 1870. године уреди

По подацима из 1870. године, Нови Сад је имао 19.119 (по другим подацима 19.301) становника, од којих: [15]

Подаци из 1880. године уреди

По попису из 1880. године, у Новом Саду је живело 21.325 становника, који су говорили следеће језике: [11]

Подаци из 1890. године уреди

По попису из 1890. године, у Новом Саду је живело 24.717 становника, који су говорили следеће језике: [11]

Подаци из 1900. године уреди

По попису из 1900. године, у Новом Саду је живело 28.736 (по другим подацима 25.296) становника, који су говорили следеће језике: [11][16]

Подаци из 1910. године уреди

По попису из 1910. године, у граду је живело 33.590 (по другим подацима 33.089) становника, који су се најчешће служили следећим језицима: [2]

(*) у говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 Јевреја, који су се декларисали да се служе мађарским језиком.[16]

Подаци из 1921. године уреди

Етничке групе уреди

Према попису из 1921. године, град је имао 39.122 становника, од којих (подаци према матерњем језику): [17]

Вероисповест уреди

По вероисповести било је:

Подаци из 1931. године уреди

Језички састав становништва Новог Сада према попису из 1931. године - од укупно 63.985 становника (збирни подаци за Нови Сад и Петроварадин), било је говорника следећих језика:[тражи се извор]

Подаци из 1941. године уреди

По попису из 1941. године, који су извршиле мађарске окупационе власти, у Новом Саду је живело 61.731 становника, који су говорили следеће језике: [11]

Подаци из 1948. године уреди

По попису из 1948. године, у Новом Саду је живело 69.431 становника, од којих: [11]

Подаци из 1953. године уреди

По попису из 1953. године, у Новом Саду је живело 76.752 становника, од којих: [11]

Подаци из 1961. године уреди

По попису из 1961. године, Нови Сад је имао 102.469 становника, од којих:[тражи се извор]

Подаци из 1971. године уреди

По попису из 1971. године, Нови Сад је имао 141.375 становника, од којих:[тражи се извор]

Подаци из 1981. године уреди

По попису из 1981. године, Нови Сад је имао 170.020 становника, од којих: [11][18]

Подаци из 1991. године уреди

По попису из 1991. године, Нови Сад је имао 179.626 становника, од којих:[тражи се извор]

Подаци из 2002. године уреди

Према попису из 2002. године, становништво Новог Сада бројало је 191.405 становника, подељених у следеће етничке групе: [19]

Подаци из 2011. године уреди

Према попису из 2011. године, становништво Новог Сада бројало је 250.439 становника, подељених у следеће етничке групе: [20]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005.
  2. ^ а б в г „Bács-Bodrog County”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 01. 04. 2009. 
  3. ^ A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809-1918, 1948.
  4. ^ Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 320
  5. ^ Ђорђе Рандељ, Нови Сад - слободан град, Нови Сад, 1997, pp. 5.
  6. ^ Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 288.
  7. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, pp. 325.
  8. ^ Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 314
  9. ^ а б в г Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 289.
  10. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, pp. 326.
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 290.
  12. ^ Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998, pp. 12.
  13. ^ а б Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990, pp. 113.
  14. ^ а б Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 291.
  15. ^ а б в г Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 317.
  16. ^ а б Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 320.
  17. ^ Народна енциклопедија, 1927.
  18. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2012. г. Приступљено 03. 05. 2011. 
  19. ^ Република Србија - Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво - национална или етничка припадност, подаци по насељима, књига 1, Београд, Фебруар 2003.
  20. ^ Република Србија - Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011, Становништво - национална или етничка припадност, подаци по насељима, књига 1, Београд, Фебруар 2011.

Литература уреди

  • Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005.
  • Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000.
  • Ђорђе Рандељ, Нови Сад - слободан град, Нови Сад, 1997.
  • Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.
  • Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
  • Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад. 2004.
  • Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.
  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
  • Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Демографска_историја_Новог_Сада&oldid=26865796”