Отворите главни мени

Демократска партија социјалиста Црне Горе

политичка партија у Црној Гори

Демократска партија социјалиста Црне Горе (ДПС) је владајућа политичка партија у Црној Гори. Настала је средином 1991. године, трансформацијом дотадашњег Савеза комуниста Црне Горе. Од свог оснивања па све до данас, увијек је била на власти у Црној Гори, самостално или у коалицији са другим странкама. Током своје историје, пролазила је кроз неколико развојних фаза. Први предсједник ДПС био је Момир Булатовић, а садашњи предсједник странке је Мило Ђукановић, који ту функцију обавља од 1998. године.[1]

Демократска партија социјалиста Црне Горе
Demokratska partija socijalista Crne Gore
DPSCG-logo.png
ОснивачМомир Булатовић
ПредсједникМило Ђукановић
Замјеник предсједникаДушко Марковић
ГласноговорникЧаслав Вешовић
СлоганСигурним кораком
Основана1991.
ПретходникСавез комуниста Црне Горе
СедиштеЈована Томашевића бб, Подгорица
 Црна Гора
Млади огранакСавјет младих ДПС
Идеологијаевропеизам,
атлантизам,
неолиберализам,
црногорски грађански национализам
Политичка позицијаЛеви центар
Међународно чланствоПрогресистичка алијанса и Социјалистичка интернационала
Европска странкаПартија европског социјализма
Скупштина Црне Горе
35 / 81
Веб-сајт
www.dps.me

ИсторијаУреди

 
Мило Ђукановић, предсједник ДПС
 
Симбол коалиције Европска Црна Гора (2012)

ДПС је настала средином 1991. године, трансформацијом дотадашњег Савеза комуниста Црне Горе. На првом (оснивачком) конгресу ДПС, који је одржан 22. јуна 1991. године у Подгорици, за првог предсједника ДПС изабран је Момир Булатовић, дотадашњи предсједник Централног комитета СКЦГ, који је у то вријеме био и предсједник Предсједништва Црне Горе. Пошто је већина посланика у тадашњој Скупштини Црне Горе учествовала у трансформацији СКЦГ у ДПС, странка је од свог настанка била владајућа, а у најужем руководству странке налазио се и Мило Ђукановић, тадашњи предсједник Владе Црне Горе.

Недуго по оснивању, ДПС се суочила са првим великим искушењем, пошто је већи дио страначког руководства у октобру 1991. године одустао од дотадашњег залагања за очување Југославије, прихвативши приједлог Европске заједнице о признавању пуног државног суверенитета и независности свих југословенских федералних јединица. Усљед негодовања и подјела у страначкој бази, руководство ДПС се вратило на претходне позиције, али мањи дио страначких функционера је и након тога наставио да се залаже за суверенистичку опцију.[2][3][4][5][6]

Пошто се знатна већина грађана Црне Горе у то вријеме залагала за опстанак заједничке државе, руководство ДПС је почетком 1992. године подржало идеју о преуређењу преосталог дијела Југославије, што се у пракси свело на Црну Гору и Србију. На референдуму о државном статусу Црне Горе који је одржан 1. марта 1992. године, ДПС је подржала останак Црне Горе у заједничкој држави са Србијом, што је 27. априла исте године довело до стварања Савезне Републике Југославије. Међутим, у вријеме преговора о уставном уређењу заједничке државе, руководство ДПС се залагао за што снажнију позицију Црне Горе, а један од главних заговорника такве политике је био Мило Ђукановић, тадашњи предсједник Владе Црне Горе, око кога је већ у то вријеме почела да се окупља суверенистичка струја у оквиру ДПС.

На првим предсједничким изборима, који су одржани крајем 1992. године, ДПС је кандидовала свог предсједника Момира Булатовића, који је након изборне поједе постао постао први Предсједник Републике Црне Горе, а на ту дужност је ступио почетком 1993. године.[7] Почетком 1994. године, за потпредсједника ДПС изабран је Мило Ђукановић, чиме је његова позиција у странци додатно ојачана.

Страначки раскол (1997)Уреди

 
Милица Пејановић-Ђуришић предсједница ДПС (1997-1998)
 
Момир Булатовић, први предсједник ДПС (1991-1997)

Највећи потрес у историји ДПС догодио се током 1997. године, усљед избијања отвореног сукоба између двије групације, од којих је прва стајала уз Момира Булатовића, а друга уз Мила Ђукановића. Овај сукоб се из руководства пренио на цијелу странку, што је довело до њене подјеле на два супротстављена крила: Булатовићево и Ђукановићево.[8][9] На предсједничким изборима, који су у Црној Гори одржани у октобру 1997. године, оба крила ДПС истакла су своје посебне кандидате: Булатовића и Ђукановића.[10] Иако је однио побједу у првом кругу, Булатовић је изгубио у другом кругу, тако да је за новог Предсједника Црне Горе изабран Ђукановић, који је на ту дужност ступио почетком 1998. године.[11]

Пошто је Ђукановићево крило, на чијем се челу формално налазила Милица Пејановић-Ђуришић (1997-1998), успјело да се избори за право на задржавање страначког имена, Булатовићево крило се у прољеће 1998. године трансформисало у нову странку под називом Социјалистичка народна партија Црне Горе (СНП). На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани крајем маја 1998. године, ДПС је наступила у оквиру коалиције Да живимо боље (ДПС-НС-СДП), која је однијела побједу на изборима. Недуго потом, крајем 1998. године, за предсједника ДПС изабран је Мило Ђукановић, који је на тој функцији остао до данас.

ДПС као суверенистичка странкаУреди

 
Филип Вујановић, предсједник Владе Црне Горе (1998-2003) и Предсједник Црне Горе (2003-2018)

Непосредно по окончању НАТО агресије на СРЈ (1999), у вријеме тешке унутрашње кризе, ДПС је иступила са захтјевом да се СРЈ трансформише у унију конфедералног типа, најавивши доношење посебне политичке декларације. Након договора између странака које су чиниле тадашњу владајућу коалицију у Црној Гори (ДПС, НС, СДП),[12] Влада Црне Горе је 5. августа 1999. године усвојила политичку декларацију под називом Основи нових односа Црне Горе и Србије, чиме је означен почетак новог раздобља у политичкој дјелатности ДПС, која се од тог времена отворено декларисала као суверенистичка странка.[13][14]

Крајем 2000. године, руководство ДПС је одлучило да одустане од дотадашњег залагања за конфедерални модел односа између Црне Горе и Србије, након чега су ДПС и СДП предложиле да Влада Црне Горе усвоји нову програмску декларацију, засновану на концепту државне независности Црне Горе, али са тим се у оквиру владајуће коалиције није слагало руководство НС, које се и даље залагало за раније дефинисани модел.[15][16] Пошто се испоставило да компромис по том питању није могућ, Влада Црне Горе је 28. децембра 2000. године већином гласова усвојила нову политичку декларацију, засновану на концепту државне независности Црне Горе. За усвајање тог документа гласали су министри из редова ДПС и СДП, док су министри из редова НС најавили напуштање владајуће коалиције. Та одлука је реализована почетком јануара 2001. године, када је НС и званично раскинула коалицију са ДПС и СДП, што је потом довело до пријевремених избора.[17][18]

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у прољеће 2001. године, ДПС је заједно са СДП наступила у оквиру коалиције под називом "Побједа је Црне Горе", која је освојила највише гласова, али не и апсолутну већину посланичких мандата, након чега је усљедио период политичке нестабилности, током кога је Црну Гору водила мањинска влада ДПС и СНП. Управо у то вријеме, у рјешавање питања о преуређењу односа у тадашњој СРЈ укључила се и Европска унија, под чијим је покровитељством био постигнут Београдски споразум, који је потписан 14. марта 2002. године од стране највиших представника власти у Црној Гори и Србији. Овај споразум је предвиђао трансформацију СРЈ у лабаву државну заједницу Црне Горе и Србије, тако да је ДПС подржала његово усвајање у Скупштини Црне Горе, док је коалициона СДП гласала против, тако да је споразум на крају био усвојен гласовима посланика ДПС и Коалиције за Југославију (СНП, НС, СНС).[19]

На новим скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2002. године, ДПС је учествовала у оквиру коалиције под називом "Демократска листа за европску Црну Гору", која је успјела да освоји већину посланичких мандата. Након конституисања новоизабраног сазива Скупштине Црне Горе, Мило Ђукановић је 25. новембра 2002. године поднио оставку на функцију Предсједника Црне Горе, ради преласка на функцију предсједника Владе Црне Горе, на коју је изабран 8. јануара 2003. године. На предсједничким изборима, који су у Црној Гори одржани у мају 2003. године, ДПС је заједно са својим коалиционим партнерима кандидовала Филипа Вујановића, који је однио побједу, поставши нови Предсједник Црне Горе.[20]

Дјелатност након 2006. годинеУреди

 
Насловна страна дневног листа „Побједа“ од 22. маја 2006. године

Кандидат ове партије на председничким изборима 2008. године био је Филип Вујановић, који је тада по други пут победио. Њихов слоган гласи: „Без дилеме“.

На изборима за предсједника Црне Горе 2013. године, Филип Вујановић осваја свој трећи заредом мандат предсједника Црне Горе.

На последњим парламентарним изборима у Црној Гори (одржаним 16.10.2016), самостално је освојила 35 од 81 мандата, док један мандат припада Либералној Партији како се кандидат те партије нашао на њиховој изборној листи, те је формирала владу са дотадашњим коалиционим партнерима — мањинским странкама Бошњачком странком, Хрватском Грађанском Иницијативом и коалицијом Албанци Одлучно али и Социјалдемократама.

Изборни резултатиУреди

Резултати ДПС на изборима за Скупштину Црне Горе, по мандатима:

  • 1990: 83 (66,4%)
  • 1992: 46 (54,12%)
  • 1996: 45 (63,38%)
  • 1998: 32 (41,03%)
  • 2001: 30 (38,96%)
  • 2002: 31 (41,33%)
  • 2006: 33 (40,74%)
  • 2009: 48 (51,54%)
  • 2012: 32 (45,6%)
  • 2016: 35 (41,41%)

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди