Отворите главни мени

Демократска партија социјалиста Црне Горе

политичка партија у Црној Гори

Демократска партија социјалиста Црне Горе (ДПС) је владајућа политичка партија у Црној Гори. Настала је средином 1991. године, трансформацијом дотадашњег Савеза комуниста Црне Горе. Од свог оснивања па све до данас, увијек је била на власти у Црној Гори, самостално или у коалицији са другим странкама. Током своје историје, пролазила је кроз неколико развојних фаза. Први предсједник ДПС био је Момир Булатовић, а садашњи предсједник странке је Мило Ђукановић, који ту функцију обавља од 1998. године.[1]

Демократска партија социјалиста Црне Горе
Demokratska partija socijalista Crne Gore
DPSCG-logo.png
ОснивачМомир Булатовић
ПредсједникМило Ђукановић
Замјеник предсједникаДушко Марковић
ГласноговорникЧаслав Вешовић
СлоганСигурним кораком
Основана1991.
ПретходникСавез комуниста Црне Горе
СедиштеЈована Томашевића бб, Подгорица
 Црна Гора
Млади огранакСавјет младих ДПС
Идеологијаевропеизам,
атлантизам,
неолиберализам,
црногорски грађански национализам
Политичка позицијаЛеви центар
Међународно чланствоПрогресистичка алијанса и Социјалистичка интернационала
Европска странкаПартија европског социјализма
Скупштина Црне Горе
35 / 81
Веб-сајт
www.dps.me

Иако је првобитно била дефинисана као грађанска странка љевичарског усмјерења, која се након страначког раскола из 1997. године и формално залагала за плуралистичку варијанту црногорског грађанског национализма, током наредних година се у пракси показало да политика ДПС све више скреће ка афирмацији црногорског етничког национализма, што је до пуног изражаја дошло након проглашења државне независности Црне Горе (2006). ДПС-ова политика практичног фаворизовања етничких Црногораца и промовисања њихових интереса показала се већ приликом усвајања новог Устава Црне Горе (2007), чиме је означен почетак интензивне црногоризације у свим областима друштвеног живота.[2]

Са таквом националистичком преоријентацијом странке није се слагала грађанска струја, коју је унутар ДПС предводио Филип Вујановић, али то није имало већег утицаја на вођење страначке политике.[3][4] Коначна побједа националистичке струје најављена је приједлогом новог страначког програма, који је представљен у октобру 2019. године, а којим се одустало од одржавања дотадашњег привида о грађанском усмјерењу ДПС. Та појава је дошла до посебног изражаја у новим програмским одредбама о залагању за стварање аутокефалне православне цркве у Црној Гори, чиме је и формално прекорачена граница између политике и религије.[5][6]

ИсторијаУреди

 
Мило Ђукановић, предсједник ДПС
 
Симбол коалиције Европска Црна Гора (2012)

ДПС је настала средином 1991. године, трансформацијом дотадашњег Савеза комуниста Црне Горе. На првом (оснивачком) конгресу ДПС, који је одржан 22. јуна 1991. године у Подгорици, за првог предсједника ДПС изабран је Момир Булатовић, дотадашњи предсједник Централног комитета СКЦГ, који је у то вријеме био и предсједник Предсједништва Црне Горе. Пошто је већина посланика у тадашњој Скупштини Црне Горе учествовала у трансформацији СКЦГ у ДПС, странка је од свог настанка била владајућа, а у најужем руководству странке налазио се и Мило Ђукановић, тадашњи предсједник Владе Црне Горе.

Недуго по оснивању, ДПС се суочила са првим великим искушењем, пошто је већи дио страначког руководства у октобру 1991. године одустао од дотадашњег залагања за очување Југославије, прихвативши приједлог Европске заједнице о признавању пуног државног суверенитета и независности свих југословенских федералних јединица. Усљед негодовања и подјела у страначкој бази, руководство ДПС се вратило на претходне позиције, али мањи дио страначких функционера је и након тога наставио да се залаже за суверенистичку опцију.[7][8][9][10][11]

Пошто се знатна већина грађана Црне Горе у то вријеме залагала за опстанак заједничке државе, руководство ДПС је почетком 1992. године подржало идеју о преуређењу преосталог дијела Југославије, што се у пракси свело на Црну Гору и Србију. На референдуму о државном статусу Црне Горе који је одржан 1. марта 1992. године, ДПС је подржала останак Црне Горе у заједничкој држави са Србијом, што је 27. априла исте године довело до стварања Савезне Републике Југославије. Међутим, у вријеме преговора о уставном уређењу заједничке државе, руководство ДПС се залагао за што снажнију позицију Црне Горе, а један од главних заговорника такве политике је био Мило Ђукановић, тадашњи предсједник Владе Црне Горе, око кога је већ у то вријеме почела да се окупља суверенистичка струја у оквиру ДПС.

На првим предсједничким изборима, који су одржани крајем 1992. године, ДПС је кандидовала свог предсједника Момира Булатовића, који је након изборне поједе постао постао први Предсједник Републике Црне Горе, а на ту дужност је ступио почетком 1993. године.[12] Почетком 1994. године, за потпредсједника ДПС изабран је Мило Ђукановић, чиме је његова позиција у странци додатно ојачана.

Страначки раскол (1997)Уреди

 
Милица Пејановић-Ђуришић предсједница ДПС (1997-1998)
 
Момир Булатовић, први предсједник ДПС (1991-1997)

Највећи потрес у историји ДПС догодио се током 1997. године, усљед избијања отвореног сукоба између двије групације, од којих је прва стајала уз Момира Булатовића, а друга уз Мила Ђукановића. Овај сукоб се из руководства пренио на цијелу странку, што је довело до њене подјеле на два супротстављена крила: Булатовићево и Ђукановићево.[13][14] На предсједничким изборима, који су у Црној Гори одржани у октобру 1997. године, оба крила ДПС истакла су своје посебне кандидате: Булатовића и Ђукановића.[15] Иако је однио побједу у првом кругу, Булатовић је изгубио у другом кругу, тако да је за новог Предсједника Црне Горе изабран Ђукановић, који је на ту дужност ступио почетком 1998. године.[16]

Пошто је Ђукановићево крило, на чијем се челу формално налазила Милица Пејановић-Ђуришић (1997-1998), успјело да се избори за право на задржавање страначког имена, Булатовићево крило се у прољеће 1998. године трансформисало у нову странку под називом Социјалистичка народна партија Црне Горе (СНП). На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани крајем маја 1998. године, ДПС је наступила у оквиру коалиције Да живимо боље (ДПС-НС-СДП), која је однијела побједу на изборима. Недуго потом, крајем 1998. године, за предсједника ДПС изабран је Мило Ђукановић, који је на тој функцији остао до данас.

ДПС као суверенистичка странкаУреди

 
Филип Вујановић, предсједник Владе Црне Горе (1998-2003) и Предсједник Црне Горе (2003-2018)

Непосредно по окончању НАТО агресије на СРЈ (1999), у вријеме тешке унутрашње кризе, ДПС је иступила са захтјевом да се СРЈ трансформише у унију конфедералног типа, најавивши доношење посебне политичке декларације. Након договора између странака које су чиниле тадашњу владајућу коалицију у Црној Гори (ДПС, НС, СДП),[17] Влада Црне Горе је 5. августа 1999. године усвојила политичку декларацију под називом Основи нових односа Црне Горе и Србије, чиме је означен почетак новог раздобља у политичкој дјелатности ДПС, која се од тог времена отворено декларисала као суверенистичка странка.[18][19]

Крајем 2000. године, руководство ДПС је одлучило да одустане од дотадашњег залагања за конфедерални модел односа између Црне Горе и Србије, након чега су ДПС и СДП предложиле да Влада Црне Горе усвоји нову програмску декларацију, засновану на концепту државне независности Црне Горе, али са тим се у оквиру владајуће коалиције није слагало руководство НС, које се и даље залагало за раније дефинисани модел.[20][21] Пошто се испоставило да компромис по том питању није могућ, Влада Црне Горе је 28. децембра 2000. године већином гласова усвојила нову политичку декларацију, засновану на концепту државне независности Црне Горе. За усвајање тог документа гласали су министри из редова ДПС и СДП, док су министри из редова НС најавили напуштање владајуће коалиције. Та одлука је реализована почетком јануара 2001. године, када је НС и званично раскинула коалицију са ДПС и СДП, што је потом довело до пријевремених избора.[22][23]

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у прољеће 2001. године, ДПС је заједно са СДП наступила у оквиру коалиције под називом "Побједа је Црне Горе", која је освојила највише гласова, али не и апсолутну већину посланичких мандата, након чега је усљедио период политичке нестабилности, током кога је Црну Гору водила мањинска влада ДПС и СНП. Управо у то вријеме, у рјешавање питања о преуређењу односа у тадашњој СРЈ укључила се и Европска унија, под чијим је покровитељством био постигнут Београдски споразум, који је потписан 14. марта 2002. године од стране највиших представника власти у Црној Гори и Србији. Овај споразум је предвиђао трансформацију СРЈ у лабаву државну заједницу Црне Горе и Србије, тако да је ДПС подржала његово усвајање у Скупштини Црне Горе, док је коалициона СДП гласала против, тако да је споразум на крају био усвојен гласовима посланика ДПС и Коалиције за Југославију (СНП, НС, СНС).[24]

На новим скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2002. године, ДПС је учествовала у оквиру коалиције под називом "Демократска листа за европску Црну Гору", која је успјела да освоји већину посланичких мандата. Након конституисања новоизабраног сазива Скупштине Црне Горе, Мило Ђукановић је 25. новембра 2002. године поднио оставку на функцију Предсједника Црне Горе, ради преласка на функцију предсједника Владе Црне Горе, на коју је изабран 8. јануара 2003. године. На предсједничким изборима, који су у Црној Гори одржани у мају 2003. године, ДПС је заједно са својим коалиционим партнерима кандидовала Филипа Вујановића, који је однио побједу, поставши нови Предсједник Црне Горе.[25]

Дјелатност након 2006. годинеУреди

 
Насловна страна дневног листа „Побједа“ од 22. маја 2006. године

Кандидат ове партије на председничким изборима 2008. године био је Филип Вујановић, који је тада по други пут победио. Њихов слоган гласи: „Без дилеме“.

На изборима за предсједника Црне Горе 2013. године, Филип Вујановић осваја свој трећи заредом мандат предсједника Црне Горе.

На последњим парламентарним изборима у Црној Гори (одржаним 16.10.2016), самостално је освојила 35 од 81 мандата, док један мандат припада Либералној Партији како се кандидат те партије нашао на њиховој изборној листи, те је формирала владу са дотадашњим коалиционим партнерима — мањинским странкама Бошњачком странком, Хрватском Грађанском Иницијативом и коалицијом Албанци Одлучно али и Социјалдемократама.

Изборни резултатиУреди

Резултати ДПС на изборима за Скупштину Црне Горе, по мандатима:

  • 1990: 83 (66,4%)
  • 1992: 46 (54,12%)
  • 1996: 45 (63,38%)
  • 1998: 32 (41,03%)
  • 2001: 30 (38,96%)
  • 2002: 31 (41,33%)
  • 2006: 33 (40,74%)
  • 2009: 48 (51,54%)
  • 2012: 32 (45,6%)
  • 2016: 35 (41,41%)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Predsjednik Demokratske partije socijalista Crne Gore: Milo Đukanović
  2. ^ Раковић 2019, стр. 135.
  3. ^ Политика (2011): Вујановић: Нападају ме црногорски националисти
  4. ^ Slobodna Evropa (2011): Ima li crnogorskog nacionalizma u Crnoj Gori
  5. ^ Вечерње новости (2019): Нови програм ДПС: Миловa партијска црквa
  6. ^ Вечерње новости (2019): Предлог новог Статута ДПС-a: Радићемо на обнови Црногорске православне цркве
  7. ^ Јовић 1995.
  8. ^ Bulatović 2004.
  9. ^ Morrison 2009.
  10. ^ Vijesti (2018): Vlast u CG i Mirovna konferencija u Hagu
  11. ^ Vijesti (2019): Momir "Haški" i medijska haranga
  12. ^ Vijesti (2019): Predsjednički izbori u Crnoj Gori 1992/93. godine: Prve pukotine u vlasti i biranje manjeg zla
  13. ^ NIN (1997): Crnogorski rulet: Razlaz Mila i Momira
  14. ^ Naša borba (1997): Kraj prve faze raskola Demokratske partije socijalista Crne Gore
  15. ^ Naša borba (1997): Predsednički izbori u Crnoj Gori
  16. ^ Vijesti (2019): Dani optimizma i propuštenih šansi
  17. ^ Glas javnosti (1999): Drecun: Platforma za novu državu uglavnom spremna
  18. ^ Osnovi novih odnosa Crne Gore i Srbije (1999)
  19. ^ B92 (1999): Platforma stigla u crnogorski parlament
  20. ^ AIM (2000): Dogovora ni na vidiku
  21. ^ B92 (2000): GO Narodne stranke u nedelju odlučuje o predlozima DPS
  22. ^ B92 (2001): Šoć: Ministri iz NS podneli pismene ostavke
  23. ^ AIM (2001): Povratak narodnjaka u prazninu
  24. ^ B92 (2002): Skupština Crne Gore usvojila polazne osnove
  25. ^ B92 (2003): Nezvanični rezultati: Vujanović predsednik Crne Gore

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди