Демократски савез Косова
Демократски савез Косова (алб. Lidhja Demokratike e Kosovës; скраћено ДСК/LDK) најстарија је и једна од највећих политичких странака у Републици Косово.[а]
Демократски савез Косова Lidhja Demokratike e Kosovës | |
---|---|
Скраћеница | ДСК, LDK |
Председник | Љумир Абдиџику |
Шеф посланичке групе | Арбен Гаши |
Оснивач | Ибрахим Ругова |
Основана | 23. децембар 1989. |
Седиште | Приштина |
Идеологија | |
Политичка позиција | десни центар |
Европско чланство | Европска народна странка (посматрач)[4] |
Боје | црвена црна |
Скупштина | 16 / 120
|
Председници општина | 9 / 38
|
Скупштине општина | 209 / 994
|
Застава странке | |
Веб-сајт | |
www |
Контроверзе
уредиБивши вођа странке Иса Мустафа поднео је преко 70 случајева тужиоцу због наводне злоупотребе положаја док је био градоначелник Приштине.[5] Сви ови предмети су одбачени од надлежних тужилаца јер бивши градоначелник није имао везе са поднетим случајевима. Бивши министар културе Астрит Харакија оптужен је за злоупотребу положаја током 2004—2007, као и за учешће у великој шеми за продају шенгенских виза са другим страначким званичником Укеом Руговом.[6] Осумњичен за корупцију је и актуелни посланик Насер Османи због наводних прекршаја док је био у одбору Косовске агенције за приватизацију. Он се кандидовао и изборио место у Скупштини упркос оптужбама.[7] Бивши председник општине Обилић Мехмет Краснићи је под истрагом због злоупотребе службеног положаја.[8] Краснићи је проглашен невиним по оптужбама.[9]
Бивши посланик ДСК Уке Ругова, син покојног председника Ибрахима Ругове, оптужен је за наводну умешаност у визну превару од стране Мисије Европске уније за владавину права на Косову.[10] Косовско специјално тужилаштво подигло је оптужницу против Укеа Ругове и низа других особа повезаних са ДСК због наводне преваре у вези са италијанским визама.[10] Полиција ЕУЛЕКС-а први пут га је ухапсила у фебруару 2014. када је био посланик Скупштине, а према оптужници, Уке Ругова је предводио криминалну групу која је фалсификовала путне исправе за косовске држављане.[10]
У октобру 2020. Влада Авдухала Хотија је израдила план опоравка од пандемије ковида 19 који је пружио помоћ предузећима. На списку коју је сачинио министар финансија, рада и трансфера Хекуран Мурати, укупно 50 предузећа је имало користи од 60 милиона евра од пакета за опоравак који је израдила Влада Хотија. План опоравка је подстакао велике предузетнике уместо малих, Viva Fresh је добила преко 860 хиљада евра, Elkos Рамиза Кељмендија преко 675 хиљада евра, Proex преко 335 хиљада евра и Hib Petrol преко 307 хиљада евра. У плану опоравка нашло се и предузеће за обезбеђење Balkan International SHPK која је у власништву Бесника Берише, бившег саветника Исе Мустафе када је био премијер Косова, а оно је добило преко 100 хиљада евра.[11]
Председници Демократског савеза Косова
уреди# | Председник | Рођење—смрт | Почетак мандата | Завршетак мандата | Време проведено на функцији | |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | Ибрахим Ругова | 1944—2006. | 23. децембар 1989. | 21. јануар 2006. | 16 година, 29 дана | |
2. | Фатмир Сејдију | 1951— | 9. децембар 2006. | 7. новембар 2010. | 3 године, 333 дана | |
3. | Иса Мустафа | 1951— | 7. новембар 2010. | 14. март 2021. | 10 година, 127 дана | |
4. | Љумир Абдиџику | 1983— | 14. март 2021. | данас | 3 године, 202 дана |
Резултати на изборима
уредиГодина | Гласови | % од важећих | Мандати | Мандати за Албанце |
Место | +/– | Влада | Вођа |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1992. | 574.755 | 76,44% | 96 / 140
|
96 / 126
|
1. | 96 | коалициона | Ибрахим Ругова |
2001. | 359.851 | 45,7% | 47 / 120
|
47 / 100
|
1. | коалициона | ||
2004. | 313.437 | 45,4% | 47 / 120
|
47 / 100
|
1. | коалициона | ||
2007. | 129.410 | 22,6% | 25 / 120
|
25 / 100
|
2. | 23 | коалициона | Фатмир Сејдију |
2010. | 172.552 | 24,7% | 27 / 120
|
27 / 100
|
2. | 2 | опозициона | Иса Мустафа |
2014. | 184.596 | 25,2% | 30 / 120
|
30 / 100
|
2. | 3 | коалициона | |
2017. | 185.892 | 25,5% | 23 / 120
|
23 / 100
|
3. | 7 | опозициона | |
2019. | 206.516 | 24,5% | 28 / 120
|
28 / 100
|
2. | 5 | коалициона | |
2021. | 110.985 | 12,7% | 15 / 120
|
15 / 100
|
3. | 13 | опозициона |
Напомене
уреди- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
уреди- ^ Nordsieck, Wolfram (2007). „Kosovo”. Parties and Elections in Europe. Архивирано из оригинала 20. 10. 2007. г.
- ^ Campanile, Carl (30. 9. 2019). „Kosovo pol brands himself Trump's biggest fan to try to win election”. New York Post. Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ Zulfaj, Jeton; Mulliqi, Brikena; Shala, Mentor; Tahiri, Petrit (15. 4. 2008). Political Parties in Kosova – Profile and Ideology (PDF). Çelnaja. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 09. 07. 2022.
- ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2014-02-21. г. Приступљено 2013-07-17.
- ^ „Mustafa kërkon suspendimin e zyrtarëve nën hetime, jo edhe të të emëruarve politikë”. dialogplus. 2. 9. 2015. Приступљено 7. 2. 2016.
- ^ „Astrit Haraqija, pjesë e grupit 21 personash të Ukë Rugovës për shitje vizash”. KOHAnet. KOHA. 3. 12. 2015. Приступљено 7. 2. 2016.
- ^ „I dyshuari për korrupsion në listën e LDK-së për deputet”. KOHAnet. KOHA. 16. 5. 2014. Приступљено 7. 2. 2016.
- ^ „I akuzuari për korrupsion është Mehmet Krasniqi i LDK-së”. Portali Indeksonline. 8. 5. 2015. Приступљено 7. 2. 2016.
- ^ „Shpallet i Pafajshëm ish- Kryetari i Obiliqit”. 19. 5. 2017.
- ^ а б в Leposhtica, Labinot (2016-05-19). „Kosovo Prosecution Indicts Ibrahim Rugova’s Son”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-17.
- ^ „Kompanitë që morën më së shumti para nga Qeveria Hoti janë ato që patën më së paku nevojë”. Ballkani.info (на језику: албански). 2021-04-22. Приступљено 2022-05-23.