Демонизација Срба

процес демонизације српског народа од стране Запада током и након распада СФРЈ

Демонизација Срба или сатанизација Срба била је систематска,[1] планска и намерна демонизација српског народа која је била спровођена у западним медијима као пропагандна техника током ратова у бившој Југославији. Срби су бивали окарактерисани као нацистички агресори који су били најзаслужнији за избијање ратова у СФР Југославији. Срби су бивали приказивани као геноцидни народ, називан „зверима” и „чудовиштима”.

Кампања је почела у Немачкој 1991. и настављена је тиме што су хрватска и муслиманска страна ангажовале ПР агенције (попут Рудер Фин) за потребе њихових пропагандних кампања,

Демонизација Срба значајно је обрађена у бројним делима. Многи аутори су критиковали демонизацију Срба. Појединци су такве активности називали расизмом, док су други критичари наглашавали чињеницу да је демонизација супростављене ратне стране и њеног друштва и власти типична ратна стратегија коју је тешко избећи током савремених ратова, јер би у супротном већина друштава земаља које врше демонизацију биле супростављене војним акцијама своје земље. Поједини аутори негирају постојање демонизације Срба тврдећи да је у питању збир теорија завере које су измислили ексремни српски националисти или да је у питању само другачије мишљење.

ПозадинаУреди

Генерално се сматра да је демонизација Срба оркестрирана од стране западних медијских мрежа током ратова деведесетих, са тим да поједини аутори сматрају да је процес отпочео и раније.[2] Између 1987 и 1991 и пада Берлинског зида и почетка распада Југославије, политички представници сваке од водећих етничких група у Југославији су заступали националистички дискурс, свакодневно демонизујући „другу” заједницу.[3]

Ратови у ЈугославијиУреди

Према тврдњи Ненада Перића кампања демонизације Срба отпочела је у Јулу 1991. низом објављених чланака у немачким издавачким кућама које су свакодневно објављивале описе Срба као "милитантних Бољшевика за које нема места у европској заједници" [4]

Кампања је настављена тиме што су хрватска и муслиманска страна ангажовале америчке ПР компаније у сврху креирања пропагандних кампања.[5] Демонизација противника је врста ратне стратегије коју су спроводиле професионалне ПР компаније (попут Рудери Фин), током распада Југославије и југословенских ратова.[6] Када су Словенци, Хрвати, Бопњаци и Македонци одлучили да напусте Југославију на почетку деведесетих, Срби су били дехуманизовани и демонизовани од стране медија на Западу.[7] Демонизација је успешно представљала Србе као најодговорније за југословенски ратове у медијима на Западу.[8]

Новинарство је имало важну улогу у рападу Југославије, посебно у усоешној сатанизацији Срба.[9] Масовни медији сурегуларно демонизовали Србе који су били представљени као изразито геноцидниl[10] понекад описивани као "звери" и "чудовишта".[11] Након што су демонизовани у медијима, Срби су били демонизовани и у очима америчмих грађана и власти.[12] Иако је демонизација Срба заједно са санкцијама уведеним Србији створила потребу за националним јединством, Милошевићева странка је постепено губила подршку грађана Србије и почевши са 1992. била је приморана да формира мањинске владе са другим странкама јер је остваривала око 20% подршке грађана.[13]

Током ратова деведесетих злочини су били почињени од стране свих страна. У случајевима када су починиоци злочина били Срби или српски екстремисти, медији са Запада су оптуживали читаву српску нацију уместо да користе прецизну терминологију попут ”српски екстремисти”, са циљем да се представи слика да је српска нација у конфикту са читавим светом.[14] Демонизација српских националиста је била истовремено праћена умивањем хрватских националисти предвођених Туђманом као и муслиманских националниста чији је лидер био Алија Изетбеговић.[15] Влада Савезне Републике Југославије је апеловала против демонизације Срба као нације.[16] Светoзар Вукмановић Темпо је наглашавао да је демонизација Срба била изговор за увођење санкција УН против Срба и Србије како би се земља изоловала од света.[17]

Рат на Косову и МетохијиУреди

 
Томахавк крстарећа ракета лансира с крмене палубе ракете УСС Гонзалез ' 31. марта 1999.

Бивши југословенски министар спољних послова Живорад Јовановић оценио је да се сатанизација Срба посебно повећала током преговора из Рамбујеа са циљем да се Срби представе као "негативци" који су одговорни за опструкцију преговора са Албанцима, "добрим момцима".[18]

Демонизација народа с почетка деведесетих замењена је демонизацијом Слободана Милошевића.[19] С почетком НАТО бомбардовања Југославије, овај пропагандни образац морао је да се модификује да би поново укључивао српске људе који су изабрали свог вођу.[20][21]

Медији из САД редовно приказују сукобе који укључују њихову земљу као борбу између добра и зла, а вођу противника приказују као ђаволску инкарнацију. У случају напада НАТО на Југославију, НАТО пропаганда демонизира Србе и председника Србије Слободана Милошевића представљајући напад НАТО-а на Југославију као рат између НАТО-ових хуманитарних снага и сотонистичких југословенских снага на челу са Милошевићем који је представљен као Хитлер.[22] У раним фазама НАТО бомбардовања Југославије Гардијан објављује текст који је оштро демонизовао Србе и представио већину њих као "правно и морално неспособне" за обављање сопствених послова, тако да њихова држава мора бити стављена под притвор.[23][24] Један од главних разлога да је група људи из свих делова света основала „Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића“ је оно што су називали непревазиђеном демонизацијом српског народа.[25] Чланови и присталице овог одбора били су бројни научници и интелектуалци, укључујући људе као што су Клаус Хартман, Петер Хандке, Рамзи Кларк и многе друге.[25]

Демонизација Срба и Милошевића од стране медија у САД и европским НАТО чланцима је била испраћена демонизацијом НАТО организације у Србији.[26]

КритикеУреди

Док неки аутори сматрају да је демонизација непријатеља неопходна у ратовима модерне ере, други сматрају да је било какав облик етничке демонизације неприхватљив[27] и да је потребно одбацити демонизоване слике Срба не зато што би их требало идеализовати, већ оспорити пристрасну пропаганду која је била оправдана НАТО бомбардовањем..[28]

Многи стипендисти (попут Чандлера, Вудворда, Бурга, Хајдена, Шоупа, Ленарда Кохена или Кента) побијали су демонизацију представљену у практично свим главним извештајима периода као што су текстови које су написали Јуда, Нордланд, Гутман или Кохен објављени у Newsweek, The Times, The New York Times или Time.[29] Патрик Бесон је веровао да је највећа концентрација противника сатанизације Срба била у Француској.[30] Британски историчар Џереми Блек је био против праксе демонизације супротстављеног друштва и његове владе коју је тешко избећи у савременим ратовима и нагласио да већина модерних људи не жели да прихвати било какво оправдање „мање од холокауста“, објашњавајући „Срби су као Нацисти и зато морамо деловати "аргумент коришћен током кризе 1999. године о Косову.".[31] Неки аутори су критиковали левичарске стипендисте јер оспоравају кривицу Слободана Милошевића, наводећи њихова дела као теорије завере, приписујући им приступ „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“ (јер се Милошевић опирао америчком империјуму).[32] Неки аутори проналазе дискурс прикривене демонизације Срба који су их приказивали као агресивне експанзионисте заправо имали расистички тон.[33][34] Српска сатанизација је последица неуравнотеженог става добра и зла према сукобљеним странама у југословенским ратовима.[35] Родни Аткинсон нагласио је да пристрасни текстови у британској штампи стварају мит о томе да су Срби „националисти“.[36] Демонизација Срба као неизлечиво националистичка док је Милошевић само реаговао на њихову опсесију доживљавала се као превелико поједностављивање стварности.[37]

КонтроверзеУреди

Постоје аутори који верују да демонизација Срба припада само-виктимиазацији као дискурсу екстремних српских националности, као и да је процес демонизација ишао у обрнутом правцу због тога што су Срби измислили завере против самих себе и последично демонизовали читав свет, са изузетком неколико земаља које су сматрали за пријатељске.[38][39][40] Сабрина П. Рамет сматра да починиоци масакра могу да користе демонизацију као користан инструмент за представљање себе као жртве и одржавање позитивне слике о себи.[40] Марко Атила Хор наглашава да је ”демонизација Срба” заправо била разноликост мишљења која оптужују „леве ревизионисте“ за „демонизовање медија“.[41] Неки аутори одбацују наводе о „демонизацији” Срба као фантазији народа који је одговоран због потцењивања круелности и бруталности српског национализма и за omission to protect victims of Serb aggressiveness.[42] Колумниста Њу Јорк Тајмса Роџер Коен сматра да су наративи по којима се десила демонизација Срба ништа друго до маневри да се скрене пажња јавности јавности током Југословенских ратова са циљем да се Срби уместо агресора представе као жртве.[43]

ПоследицеУреди

У јануару 2000, шест месеци након краја Рата на Косову, Војислав Коштуница је изјавио да су Срби стигматизовани до те мере да ће последице демонизације Срба преостати и након пада Милошевића и након што све санкције Југославији буду укинуте.[44] Загорка Голубовић објашњава да су поједини Срби били били посрамљени да се изјашњавају као припадници српског народа, иако су били поносни на своју националност, као последица демонизације Срба.[45] Пошто је демонизација Срба настављена у независној Хрватској, многи млађи Срби су одлучили да постану Хрвати и пређу на римокатоличку веру. Неки Срби из Хрватске су мењали и имена како би звучала више хрватски.[46] Током 2008 Добрица Ћосић је изразио бригу за српску децу и будуће генерације због мржње и омражености која је усмерена на Срба као производ сатанизације народа.[47] Данко Поповић сматра да је интензивна сатанизација Срба и Србије довела до тога да се Срби осећају инфериорније у односу на друге народе.[48]

Током једностраног проглашења независности косовске независности 2008. напади на српску нацију су поново били кориштени, док је спор рутински представљан у маниечанским терминима.[49]

У април 2013. током тематске дебате у УН, Председник Србије Томислав Николић је изјавио да је демонизација Срба током претходних 20 година спречавала развој различитих интерпретација о догађајима из прошлости.[50]

У Јуну 2013 Скупштина Републике Српске усвојила је декларацију у којој стоји да је недостатак избалансираног и објективност приступа свих учесница у конфликту у Босни и Херцеговини био основа за многе форме сатанизације Срба.[51]

Социолог професор Владимир Вулетић сматра да је демонизација Срба у Холивуду допринела стварању стереотипа о српској нацији. Вулетић наглашава да та су такви стереотипи инспирисали појединце који су хтели да се идентификују са „лошим момцима” за чињење злочина (попут напада у Норвешкој и напада у у џамији на Новом Зеланду), иако починитељи нису знали ништа о том периоду историје или имали било какве везе са Србима.[52]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Tony Benn (6. 1. 2004). Free Radical (e). Continuum. стр. 125. ISBN 978-1-4411-6560-2. Приступљено 17. 5. 2020. »The Serbs, who are now so systematically demonized by world leaders and the media...« 
  2. ^ Marko Mladenović (1999). Pisma za Mary Ann: trilogija. Narodna knji. Alfa. стр. 103. Приступљено 15. 8. 2013. »Сатанизација Срба не траје, као што неки тврде, десет, већ много више година.« 
  3. ^ Badredine Arfi (23. 2. 2005). International Change and the Stability of Multiethnic States: Yugoslavia, Lebanon, and Crises of Governance. Indiana University Press. стр. 125. ISBN 978-0-253-11133-3. Приступљено 29. 8. 2013. »In period 1987-1991... a new political discourse anchored in ultranationalism... Demonizing the "Other" became an intercommunal routine« 
  4. ^ Perić 2019, стр. 351:"The Serbs’ demonization campaign began in July 1991 with a poisonous barrage of articles in the German media, led by the influential conservative newspaper Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ). In almost everyday columns, the FAZ editor Johan Georg Rajsmiler justified the unlawfully declared independence of Slovenia and Croatia by describing the Serbs as “militant Bolsheviks” who “have no place in the European community”."
  5. ^ Perić 2019, стр. 351
  6. ^ R. Craig Nation (2003). War in the Balkans, 1991-2002. Strategic Studies Institute. стр. 131. ISBN 978-1-58487-134-7. Приступљено 28. 8. 2013. »In the Yugoslav case, where efforts to demonize the enemy became a strategy of war pursued by professional public relations firms such as Ruder Finn Global Public Affairs, the challenge was particularly severe.« 
  7. ^ Raju G. C. Thomas (1. 1. 2003). Yugoslavia Unraveled: Sovereignty, Self-Determination, Intervention. Lexington Books. стр. 11. ISBN 978-0-7391-0757-7. Приступљено 27. 8. 2013. »Dissident Slovenes, Croats, Bosnian Muslims, and Macedonians chose to leave Yugoslavia. The Serbs were demonized and dehumanized by the Western media and their united Serbian state destroyed....« 
  8. ^ Edward S. Herman (2009). „Serb Demonization as Propaganda Coup”. Washington, DC, United States: Institute for Policy Studies. Приступљено 27. 8. 2013. »The successful demonization of the Serbs, making them largely responsible for the Yugoslav wars,« 
  9. ^ Dejan Medaković; Radovan Popović (2000). Suočavanja sa ljudima i vremenom. BIGZ. стр. 192. Приступљено 15. 8. 2013. »У историји новинарства остаће забележена и његова улога у распаду Југославије, а посебно биће упамћена и успешна сатанизација српског народа.« 
  10. ^ Edward S. Herman (2009). „Serb Demonization as Propaganda Coup”. Washington, DC, United States: Institute for Policy Studies. Приступљено 27. 8. 2013. »The successful demonization of the Serbs,...as unique and genocidal killers,« 
  11. ^ Carl Boggs (1. 1. 2005). Imperial Delusions: American Militarism and Endless War. Rowman & Littlefield. стр. 163. ISBN 978-0-7425-2772-0. Приступљено 15. 8. 2013. »Serbs were regularly demonized in the mass media« 
  12. ^ Robert W. Merry (31. 5. 2005). Sands of Empire: Missionary Zeal, American Foreign Policy, and the Hazards of Global Ambition. Simon & Schuster. стр. 116. ISBN 978-0-7432-6667-3. Приступљено 26. 8. 2013. »By then the story line had cast the Serbs into the role of villain; demonized by the media, the Serbs became demon- ized also in the eyes of the American government and people.« 
  13. ^ Jens Stilhoff Sörensen (15. 1. 2011). State Collapse and Reconstruction in the Periphery: Political Economy, Ethnicity and Development in Yugoslavia, Serbia and Kosovo. Berghahn Books. стр. 164. ISBN 978-1-84545-919-2. Приступљено 27. 8. 2013. »Furthermore, the demonisation of Serbs in the West, and the economic sanctions imposed on Serbia, created a feeling of being exposed to external hostility and therefore a need for unity. However, the support for the regime was already in decline...« 
  14. ^ Michel Collon; Milo Yelesiyevich; Terence McGee (2002). Liar's poker: the great powers, Yugoslavia and the wars of the future. International Action Center. стр. 25. ISBN 978-0-9656916-6-6. Приступљено 27. 8. 2013. »Lie No. 5: Demonizing an Entire People - Each time atrocities were committed, the corporate media accused "the Serbs." In reality, they involved not just any Serbs, but the extreme, right-wing, nationalist militias.« 
  15. ^ Michel Collon; Milo Yelesiyevich; Terence McGee (2002). Liar's poker: the great powers, Yugoslavia and the wars of the future. International Action Center. стр. 25. ISBN 978-0-9656916-6-6. Приступљено 27. 8. 2013. »A double campaign in fact: on the one hand, demonizing "our" adversaries, the Serbian nationalists; on the other hand, "angelizing" "our" proteges, the Croatian nationalists of Tudjman and the Muslim nationalists of Izetbegovic.« 
  16. ^ University of Cambridge. Research Centre for International Law (28. 7. 1997). The Yugoslav Crisis in International Law. Cambridge University Press. стр. 260. ISBN 978-0-521-46304-1. 
  17. ^ Vukmanović-Tempo 1996, стр. 289:"Сатанизација Срба, а и ЈНА је искоришћена да се према Србији и Србима спроведе економска блокада, а са њом и потпуна изолација од осталог света."
  18. ^ Живадин Jовановић (2006). Косовско огледало. Beogradski forum za svet ravnopravnih. стр. 130. Приступљено 28. 8. 2013. »Појачава се сатанизација Срба, они су кри- ви за сва зла, и за опструцију преговора. Срби су "лоши момци". Ал- банци су жртве, за њих све симпатије, они су "добри момци".« 
  19. ^ Helle Malmvig (26. 9. 2006). State Sovereignty and Intervention: A Discourse Analysis of Interventionary and Non-Interventionary Practices in Kosovo and Algeria. Routledge. стр. 88. ISBN 978-1-134-16307-6. Приступљено 15. 8. 2013. 
  20. ^ Noam Chomsky (1999). The New Military Humanism: Lessons from Kosovo. Pluto Press. стр. 93. ISBN 978-0-7453-1633-8. Приступљено 15. 8. 2013. »it became necessary to modify the propaganda framework, demonizing the people of Serbia, not merely their leader« 
  21. ^ Scott Taylor (2009). Unembedded: Two Decades of Maverick War Reporting. Douglas & McIntyre. стр. 197. ISBN 978-1-926685-88-5. Приступљено 15. 8. 2013. »The western media began yet another round of demonizing the Serbs« 
  22. ^ Canadian Peace Research and Education Association (2001). Perspectives on human security: national sovereignty and humanitarian intervention. CPREA. стр. 61. ISBN 978-0-9688083-0-6. Приступљено 15. 8. 2013. »Demonization of Milosevic and the Serbs In its propaganda campaign to justify its attacks on Yugoslavia, NATO presented the Kosovo crisis as a war between the humanitarian forces of NATO and the devilish forces of Yugoslavia led by the Hitler-like Milošević.« 
  23. ^ Tom Campbell; Seumas Miller (25. 2. 2006). Human Rights and the Moral Responsibilities of Corporate and Public Sector Organisations. Springer. стр. 233. ISBN 978-1-4020-2361-3. Приступљено 27. 8. 2013. »the majority of the Serbian people, by supporting or condoning Milosevic's eliminationist politics, have rendered themselves legally and morally incompetent to conduct their own affairs (sic) and a presumptive ongoing danger to the others. Essentially their country must be placed in receivership.« 
  24. ^ Daniel Goldhagen (29. 4. 1999). „German lessons - 'The majority of Serbs are now legally and morally incompetent'. The Guardian. Guardian News and Media Limited. Приступљено 27. 8. 2013. 
  25. ^ а б „SLOBODAN MILOŠEVIĆ INTERNATIONAL COMMITTEE”. milosevic.co. milosevic.co. Приступљено 13. 10. 2019. 
  26. ^ Howard F. Didsbury (1. 1. 2003). 21st Century Opportunities and Challenges: An Age of Destruction Or an Age of Transformation. World Future Society. стр. 223. ISBN 978-0-930242-58-9. Приступљено 15. 8. 2013. »The media in Europe and the United States demonized Yugoslavian President Slobodan Milosevic and the Serbs, labeling Milosevic as another Hitler... The NATO countries and Serbs demonized each other...« 
  27. ^ Andrew Moravcsik (1. 1. 2005). Europe Without Illusions: The Paul-Henri Spaak Lectures, 1994-1999. University Press of America. стр. 107. ISBN 978-0-7618-3129-7. Приступљено 15. 8. 2013. »...wars today require demonization of the opponent...The Yugoslav authorities demonized the Albanians, while NATO governments demonized the Serbs.... we have learned that any form of ethnic demonization is unacceptable.« 
  28. ^ Russ Kick (1. 1. 2009). You Are STILL Being Lied To: The NEW Disinformation Guide to Media Distortion, Historical Whitewashes and Cultural Myths. The Disinformation Company. стр. 79. ISBN 978-1-934708-30-9. Приступљено 15. 8. 2013. »To reject the demonized images of Milosevic and of the Serbian people is not to idealize them.... It is merely to challenge one-sided propaganda« 
  29. ^ Edward S. Herman (2003). Raju G. C. Thomas, ур. Yugoslavia unraveled: sovereignty, self-determination, intervention. Lexington Books. стр. 254. ISBN 978-0-7391-0517-7. Приступљено 27. 8. 2013. »The wars were a "catastrophe that Slobodan Milosevic unleashed" (Tim Judah, The Times [London], June 29, 2001). This is comic book history, that follows the standard demonization process, and is refuted by every serious historian dealing with the area (Susan Woodward, Robert Hayden, David Chandler, Lenard Cohen, Raymond Kent, Steven L. Burg and Paul S. Shoup).« 
  30. ^ Goran Čvorović (8. 12. 2012). „Patrik Beson: Srbima je učinjena velika nepravda”. Večernje Novosti. Приступљено 28. 8. 2013. »Ali, u isto vreme je u Francuskoj, od zapadnih zemalja, bila najveća koncentracija oponenata satanizacije Srba, kako u vojsci, tako u nekim medijima i među određenim intelektualcima, koji su pokušavali da razviju drugačiji diskurs.« 
  31. ^ Jeremy Black (20. 6. 2005). War and the New Disorder in the 21st Century: Compact. Continuum. стр. 98. ISBN 978-0-8264-7635-7. Приступљено 26. 8. 2013. »To do so, it would be necessary to wage a war in which the opposing society and government was not demonized, but that would be difficult, given the need to offer public justification for the conflict, and given the unwillingness of much of the public to accept anything less than the Holocaust justification. 'Serbs are like Nazis and therefore we must act' was the gist of the argument pursued by the West in the Kosovo crisis of 1999« 
  32. ^ John Feffer (2009). „Why Yugoslavia Still Matters”. Washington DC, USA: Institute for Policy Studies. Приступљено 27. 8. 2013. 
  33. ^ Natasa Kovacevic (19. 5. 2008). Narrating Post/Communism: Colonial Discourse and Europe's Borderline Civilization. Routledge. стр. 161. ISBN 978-1-134-04414-6. Приступљено 27. 8. 2013. »What is obscured in such a discourse is the way this intervention, ostensibly aimed at rescuing multiculturalism from the Holocaust, adopts racist undertones in the designation of Serbia as a terrorist state, in an open demonization of Serbs...« 
  34. ^ Književnost. Prosveta. 1999. стр. 904. Приступљено 28. 8. 2013. »Заборавља се да је сатанизација једног народа најгрубљи облик расизма.« 
  35. ^ Matjaž Klemenčič; Thomas A. Emmert (15. 9. 2012). Charles Ingrao, ур. Confronting the Yugoslav Controversies: A Scholars' Initiative. Purdue University Press. стр. 176. ISBN 978-1-55753-617-4. Приступљено 29. 8. 2013. »...a naive and one-sided good-versus-evil view that demonized the Serbs...« 
  36. ^ Fraser, Ron (октобар 2008). „The Demonizing of a Nation How one of the West's staunchest allies was turned into a pariah”. The Trumpet. Приступљено 12. 5. 2020. »The grossest calumny in the continuing anti-Serb bias in the British press is the myth that it was the Serbs who were ‘nationalists.’« 
  37. ^ Michael Ignatieff (1994). Blood and belonging: journeys into the new nationalism. Penguin Books. стр. 26. ISBN 978-0-14-023262-2. Приступљено 15. 8. 2013. »It would make matters simpler if we could demonize the Serbs as incorrigibly nationalistic and assume that Milosevic was merely responding to their ethnic paranoia. The reality is much more complicated.« 
  38. ^ Pascal Bruckner (2007). The Temptation of Innocence: Living in the Age of Entitlement. Algora Publishing. стр. 234. ISBN 978-1-892941-26-8. Приступљено 15. 8. 2013. »So it wasn't that the world demonized the Serbs, it is the Serbs who began by demonizing all their neighbors and gradually the whole world (except for some friendly countries, Greece, Russia, Romania) by inventing a plot against themselves,« 
  39. ^ Rabia Ali; Lawrence Lifschultz (1993). Why Bosnia?: writings on the Balkan war. Pamphleteer's Press. стр. 62. ISBN 978-0-9630587-8-2. Приступљено 15. 8. 2013. »Along with the satanization of everyone else, and the Serb bravado, there is the whining self-pity that runs trough all extreme Serb nationalist discourse.« 
  40. ^ а б Sabrina P. Ramet (1. 7. 2005). Serbia since 1989: Politics and Society under Milopevic and After. University of Washington Press. стр. 134. ISBN 978-0-295-80207-7. Приступљено 29. 8. 2013. »Demonization specifically makes it possible for perpetrators of atrocities to maintain a positive self-image even while victimizing« 
  41. ^ Hoare, Marko (2003). „Nothing Is Left”. The Bosnian Institute. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2019. Приступљено 15. 8. 2013. »The media in Britain and the US have not, therefore, been guilty of ‘anti-Serb bias’ or of ‘demonising the Serbs’; nor have they upheld the policies of the British government or made propaganda on its behalf; nor have they been a monolith; they have, on the contrary, represented a diversity of opinions.« 
  42. ^ Libal & Halstead 1997, стр. 177:"In the first years of Yugoslav crisis, the real problem on the West was not an anti-Serb bias, but on the contrary, constant underestimation of the potential for violence and cruelty in Serb nationalism. Those who then fantasized about an alleged "demonization" of the Serbs bear considerable responsibility for the failure to protect victims of Serb militancy"
  43. ^ The New Republic, 11 March 1996, "Far from aggressors, Serbs are transformed into victims. This is quite a manoeuvre. The general view of the wars of 1991 to 1995 is turned on its head; and the press becomes a malevolent force mysteriously engaged in 'demonization' of the Serbs."
  44. ^ Politika NIN. Politika. јануар 2000. стр. 13. Приступљено 28. 8. 2013. »Ко- начно, у свету, нарочито на Западу, Срби данас носе на лицу страшан жиг. Слободан Милошевић ће отићи, али ће тај жиг остати. Војислав Коштуница каже да је, за њега, сатанизација Срба гора и од« 
  45. ^ Zagorka Golubović; Ivana Spasić; Đorđe Pavićević (2003). IFDT. стр. 166. ISBN 978-86-82417-06-4 https://books.google.com/books?id=l92SzQ0XoB8C&pg=PA166. Приступљено 28. 8. 2013. »Razlikuju se, dakle, oni koji se bezuslovno identifikuju kao Srbi, od onih koji zbog stranih uticaja na demonizaciju srpskog naroda iskazuju i izvestan stid, iako se ponose svojom nacijom«  Непознати параметар |titleиге= игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  46. ^ Raju G. C. Thomas (13. 10. 2003). Yugoslavia Unraveled: Sovereignty, Self-Determination, Intervention. Lexington Books. стр. 14. ISBN 978-0-585-45499-3. Приступљено 28. 8. 2013. »Facing continued demonization and discrimination in Croatia, large numbers of younger Serbs have converted to Catholicism in order to become Croats and changed their more obvious Serbian names to more Croatian ones.« 
  47. ^ Добрица Ћосић; Ана Ћосић-Вукић (2008). Vreme zmija: piščevi zapisi 1999-2000 : mali svetski rat protiv Srbije. Службени гласник. стр. 58. ISBN 978-86-519-0066-5. Приступљено 28. 8. 2013. »Шта ће бити са децом и младим нараштајем српским после овог рата? Сатанизација Срба коју је читаву деценију вршио Запад изазва- ла је мржњу, зловољу, презирање Срба код читавог човечанства« 
  48. ^ Danko Popović (1998). Na krstu i raskršću. Serbian Literary Company. стр. 156. Приступљено 28. 8. 2013. »Сатанизовање Срба и Србије имало је такав интензитет, толике размере да је не само потрло истину и искривило слику Србије у светском јавном мишљењу него је утицало и на Србе,... па се Срби.... осећају инфериорним...« 
  49. ^ Clark, Neil (14. 1. 2008). „It's time to end Serb-bashing”. The Guardian. Приступљено 12. 5. 2020. »The Serbs have been demonised because they have consistently got in the way of the west's hegemonic ambitions in the region...Now, with Kosovo again in the headlines, the Serb-bashers are once more out in force. Once again, the dispute is being portrayed in Manichean terms.« 
  50. ^ Tomislav Nikolić (10. 4. 2013). „United Nations General Assembly - Statement by H.E. Mr. Tomislav Nikolić, President of the Republic of Serbia” (PDF). un.org/. стр. 7. Приступљено 29. 8. 2013. »Media demonization of Serbs has been carried out very fast and with an unparalleled uneven-handedness and uncritical spirit of the western media which has not allowed for full two decades any different opinion or interpretation of events to emerge« 
  51. ^ „Deklaracija Narodne skupštine RS o uzrocima, karakteru i posljedicama tragičnog oružanog sukoba u BiH”. Frontal. Banja Luka. 19. 6. 2013. Приступљено 28. 8. 2013. »Narodna skupština konstatuje da, u ocjenjivanju događaja iz prethodnog rata, nema dovoljno objektivnog, uravnoteženog i ujednačenog pristupa svih strana u Bosni Hercegovini i van nje, a posebno kada je u pitanju kršenje međunarodnog ratnog i humanitarnog prava i odnos prema uzrocima, karakteru i posljedicama ratnog sukoba. Negativna kvalifikacija pojedinih događaja bila je osnova brojnih oblika satanizacije srpskog naroda.« 
  52. ^ Vuletić, Vladimir. „Satanizacija Srba u Holivudu inspiracija za psihopate?[Demonization of Serbs in Hollywood is an inspiration for psychopaths]”. Novosti. Tanjug. Приступљено 14. 5. 2020. 

ЛитератураУреди