Отворите главни мени

Демоним (од грч. δῆμος [dẽmos] — „народ“ или „становништво“ и ὄνομα [ónoma] — „име“) је именица којом се означава становништво одређеног места или области, а изводи се из имена тог места, односно области.[1]

У време конституисања стручне лингвистичке терминологије, током 19. века, у употреби је био и појам етникон или скраћено етник, али тај термин је током 20. века постепено напуштен у међународним лингвистичким круговима, првенствено због тога што је у јавности долазило до мешања поменутог термина са појмом етноним, који има сасвим другачије значење, а односи се на именовање етничке припадности.

Значење и употребаУреди

Као посебна врста именица, демоними (односно етникони или етници) се користе за означавање географске припадности или географског порекла. Именице-демоними пишу се почетним великим словом, док се из њих изведени придеви (ктетици) пишу малим словом. По правилу, демоними се јављају у оба рода и оба броја.

На пример, демоним „Београђанин” (мн. „Београђани”) означава становника Београда. У женском роду, демоним „Београђанка” (мн. „Београђанке”) означава становницу Београда.

Појам демоним, одноно етникон или етник (према старијој терминологији), не треба мешати са појмом етноним, који се односи на етничку припадност. Ова разлика се на посебан начин испољава код оних именица које имају не само демонимско, већ и етнонимско значење. На пример, именица "Црногорци" може имати оба значења: Црногорци — становници Црне Горе, или Црногорци — припадници црногорског народа.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Roberts 2017, стр. 205-206.

ЛитератураУреди

  • Брборић, Вељко (2009). „Називи насељених места, њихови етници и ктетици у правописним речницима српског језика”. Развојни процеси и иновације у српском језику. 1. Београд: Међународни славистички центар. стр. 327—339. 
  • Брборић, Вељко (2013). „Писање етника и ктетика у Правопису и Правописном речнику”. Српски језик и његови ресурси: Теорија, опис и примене. Београд: Међународни славистички центар. стр. 75—84. 
  • Јелић, Маријан (2005). „Нормирање етника и ктетика”. Примењена лингвистика. 6: 177—182. 
  • Јелић, Маријан (2010). Етници и ктетици у Војводини. Сомбор: Педагошки факултет. 
  • Јелић, Маријан (2014). „Дублетна образовања и хомонимске номинације код етника и ктетика (од ојконима у Војводини)”. Наш језик. 45 (3-4): 19—37. 
  • Лазаревић, Мирослав (2017). Речник етника и ктетика. 1. Београд: Нова загонетка. 
  • Лазаревић, Мирослав (2018). Речник етника и ктетика. 2. Београд: Нова загонетка. 
  • Маринковић, Ивана; Јовановић, Јована (2012). „Творбена анализа неких именица из класе етника у српском језику”. Савремена проучавања језика и књижевности. 1. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. стр. 55—64. 
  • Радић, Јованка (1999). „О творбеној структури етника (на примерима из централне Србије)”. Српски језик: Студије српске и словенске. 4 (1-2): 749—757. 
  • Roberts, Michael (2017). „The Semantics of Demonyms in English”. The Semantics of Nouns. Oxford: Oxford University Press. стр. 205—220. 
  • Ћорић, Божо (1984). „Етник, ктетик и норма (поводом облика Козарчанин и козарачки)”. Наш језик. 26 (2-3): 152—159. 
  • Шипка, Милан Н. (2012). „О пејоративној употреби етника и етнонима у српском језику”. Наука и идентитет: Филолошке науке (PDF). Пале: Филозофски факултет. стр. 127—135. 
  • Штасни, Гордана Р. (2012). „Етници у Вуковом Српском рјечнику (1852) и лексичко-семантичка норма”. Српски језик и његове норме. Београд: Међународни славистички центар. стр. 309—318. 

Спољашње везеУреди