Детерминизам

Детерминизам (лат. determinatus, значи одређен, ограничен) је филозофско учење по којем је све што постоји повезано каузалним, узрочно-последичним везама, материјалне или нематеријалне природе. Према овој доктрини, нема случајности, произвољности, нити слободног чина у универзуму, већ је све унапред одређено претходном историјом збивања.[1] Детерминистичке теорије кроз историју филозофије произашле су из различитих и понекад преклапајућих мотива и разматрања. Супротност детерминизму је нека врста индетерминизма (који се иначе назива недетерминизам) или случајност. Детерминизам се често супротставља слободној вољи, иако неки филозофи тврде да су они компатибилни.[2][3]

За детерминисту, универзум је сличан сату, јер ако знаш све варијабиле и правила може да знаш шта ће се десити у будућности.

Уопштено, детерминазам је схватање о укупној одређености свих појава, свега догађања. У природнима наукама детерминизам је претпоставка опште узрочне везе свих збивања у свету. У етици детерминизам је правац који заступа апсолутно одређење воље и деловања спољашњим и унутрашњим узроцима или мотивима, којима се искључује свака могућност слободне воље.

Врсте детерминизма су:

  • емпиријски детерминизам који заговара зависност хтења појединца о унутрашњем искуству и мотивацијама;
  • метафизички детерминизам који сврстава та хтења у каузалну (узрочну) повезаност са целином света;
  • теолошки детерминизам који тврди да хтење овиси о божијој вољи;
  • социјални детерминизам који каже да је однос индивидуе и друштва условљен општим друштвеним односима и закономерностима, васпитањем, образовањем, средином у којој индивидуа живи, итд);
  • телеолошки детермиизам који раздваја и одређује условљеност по сврхама, циљевима, нормама и принципима хтења;
  • механички детерминизам проматра и схвата хтење и деловање као производ спољашњих фактора и надражаја, и
  • психолошки детерминизам који хтење и деловање појединца тумачи као непосредни резултат унутрашњих, такозваих психичких диспозиција човековог „ја”, карактера, унутрашњег устројства, личности и др., тзв. аутодетерминизам.

Детерминизам не треба мешати са самоодређивањем људских поступака по разлозима, мотивима и жељама. Детерминизам се односи на интеракције које утичу на наше когнитивне процесе у нашем животу.[4] Ради се о узроку и резултату онога што особа уради у свом животу. Узрок и резултат увек су повезани у нашим когнитивним процесима. Претпоставља се да ако посматрач има довољно информација о објекту или људском бићу, да би такав посматрач могао да предвиди сваки следећи покрет тог објекта или људског бића. Детерминизам ретко захтева да савршено предвиђање буде практично могуће.

ВаријететиУреди

„Детерминизам” се обично може односити на било које од следећих гледишта.

УзрочниУреди

Узрочни детерминизам, понекад синониман са историјски детерминизам (неки вид зависности пута), је „идеја да је сваки догађај предусловљен претходним догађајима и условима заједно са законима природе.“[5] Међутим, то је довољно широк појам да се сматра да:[6]

... нечије промишљање, избори и радње често ће бити неопходне карике у узрочном ланцу који доноси нешто. Другим речима, иако су наша промишљања, избори и радње сами по себи одређени као и све остало, према узрочном детерминизму још увек је случај да појава или постојање још неких ствари зависе од нашег размишљања, избора и даеловања на одређени начин.

Узрочни детерминизам сугерише да постоји непрекидни ланац претходних појава који се протеже све до постанка универзума. Однос између догађаја можда није прецизиран, нити порекло тог универзума. Узрочни детерминисти верују да у свемиру не постоји ништа што није узроковано или [Causa sui[|самоузроковано]].

Узрочни детерминизам се такође генерално сматрао идејом да је све што се дешава или постоји узроковано претходним условима.[7] У случају номолошког детерминизма, ови услови се такође сматрају догађајима, што имплицира да је будућност у потпуности одређена претходним догађајима - комбинацијом претходних стања универзума и закона природе.[5] Ипак, они се такође могу сматрати метафизичким пореклом (као у случају теолошког детерминизма).[6]

 
Многе филозофске теорије детерминизма уоквирују се идејом да стварност следи неку врсту унапред одређеног пута.

НомолошкиУреди

Номолошки детерминизам, генерално синонимам са физичким детерминизмом (његова супротност је физички индетерминизам), најчешћи је облик узрочног детерминизма, идеја је да прошлост и садашњост у потпуности и нужно диктирају будућност по крутим природним законима, да свака појава неизбежно произлази из претходни догађаји. Номолошки детерминизам понекад се илуструје мисаоним експериментом Лапласовог демона.[8] Номолошки детерминизам се понекад назива и научним детерминизмом, иако је то погрешан назив.

ПредетерминизамУреди

Предерминизам је идеја да су сви догађаји унапред одређени.[9][10] Концепт се често аргументира позивањем на узрочни детерминизам, имплицирајући да постоји непрекинут ланац претходних појава који се протеже до постанка свемира. У случају предодређености, овај ланац догађаја је унапред успостављен, а људски поступци не могу да ометају исходе овог унапред утврђеног ланца.

Предетерминизам се може користити за означавање таквог већ утврђеног узрочно-последичног детерминизма, у ком случају се категорише као специфична врста детерминизма.[9][11] Такође се може користити наизменично са узрочним детерминизмом - у контексту његове способности да одређује будуће догађаје. [9][12] Упркос томе, предетерминизам се често сматра независним од узрочног детерминизма.[13][14]

БиолошкиУреди

Термин предетерминизам се такође често користи у контексту биологије и наследства, у ком случају представља облик биолошког детерминизма, који се понекад назива и генетски детерминизам.[15] Биолошки детерминизам је идеја да је свако људско понашање, веровање и жеља фиксирано људском генетском природом.

РеференцеУреди

  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
  2. ^ For example, see Richard Langdon Franklin (1968). Freewill and determinism: a study of rival conceptions of man. Routledge & K. Paul. ISBN 9780710031570. 
  3. ^ Conceptually (20. 1. 2019). „Determinism – Explanation and examples”. conceptually.org. Приступљено 20. 1. 2019. 
  4. ^ Ismael, Jenann (2019-10-01). „Determinism, Counterpredictive Devices, and the Impossibility of Laplacean Intelligences”. The Monist (на језику: енглески). 102 (4): 478—498. ISSN 0026-9662. doi:10.1093/monist/onz021. 
  5. ^ а б Hoefer, Carl (1. 4. 2008). „Causal Determinism”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2009 изд.). 
  6. ^ а б Eshleman, Andrew (18. 11. 2009). „Moral Responsibility”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2009 изд.). 
  7. ^ Arguments for Incompatibilism (Stanford Encyclopedia of Philosophy)
  8. ^ Laplace posited that an omniscient observer, knowing with infinite precision all the positions and velocities of every particle in the universe, could predict the future entirely. For a discussion, see Robert C. Solomon; Kathleen M. Higgins (2009). „Free will and determinism”. The Big Questions: A Short Introduction to Philosophy (8th изд.). Cengage Learning. стр. 232. ISBN 978-0495595151.  Another view of determinism is discussed by Ernest Nagel (1999). „§V: Alternative descriptions of physical state”. The Structure of Science: Problems in the Logic of Scientific Explanation (2nd изд.). Hackett. стр. 285—292. ISBN 978-0915144716. »a theory is deterministic if, and only if, given its state variables for some initial period, the theory logically determines a unique set of values for those variables for any other period.« 
  9. ^ а б в McKewan, Jaclyn (2009). „Evolution, Chemical”. Ур.: H. James Birx". Predeterminism. Encyclopedia of Time: Science, Philosophy, Theology, & Culture. Sage Publications, Inc. стр. 1035—1036. ISBN 9781412941648. doi:10.4135/9781412963961.n191. 
  10. ^ „Predeterminism”. Oxford Dictionaries. Oxford Dictionaries. април 2010. Архивирано из оригинала на датум 04. 09. 2012. Приступљено 20. 12. 2012. . See also „Predeterminism”. Collins English Dictionary. Collins. Приступљено 20. 12. 2012. 
  11. ^ „Some Varieties of Free Will and Determinism”. Philosophy 302: Ethics. philosophy.lander.edu. Приступљено 19. 12. 2012. »Predeterminism: the philosophical and theological view that combines God with determinism. On this doctrine events throughout eternity have been foreordained by some supernatural power in a causal sequence.« 
  12. ^ See for example Hooft, G. (2001). „How does god play dice? (Pre-)determinism at the Planck scale”. arXiv:hep-th/0104219 . »Predeterminism is here defined by the assumption that the experimenter's 'free will' in deciding what to measure (such as his choice to measure the x- or the y-component of an electron's spin), is in fact limited by deterministic laws, hence not free at all« , and Sukumar, CV (1996). „A new paradigm for science and architecture”. City. 1 (1–2): 181—183. doi:10.1080/13604819608900044. »Quantum Theory provided a beautiful description of the behaviour of isolated atoms and nuclei and small aggregates of elementary particles. Modern science recognized that predisposition rather than predeterminism is what is widely prevalent in nature.« 
  13. ^ Borst, C. (1992). „Leibniz and the compatibilist account of free will”. Studia Leibnitiana. 24 (1): 49—58. JSTOR 40694201. »Leibniz presents a clear case of a philosopher who does not think that predeterminism requires universal causal determinism« 
  14. ^ Far Western Philosophy of Education Society (1971). Proceedings of the Annual Meeting of the Far Western Philosophy of Education Society. Far Western Philosophy of Education Society. стр. 12. »"Determinism" is, in essence, the position which holds that all behavior is caused by prior behavior. "Predeterminism" is the position which holds that all behavior is caused by conditions which predate behavior altogether (such impersonal boundaries as "the human conditions", instincts, the will of God, inherent knowledge, fate, and such).« 
  15. ^ „Predeterminism”. Merriam-Webster Dictionary. Merriam-Webster, Incorporated. Приступљено 20. 12. 2012.  See for example Ormond, A.T. (1894). „Freedom and psycho-genesis”. Psychological Review. 1 (3): 217—229. doi:10.1037/h0065249. »The problem of predeterminism is one that involves the factors of heredity and environment, and the point to be debated here is the relation of the present self that chooses to these predetermining agencies« , and Garris, M.D.; et al. (1992). „A Platform for Evolving Genetic Automata for Text Segmentation (GNATS)”. Science of Artificial Neural Networks. 1710: 714—724. Bibcode:1992SPIE.1710..714G. S2CID 62639035. doi:10.1117/12.140132. »However, predeterminism is not completely avoided. If the codes within the genotype are not designed properly, then the organisms being evolved will be fundamentally handicapped.« 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди