Дечанска хрисовуља

Дечанска хрисовуља

Дечанска хрисовуља је оснивачка повеља манастира Дечани из 1330. године.[1] Оригинал је написан у облику свитка, величине 330х5200 милиметара, оверена краљевским златним печатом. Познате су још две верзије писане на папирусу у облику књиге.

Хрисовуља је писана ћирилицом, на српској редакцији српскословенског језика.

ИсторијаУреди

Краљ Стефан Урош III Дечански, син краља Милутина, отац цара Душана, подигао је 1330. године задужбину манастир Дечане. Том приликом је издао хрисовуљу у циљу утврђивања правног статуса задужбине и регулисања статуса становништва, њихових права и обавеза на манастирским поседима. Побројани су поседи који припадају манастиру и мушко становништво на имањима. Све од Белог Дрима до Комова у Црној Гори, и од Пећи до реке Валбоне (у данашњој Албанији) припало је манастиру Дечани Хрисовуља је написана у канцеларији краљевог двора у Породимљу на Косову.

Сачуване су три верзије хрисовуље, које се разликују по језику и правопису. Христовуља представља значајни споменик српске средњовековне књижевности.

Оригинал верзије на папирусу се чувао у Народној библиотеци Србије на Косанчићевом венцу све до Априлског рата 1941. када је нестао. Недавно су се појавили поједини делови Дечанске хрисовуље у поседу приватних лица.[2]

ИзвориУреди

  1. ^ Милица Грковић, Прва хрисовуља манастира Дечани, Архив Србије. Београд: 2004. ISBN 978-86-84431-02-0.
  2. ^ Ukradena istorija: Bez tapija nema ni Srbije, Novosti, 17.11.2011.

ЛитератураУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди