Дејан Лучић

Дејан Лучић (Београд, 15. новембар 1950)[1] је српски публициста, геополитичар и теоретичар завере.

Дејан Лучић
Датум рођења(1950-11-15)15. новембар 1950.(69 год.)
Место рођењаБеоград
ФНРЈ

Детињство и младостУреди

Дејан Лучић завршио је журналистику[1] на Факултету политичких наука, заједно са бившим начелником државне безбедности Јовицом Станишићем, и командантом специјалних јединица државне безбедности Франком Симатовићем Френкијем, са којима је остао дугогодишњи пријатељ.

Лучић о свом пореклуУреди

Дејан Лучић наводи да је потомак Јелене-Илке Марковић, која је 11. октобра 1882. године у Саборној цркви у Београду пуцала на краља Милана Обреновића. Овај догађај је познат као Илкин атентат. Лучић тврди и да је потомак војводе Миленка Стојковића из Првог српског устанка. Такође наводи да је његов деда био учесник демонстрација у Београду 27. марта 1941.[тражи се извор]

Књижевни радУреди

ТематикаУреди

Дејан Лучић се у својим књигама бави тематиком теоријама завере попут масонерије, тајних друштава, Римокатоличке цркве и сл. које представља у својим шпијунско-обавештајним романима.

ПромоцијеУреди

Дејан Лучић је промоције својих књига одржавао у Студентском културном центру у Београду. Прва промоција је била 1999. године, када је представио књигу Исламска Република Немачка. На тој промоцији је поред аутора, говорио и бели маг Лав Гершман. Друга промоција је такође била у Студентском културном центру у Београду, када је представљена књига Кинеска освета.

Промоције у дијаспориУреди

Дејан Лучић је одржавао промоције својих књига и у дијаспори.

Он је у српској емиграцији у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама држао промоције својих књига, првенствено књиге Тајне албанске мафије.

Политички радУреди

Дејан Лучић је деведесетих година био један од оснивача Српског покрета обнове,[тражи се извор], и био је председник градског одбора истог, али је убрзо избачен из партије. Вук Драшковић, председник странке, у својој књизи Мета, окарактерисао га је као члана Службе државне безбедности.

Дејан Лучић је дуго прекинуо рад у политици, све до 2011. године, када се у политику вратио као оснивач Српске демократске странке основане у марту 2011. године.

Као дугогодишњи пријатељ Јовице Станишића и Франка Симатовића, појавио се као сведок на њиховом суђењу у Хашком трибуналу 2011. године, где је потврдио да познаје оптужене, и да никада није радио за Службу државне безбедности.

ДелаУреди

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Редакција Бетона (24. фебруар 2009). „Лучић, Дејан”. Данас. Приступљено 28. фебруар 2020. 

Спољашње везеУреди