Википедија

Дејан Милојевић

Дејан Милојевић (Београд, 15. април 1977) бивши је српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Тренутно је помоћни тренер у Голден Стејт вориорсима.

Дејан Милојевић
Дејан Милојевић 2020.png
Дејан Милојевић 2020. године
Лични подаци
Пуно име Дејан Милојевић
Датум рођења (1977-04-15)15. април 1977. (46 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 2,01 m
Информације о каријери
Про каријера 1997—2009
Позиција крилни центар
Сениорска каријера
Године Клуб
1997—1998
1998—2000
2000—2004
2004—2006
2006—2008
2008—2009		 Беовук
ФМП
Будућност Подгорица
Партизан
Валенсија
Галатасарај
Тренерска каријера
2012—2020
2019—2021
2021
2021—		 Мега Бемакс
Србија (пом.)
Будућност
Голден Стејт вориорси (пом.)
Медаље
Кошарка
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2001. Турска Југославија

Клупска каријераУреди

ПочециУреди

Своју кошаркашку каријеру започео је у КК Беовук из Београда код тренера Мише Лакића. Док је играо за кадете Беовука, постигао је 141 поен на утакмици против ОКК Београда.[1]

Године 1998. је прешао у ФМП из Железника, у чијем дресу проводи наредне две сезоне.

БудућностУреди

Године 2000. је прешао у подгоричку Будућност. У првој сезони у подгоричком клубу, осваја дуплу круну, првенство и куп СР Југославије. Са екипом Будућности је три године играо у Евролиги, а најбоље партије у овом такмичењу је пружао у сезони 2002/03, када је бележио 11,6 поена по мечу.[2]

У сезони 2003/04, својој последњој у Будућности, Милојевић је био убедљиво најкориснији играч Јадранске лиге, са индексом корисности од готово 30 поена по мечу. У Суперлиги СЦГ је постизао, у просеку, 25 поена уз девет скокова по утакмици, што га је такође чинило најкориснијим играчем.[3]

Трећег дана 2004. године поставио је рекорд Јадранске лиге по броју индексних поена на једном мечу. На утакмици против Ловћена имао је 35 поена (15/19 из игре), 18 скокова, 4 асистенција и 2 украдене лопте, што је збирно донело индекс 59.[4]

ПартизанУреди

У јуну 2004. године је потписао двогодишњи уговор са Партизаном.[3] За две сезоне у клубу, Милојевић осваја две титуле првака државе. У сезони 2004/05, Партизан је био бољи од Хемофарма са 3:1 у финалној серији, а наредне године, са 3:0 је савладана Црвена звезда.[5]

Поред тога, Милојевић је са Партизаном стигао до два финала Јадранске лиге, али је оба пута поражен, прво 2005. од Хемофарма а затим и 2006. од ФМП-а. У Евролиги, Милојевић је прве сезоне бележио просечно 20,8 поена док је друге године имао просек од 16,4 поена по утакмици.[2] Ипак те две године у Евролиги су биле неуспешне за Партизан, јер су остварене само по две победе, у две сезоне.[5]

На мечу Евролиге, 2. децембра 2004 године, против Олимпијакоса, Милојевић је постигао 35 поена, уз 14 скокова, 5 украдених лопти и 3 асистенције, а све уз шут из игре 13 од 17, док је слободна бацања шутирао 9 од 11. Укупан индекс корисности је био 55, што је други најбољи скор у историји Евролиге, од када се он рачуна, одмах иза Таноке Берда, бившег центра Жалгириса.[6][7]

Милојевић је за Партизан одиграо 113 утакмица, постигао је 2270 поена, уз просек од 20,1 поен по мечу.[8][5]

Касније годинеУреди

У јуну 2006. потписује двогодишњи уговор са шпанском Валенсијом.[9] Након две сезоне у Валенсији, прелази на годину дана у турски Галатасарај.[10]

У јулу 2009, Милојевић се вратио у Партизан, потписавши једногодишњи уговор са клубом.[11] Ипак месец и по дана касније је одлучио да заврши играчку каријеру. Као разлог је навео проблем са коленима, и то што не би могао да даје 100% својих могућности.[12]

РепрезентацијаУреди

Са репрезентацијом СР Југославије до 22 године је освојио златну медаљу на Европском првенству 1998. у италијанском Трапанију.[13]

Нашао се на ширем списку селектора сениорске репрезентације, Жељка Обрадовића, за Олимпијске игре 2000. у Сиднеју.[14] Био је на припремама, али одлуком Обрадовића, није се нашао међу коначним путницима за Олимпијски турнир.[15] Наредне године, код новог селектора Светислава Пешића, се нашао на коначном списку играча за Европско првенство 2001. у Турској.[16] Репрезентација СР Југославије је освојила златну медаљу на овом првенству, а Милојевић је на три одигране утакмице бележио просечно 4,7 поена и 3,3 скока по утакмици.[13]

Због повреде није био на списку за Светско првенство 2002. у Индијанаполису.[1] Наредне 2003. године се нашао на списку селектора Душка Вујошевића за Европско првенство у Шведској,[17] али ипак због повреде није отпутовао на ЕП.[18] Године 2004. репрезентацију поново преузима Жељко Обрадовић, који ставља Милојевића на шири списак играча за Олимпијске игре у Атини. Милојевић је био на припремама, али је заједно са Ратком Вардом, отпао при првом скраћивању списка.[19][20] Наредне 2005. године, Обрадовић је уврстио Милојевића међу коначних 12 играча за Европско првенство, које се одражавало у Србији и Црној Гори. Репрезентација СЦГ је елиминисана у осмини финала од Француске, а Милојевић је на три одигране утакмице бележио просечно 5,3 поена и 2,7 скока по утакмици.[13]

Последњи позив у сениорску репрезентацију је добио за Светско првенство 2006. у Јапану, код селектора Драгана Шакоте.[21] Ипак Милојевић је отказао позив селектору због повреде.[22]

Тренерска каријераУреди

У октобру 2012, након одласка дотадашњег тренера Владе Вукоичића у Црвену звезду, Милојевић је постављен за првог тренера Мега Визуре.[23] Са Мегом је освојио Куп Радивоја Кораћа 2016. године. Поред тога још два пута је стигао до финала Купа (2014, 2015) а водио је клуб и до финала Јадранске лиге у сезони 2015/16. Напустио је Мегу након завршетка 2019/20. сезоне.[24]

Крајем јануара 2021. године је постављен за тренера подгоричке Будућности.[25] Био је помоћни тренер Голден Стејт вориорса када су освојили титулу шампиона НБА лиге у сезони 2021/22.

УспесиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Intervju - Dejan Milojević: Dva puta sam odbio Partizan!”. rtvbn.com. 8. 1. 2018. Приступљено 22. 8. 2020. 
  2. ^ а б „Dejan Milojevic”. Euroleague.net (на језику: енглески). Приступљено 26. 8. 2020. 
  3. ^ а б „Dejan Milojević dve godine 'crno-beli'”. b92.net. 27. 6. 2004. Приступљено 26. 8. 2020. 
  4. ^ „Pogled iz Srbije: “Mister MVP””. kosarka.si. 13. 1. 2015. Приступљено 26. 8. 2020. 
  5. ^ а б в „Kada je Miloje dominirao!”. retropartizan.in.rs. 15. 4. 2020. Архивирано из оригинала 26. 08. 2020. г. Приступљено 26. 8. 2020. 
  6. ^ „Week 5 MVP, 2004-05: Dejan Milojevic,Partizan”. Euroleague.net (на језику: енглески). 3. 12. 2004. Приступљено 26. 8. 2020. 
  7. ^ „Dejan Milojević MVP 5. kola Evrolige”. b92.net. 3. 12. 2004. Приступљено 26. 8. 2020. 
  8. ^ „Najboljih 12 KK Partizan?”. b92.net. 31. 1. 2012. Приступљено 26. 8. 2020. 
  9. ^ „Milojević i definitivno u Pamesi”. mondo.rs. 20. 6. 2006. Приступљено 26. 8. 2020. 
  10. ^ „Milojević i Gurović u Galatasaraju!”. mondo.rs. 8. 8. 2008. Приступљено 26. 8. 2020. 
  11. ^ „Dejan Milojević ponovo u Partizanu”. kkpartizan.rs. 14. 7. 2009. Приступљено 26. 8. 2020. 
  12. ^ „Milojević završio karijeru”. rts.rs. 1. 9. 2009. Приступљено 26. 8. 2020. 
  13. ^ а б в „Dejan MILOJEVIC (SRB) participated in 4 FIBA / FIBA Zones events”. fiba.com. Приступљено 22. 8. 2020. 
  14. ^ „16 kandidata za Sidnej”. arhiva.srbija.gov.rs. 13. 7. 2000. Приступљено 22. 8. 2020. 
  15. ^ „Jarić i Milojević ne putuju u Sidnej”. srbija.gov.rs. 27. 8. 2000. Приступљено 22. 8. 2020. 
  16. ^ „Plavi otputovali po medalju”. srbija.gov.rs. 29. 8. 2001. Приступљено 22. 8. 2020. 
  17. ^ „Selektor Dušan Vujošević odredio širi spisak kandidata za Evropsko prvenstvo”. glas-javnosti.rs. 27. 8. 2000. Приступљено 21. 8. 2020. 
  18. ^ „Vujošević saopštio spisak - nema Rakočevića”. b92.net. 31. 8. 2003. Приступљено 22. 8. 2020. 
  19. ^ „Varda i Milojević prvi „precrtani“”. sportskacentrala.com. 20. 7. 2004. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 22. 8. 2020. 
  20. ^ „Milojević i Varda "otpali"”. b92.net. 21. 7. 2004. Приступљено 22. 8. 2020. 
  21. ^ „Šakotin širi spisak „plavih“ za Mundobasket”. sportskacentrala.com. 20. 6. 2006. Архивирано из оригинала 22. 08. 2020. г. Приступљено 22. 8. 2020. 
  22. ^ „Milojević povređen, ne ide u Japan”. b92.net. 29. 6. 2006. Приступљено 22. 8. 2020. 
  23. ^ „Дејан Милојевић тренер Мега Визуре”. B92.net. Приступљено 11. 4. 2013. 
  24. ^ „ERA DEJANA MILOJEVIĆA U MEGI SE ZAVRŠAVA, NOVI TRENER JE VLADIMIR JOVANOVIĆ”. bcmegabasket.net. 1. 6. 2020. Приступљено 1. 6. 2020. 
  25. ^ „Predstavljen jedan od najboljih igrača u istoriji kluba i novi strateg Budućnost Volija”. kkbuducnost.me. 28. 1. 2021. Архивирано из оригинала 28. 01. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејан_Милојевић&oldid=25769547”