Дејан Радоњић
Дејан Радоњић (Подгорица, 2. фебруар 1970) бивши је југословенски и црногорски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.
|
Радоњић је играо на позицији плејмејкера, али је првенствено био добар стрелац, при чему га је одликовао одличан шут за три поена. Током каријере је два наврата наступао за Ловћен и Будућност, а поред тога бранио је и боје Профиколора, ФМП Железника и Војводине. У периоду од 1998. до 2002. био је члан „златне генерације“ Будућности која је тада освојила три првенства СР Југославије, као и један куп, док је на међународној сцени два пута играла у Евролиги.
Као тренер најуспешнији је у историји Црвене звезде. Такође, рекордер је по укупном броју победа у Јадранској лиги, предводећи екипе Будућности и Црвене звезде.
Играчка каријераУреди
Поникао је у редовима подгоричке Будућности, за чији је први тим дебитовао са само 17 година.[1] Уследила је селидба у Ловћен, где је провео сезону 1990/91, након чега се поново вратио у свој матични клуб. Две сезоне је био плејмејкер Будућности, а затим је појачао Профиколор у сезони 1993/94. Дрес Ловћена поново је носио од 1995. до 1997. године. У сезони 1996/97. био је један од најбољих играча тадашње Винстон ЈУБА лиге. Са индексом корисности 17,2 био је седми играч лигашког дела шампионата. Бележио је 19,1 поен и четири асистенције по утакмици по чему је био шести стрелац и трећи асистент врло квалитетног првенства СР Југославије.
Наредну сезону 1997/98. провео је у ФМП Железнику, против кога је Црвена звезда тада освојила своју 15. шампионску титулу са 3-1 у победама у финалној серији доигравања. Уследио је повратак у Подгорицу, где је од 1998. до 2002. године поново наступао за Будућност у време најбоље генерације у историји клуба. Освојили су три титуле шампиона Југославије 1999, 2000. и 2001. године и један Куп 2001. године уз пласман међу 16 најбољих у Евролиги и полуфинале Купа Сапорте. Радоњић је у сезони 1999/00. био шести на листи најбољих шутера за два поена у домаћем шампионату са 70,6% и седми тројкаш лиге са процентом од 49,3%. Играчку каријеру је завршио у дресу Војводине, за коју је наступао од 2002. до 2004. године.
Тренерска каријераУреди
БудућностУреди
Након завршетка играчке каријере Радоњић се враћа у Подгорицу, у своју Будућност где је у почетку био помоћни тренер да би 13. јуна 2005. године био званично промовисан у првог тренера.[2] У сезони 2005/06. Будућност је због слабијег резултата претходне сезоне играла само домаћу Прву лигу а тренерски деби Радоњић је имао 16. октобра 2005. у првом колу када је Будућност дочекала екипу краљевачке Слоге и победила 67:57. Добрим играма у Првој лиги, а потом и Суперлиги, Будућност је брзо изборила повратак у Јадранску лигу. Већ у сезони 2006/07. Радоњић је изборио одлично 5. место на Јадрану, са скором 16-10. Те сезоне Будућност осваја прву титулу првака Црне Горе, као и национални Куп, чиме започиње своју доминацију (6 узастопних титула и купова).
У сезони 2007/08. Будућност је опет заузела 5. место у Јадранској лиги, са скором 15-11. Такође, учествовали су у никад масовнијем УЛЕБ купу, заједно са још 53 екипе! Прву фазу су прошли са скором 7-3, али је елиминационој фази (Топ 32) Хемофарм био успешнији у двомечу. У сезони 2008/09. Јадранске лиге, Будућност је опет имала скор 15-11, али је то овај пут било довољно за 6. место. У Еврокупу су испали у првој фази, са скором 1-5. Невероватну константност у резултатима Будућност је потврдила и у сезони 2009/10: опет су имали скор 15-11 у Јадранској лиги и опет су заузели 5. место. У сезони 2010/11. клуб је опет имао скор 15-11, само што је овај пут то било довољно за 4. место и пласман на фајнал фор у Љубљани. Тамо су поражени од Партизана у полуфиналу. У Еврокупу су испали у првој фази, са скором 3-3.
Сезона 2011/12. је била врло успешна за Будућност: у АБА лиги су поново заузели 4. место, овај пут са скором 18-8. На фајнал фору у Тел Авиву нису имали велике шансе, тако да су испали у полуфиналу од Макабија. У Еврокупу су прошли прву фазу са скором 3-3, па потом и Топ 16 фазу са истим скором, да би у четвртфиналном двомечу боља била Валенсија. У сезони 2012/13. (до одласка у Звезду), Будућност је заузела 5. место у АБА лиги са скором 16-10. У Еврокупу су прошли прву фазу са скором 4-2, потом и Топ 16 фазу са скором 3-3, да би поново били елиминисани у четвртфиналу, овај пут од Локомотиве Кубан (екипе која је освојила ово такмичење).
У Црној Гори под диригентском палицом Радоњића периоду од 2006. до 2012. Будућност је освојила 6 дуплих круна (првенство и куп), два пута је стигла до четвртфинала Еврокупа а исто толико пута и до фајнал-фора Јадранске лиге у којој су бележени константно добри резултати уз скор од 110 победа на 182 одиграна меча и пласмане између четврте и шесте позиције.
Црвена звездаУреди
У априлу 2013. Радоњић је постављен за тренера Црвене звезде.[3] У тој сезони је изборио прво финале АБА лиге у историји клуба, које је Звезди донело и учешће у Евролиги после паузе од 13 година.
У сезони 2013/14. са црвено-белима осваја Куп Радивоја Кораћа уз добре игре и четири победе у Евролиги, а касније и пласман у полуфинале Еврокупа. Освојено је и прво место у лигашком делу АБА лиге због чега је Радоњић добио признање за најбољег тренера сезоне.[4] Међутим у полуфиналу АБА лиге црвено-бели су поражени од Цибоне и тако остали без пласмана у Евролигу. Ипак каснијим одустајањем Цибоне због финансијских проблема екипа је добила нову прилику за учешће у најквалитетнијем клупском такмичењу на Старом континенту и поред сензационалног пораза од загребачког клуба у полуфиналном мечу у београдској Арени. На крају сезоне је доживљен неуспех и у Првенству Србије пошто је екипа изгубила у финалној серији плејофа од Партизана.
У сезони 2014/15. Радоњић је водио Звезду до највећег успеха у историји клуба. Освојена су три трофеја – титуле првака Србије и АБА лиге, као и Куп Радивоја Кораћа уз пласман у ТОП 16 фазу Евролиге. По први пут је освојено регионално такмичење, а домаћа титула након дуге паузе, а у Евролиги је забележено чак 10 победа, у првој фази освојено високо друго место у групи са позитивним скором 6-4, што ниједан српски клуб пре тога није остварио у овом формату такмичења. Серија тријумфа трајала је у АБА лиги до постављања рекорда од 20 победа. Звезда је поставила и рекорд лигашког дела са скором 24-2, а Радоњић је добио признање за најбољег тренера регионалног такмичења.[5] На крају је укупно забележена 61 победа и постављен још један клупски рекорд. Уз све то клуб је имао највећу посету у елитном такмичењу и афирмисао бројне играче, који су попут Николе Калинића донели рекордну зараду од трансфера, док је Бобан Марјановић као најбољи центар Евролиге директно отишао у НБА лигу.
У сезони 2015/16. Звезда је посртала са бројним новајлијама у тиму уз многобројне повреде важних играча. Скорцанитис, Мекел и Томпсон морали су да оду, јер се нису показали у правом светлу уз споразумни раскид са тек пристиглим повратником Вилијамсом, док су током сезоне довођени Милер, Штимац, Мицић и Кинси, па је требало времена да се тим ухода и дође до препознатљиве игре. У Евролиги је поново изборен пласман у ТОП 16 фазу. Црвена звезда је у тој сезони стигла до ТОП 8 Евролиге, где је после три утакмице елиминисана од будућег шампиона Европе – ЦСКА из Москве. У домаћем првенству и АБА лиги црвено-бели су одбранили титуле.
У сезони 2016/17. су освојена сва три домаћа трофеја, шампионат Србије, АБА лига и Куп Радивоја Кораћа. У Евролиги клуб је забележио седам узастопних победа у новом формату Евролиге. Редом су пред црвено-белима падали последња три шампиона Европе – Макаби, Реал Мадрид, ЦСКА, а затим и Жалгирис, Фенербахче, Басконија, Панатинаикос… Олимпијакос је остао једини тим којег Радоњић није успео да савлада. Ипак ново учешће у Топ8 Евролиге није изборено, Звезда је са скором 16-14 завршила на 9. месту, иза Дарушафаке која је имала исти скор.
У јулу 2017, Радоњић је објавио да напушта место тренера Црвене звезде.[6]
Бајерн МинхенУреди
Радоњић је 2. априла 2018. године постављен за тренера Бајерн Минхена, а на клупи је заменио Александра Ђорђевића који је претходно смењен.[7] Бајерн је са Радоњићем на клупи успео да на крају сезоне 2017/18. освоји титулу првака Немачке и тако обезбеди повратак у Евролигу.[8] Након тога је клуб одлучио да искористи опцију из уговора и продужи сарадњу са Радоњићем на још годину дана.[9] У сезони 2018/19. Радоњић са Бајерном у Евролиги завршава на 11. месту, уз скор од 14 победа и 16 пораза. У Купу Немачке је елиминисан већ у четвртфиналу од Албе,[10] али је зато на крају сезоне одбранио титулу првака Немачке.[11] Претходно је 14. маја 2019. продужио уговор са Бајерном на још годину дана.[12] Ипак није остао до краја уговора јер је смењен 7. јануара 2020. године.[13] У моменту отказа, Радоњић је у немачком првенству забележио 14 победа из 14 мечева, али у Евролиги је клуб имао скор од 6 победа и 11 пораза уз три узастопна пораза од Барселоне, Жалгириса и Црвене звезде од које је поражен са чак 30 поена разлике.[14][15]
Повратак у ЗвездуУреди
Дана 25. децембра 2020. године по други пут у каријери је постављен за тренера Црвене звезде.[16]
РепрезентацијаУреди
На клупи репрезентације Црне Горе три године био је помоћник Душка Вујошевића, да би 2011. од њега преузео место селектора. Ту се није задржао дуго и поднео је оставку након неуспеха на Европском првенству те године на ком је црногорски национални тим такмичење завршио у првој групној фази са само једном победом. Предводио је и младу репрезентативну селекцију Црне Горе.
УспесиУреди
Као играчУреди
КлупскиУреди
- Будућност:
- Првенство СР Југославије (3): 1998/99, 1999/00, 2000/01.
- Куп СР Југославије (1): 2000/01.
Као тренерУреди
КлупскиУреди
- Будућност:
- Првенство Црне Горе (6): 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12.
- Куп Црне Горе (6): 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012.
- Црвена звезда:
- Бајерн Минхен:
- Првенство Немачке (2): 2017/18, 2018/19.
ПојединачниУреди
- Тренер сезоне Јадранске лиге (2): 2013/14, 2014/15.
РеференцеУреди
- ^ „Нечујни херој”. Politika.rs. 23. 1. 2017. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Црвена звезда : Рекордер Дејан Радоњић”. Кош магазин. 11. 1. 2017. Приступљено 22. 2. 2017.
- ^ „Звезда потврдила: Радоњић нови тренер!”. Мондо. 15. 4. 2013. Приступљено 3. 8. 2015.
- ^ Дејан Радоњић најбољи тренер АБА лиге Мондо, Приступљено 22.04.2014.
- ^ „Радоњић поново најбољи тренер АБА лиге”. Спортски журнал. 8. 4. 2015. Приступљено 9. 4. 2015.
- ^ „Увек ћу бити Звездин навијач! Претходне четири и по године остаће ми у најлепшем сећању...”. Mozzartsport.com. 15. 6. 2017. Приступљено 8. 1. 2020.
- ^ „Званично - Радоњић нови тренер Бајерна: Дефанзива мора одмах да се мења!”. Mozzartsport.com. 2. 4. 2018. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Радоњић вратио титулу и Евролигу у Минхен”. Mondo.rs. 16. 6. 2018. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Договорено: Радоњић води Бајерн и у Евролиги!”. Mozzartsport.com. 1. 7. 2018. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „БАВАРЦИ БЕЗ ПОЛУФИНАЛА КУПА Алба изненадила Радоњићев Бајерн у Минхену”. Sport.blic.rs. 23. 12. 2018. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Бајерн опет шампион - БЕЗ ПОРАЗА до титуле”. Mondo.rs. 23. 6. 2019. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Награда за евролигашки рекорд и две сјајне сезоне: Радоњић продужио уговор са Бајерном”. Mozzartsport.com. 14. 5. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 01. 2020. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Бајерн се огласио: Дејане, ти си одличан тренер, хвала на свему”. Mozzartsport.com. 17. 1. 2019. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Бајерн сменио Дејана Радоњића”. Mondo.rs. 6. 1. 2020. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Бајерн сменио Дејана Радоњића”. Maxbetsport.rs. 6. 1. 2020. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Дејан Радоњић и званично поново на клупи Црвене звезде!”. kkcrvenazvezda.rs. 25. 12. 2020. Приступљено 25. 12. 2020.