Дивизијски генерал
Дивизијски генерал је други генералски војни чин у многим армијама света. Еквивалент овог ранга је чин генерал-мајора у Уједињеном Краљевству, Шпанији, САД, итд. Чин дивизијског генерала први пут је установљен у Француској у XVIII веку.
У Војсци Краљевине Југославије је постојао од 1923. до 1945. године. Уведен Законом о војсци и морнарици од 19. јула 1923. године. Према тадашњем правилнику о унапређењима генерала у чин дивизијског генерала могао је бити унапређен сваки бригадни генерал који поред општих услова, морао провести у свом чину најмање три године а такође је морао имати вишу школу Војне академије или страну школу у истом рангу. Такође је морао успешно командовати бригадом било ког рода најмање годину дана. У ваздухопловству је за овај чин било потребно да кандидат командује ваздухопловним бригадама. У морнарици Краљевине Југославије чин дивизијсог генерала одговарао је чину Вицеадмирала. У стручним службама Југословенске војске додавани су називи родова (интентатски, артиљеријско-технички, геодетски, инжињерски, инжињерско-технички, санитетски и судски) уз назив генерал а придев дивизијски је изостављан.[1]
У данашњој комадној подели, обично одговара рангу чин генерал-мајора и ретко генерал-потпуковника. Етимолошки дивизијски генерал је командант дивизије у оквиру армије оружаних снага.
Еполете Краљевине СХС/ЈугославијеУреди
Еполете разних земаљаУреди
Дивизијски генерал Боливије.
Дивизијски генерал Бразила.
Дивизијски генерал Италије.
Дивизијски генерал Пољске.
Дивизијски генерал Француске.
Дивизијски генерал Чилеа.
Дивизијски генерал Швајцарске.
Дивизијски генерал Шпанске армије.
Види јошУреди
НапоменеУреди
РеференцеУреди
- ^ Бјелајац 2004, стр. 14.
ЛитератураУреди
- Војна енциклопедија, Војноиздавачки завод, Београд, 1981.
- Бјелајац, Миле (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6.