Дивноморскоје
Дивноморскоје (рус. Дивноморское) насељено је место са административним статусом села на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Геленџичком градском округу.
| Дивноморскоје Дивноморское | |
|---|---|
.jpg) Дивноморско шеталиште уз обалу | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Геленџички ГО |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 6.358 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 30′ 11″ С; 38° 07′ 53″ И / 44.502973° С; 38.131418° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 14 m |
.svg)  Дивноморскоје Дивноморскоје на карти Русије | |
.svg) Дивноморскоје Дивноморскоје на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353490 |
| Позивни број | +7 86141 |
| ОКАТО код | 03 408 803 001 |
| ОКТМО код | 03 708 000 146 |
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, насеље је имало 6.358 становника.
Географија уреди
Село Дивноморскоје се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине, на месту где се у Црно море улива река Адербијевка. Село се налази на неких десетак километара југоисточно од града Геленџика, односно на око 240 километара северозападно од Сочија и на око 120 километара југозападно од покрајинске престонице Краснодара.
Северно од села пролази деоница федералног ауто-пута М4 „Дон” која повезује Геленџик са Сочијем. У пробалном делу насеља развијен је туризам, док се у унутрашњости налазе бројни виногради, воћњаци и повртњаци.
Историја уреди
Све до средине XIX века на месту садашњег насеља се налазио черкески аул Мезиб (адиг. Мэзыб). Пуних сто година, све до 1964. када добија садашњи назиц, село је било познато под званичним именом Фаљшиви Геленџик (рус. Фальшивый Геленджик).
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 6.358 становника.
| 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|
| [1] | 5.805[2] | 6.358[3] |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
