Отворите главни мени

Патка глувара

(преусмерено са Дивља патка)

Дивља патка или глувара[2] (лат. Anas platyrhynchos) је врста патке која настањује умерена и суптропска подручја Северне Америке, Европе, Азије и Аустралије. Дивља патка је најпознатија врста патке. Бројне припитомљене расе патака воде порекло од дивље патке (глуваре).

Дивља патка
Anas platyrhynchos LC0014.jpg
Женка (испред) и мужјак (иза) дивље патке
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
A. platyrhynchos
Биномијално име
Anas platyrhynchos
Подврсте

A. p. platyrhynchos (Linnaeus, 1758)

A. p. domesticus (Linnaeus, 1758)

A. p. conboschas (C. L. Brehm, 1831) (оспорена)

Mallard Duck Range.png
Ареал глуваре      У току целе године     Лети     Зими
Синоними

Anas boschas (Linnaeus, 1758)

Anas platyrhynchos

Изглед и понашањеУреди

Мужјак дивље патке на глави и врату има тамнозелено перје металног сјаја са белим прстеном на дну. Груди су му смеђе боје, а трбух и доња страна крила светлосиви. Кратко репно перје је бело. Два средња репна пера савијена су у коврџице. Кљун је жут и са стране назубљен.

Женка је покривена неугледним светлосмеђим и тамносмеђим перјем које има заштитну улогу. Наранџасте кратке ноге међу прстима имају широке пливаће кожице.

Дивља патка врло брзо лети и добро плива. Може да нарасте до 58 центиметара у дужину. Настањује густо обрасле обале језера, бара и мочвара, а зими је уз обрасле обале ушћа река. Храни се биљном храном, али једе и водене инсекте, жабе и рибе.

РазмножавањеУреди

На тлу уз воду гради гнездо у заклону, често у подручју стабла или у дупљи. Женка снесе до 13 светлозеленкастих јаја на којима седи и касније се брине за младе.

Честа је птица, лови се и вештачки узгаја.

ИзвориУреди

  1. ^ BirdLife International (2012). Anas platyrhynchos. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Prirodnjački centar Srbije. „Gluvara”. 

Спољашње везеУреди