Дивљи свет Грчке
Дивљи свет Грчке укључује разнолику флору и фауну Грчке, земље у јужној Европи. Земља је углавном планинска са врло дугачком, завојитом обалом, коју чине полуострва и многа острва. Клима се креће од средоземне преко умерене до планинске, а станишта укључују планине, брда, шуме, реке, језера, обале и обрађено земљиште.
Географија уреди
Грчка је држава на Балканском полуострву јужне Европе, а лежи јужно од Албаније, Северне Македоније и Бугарске и западно од Турске. Има дугачку обалу са Средоземним и Егејским морем, а укључује острво Крит и многа мања острва. Континентална Грчка покрива око 80% укупне територије и углавном је планинска. Највећа планинска група је венац Пинд који чини „кичму” грчког копна, а највиши врх је са 2637 метара надморске висине. Највиша планина у земљи, планина Олимп, налази се на истоку и издиже се на 2918 метара надморске висине. Пелопонез, на југу земље, је одвојен од остатка грчког копна од Коринтског и Саронскијског залива.[1]
Клима уреди
Велик део земље има средоземну климу са топлим сувим летима и кишом која пада зими. Острва углавном имају средоземну климу, с тим што на Крит посебно утиче његово поморско окружење и близина Африке. Виши региони западних и централних делова земље, као и планински делови Пелопонеза, садрже планинску климу. Клима је веома разнолика у целој земљи; снег се може наћи и у јуну на врховима, док низије имају високе температуре.[2]
Флора уреди
Грчка има велику разноликост васкуларних биљака међу својом флором. Године 2013. било је 5752 врсте и 1893 подврсте домаћих и унесених биљака, за укупно 6620 таксона, укључујући 1278 врста ендемизма и 452 ендемске подврсте.[3] До јуна 2018. године, број врста је ревидиран нагоре, са пописаних 6695 таксона, који се састоје од 5828 врста и 1982 подврсте, које припадају 1073 рода и 185 породица.[4]
Грчку карактерише грмље макија које укључује црнику и Arbutus andrachne, као и прнар, планику, зелену маслину, ловор, кедар, жувку и друге. Интензивна употреба земљишта свела је ове шуме на остатке. Од листопадних врста најчешћи су јасен, брест, маклен, Јудино дрво, приморска смрдљика, руј и друго. Грчка је била повезана са западном Турском током плиоценске ере, а две земље имају много идентичних биљака међу својом флором.[5] Phoenix theophrasti има врло ограничен домет у јужној Грчкој и на Криту, са неколико састојина у Турској.[6]
Фауна уреди
Међу већим сисарима месождерима пронађеним у Грчкој су европска дивља мачка, балкански рис, риђа лисица, обични шакал, вук, евроазијски браон медвед, америчка видрица, мала ласица, твор, шарени твор, куна белица, куна златица, јазавац, видра и двадесетак врста слепих мишева.[7] Острво Јарос је станиште за највећу популацију средоземних морских медведица,[8] а у грчким водама је забележено петнаестак врста китова, делфина и плискавица.
У копитаре пронађене у Грчкој спадају дивља свиња, обични јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза и угрожени кри-кри. Присутни су и дивљи и европски зец, белопрси и белогруди јеж, обична кртица, десетак врста ровчица и тридесетак врста глодара (веверице, пухови, мишеви, пацови и волухарице).[7]
Са разноврсном топографијом и стаништима, Грчка има богату фауну птица. То је место сусрета птица са три континента, јужна граница за неке врсте, а северна за друге. Поред резиденцијалних популација птица, многе миграторне врсте посећују земљу док се сезонски крећу између својих узгајалишта и њихових презимљавајућих подручја. У Грчкој је забележено око 450 врста птица.[9] Шума Дадиа на североистоку важно је подручје за птице грабљивице, где су четири врсте лешинара међу тридесет и шест дневних врста грабљивица које су забележене.[10]
Птице које се могу наћи су стрнадица камењарка и црноглава стрнадица и јаребица камењарка.[5] Рамсарска конвенција се брине о мочварним птицама попут језера Керкини,[11] делте Места,[12] делте Марице и њихових слатководних мочвара, језера, сланкастих лагуна, сланих мочвара и блата.[13]
Грчке водене дивље животиње, са разноликим спектром ендемских слатководних риба, око 160 врста је пописано 2015.[14] Постоји и неколико врста Petromyzontiformes, нарочито три врсте ендемичне за Грчку: епирска, грчка и алмопајска поточна Petromyzontiformes. Језеро садржи ендемску рибу Alosa macedonica која се комерцијално ловила. Унутар ципринидних риба постоји Barbus euboicus, пронађена само на острву Евија, критично је угрожена и прете јој све веће суше и ограничено кретање.
Референце уреди
- ^ Philip's (1994). Atlas of the World. Reed International. стр. 44—45. ISBN 0-540-05831-9.
- ^ Tozer, Henry Fanshawe (1873). Lectures on the Geography of Greece. J. Murray. стр. 138—140.
- ^ „Vascular plants of Greece: an annotated checklist”. IUCN. 11. 12. 2013. Приступљено 25. 4. 2019.[мртва веза]
- ^ „"Flora of Greece" Web”. Hellenic Botanical Society. Приступљено 25. 4. 2019.
- ^ а б „Southeastern Europe: Along the coastline of Greece and Turkey, stretching into Macedonia”. Mediterranean forests, woodlands and scrubs. WWF. Приступљено 25. 4. 2019.
- ^ Hazir, A.; Buyukozturk, H.D. (2013). „Phoenix spp. and other ornamental palms in Turkey: The threat from red palm weevil and red palm scale insects”. Emirates Journal of Food and Agriculture. 25 (11): 843. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 26. 04. 2021.
- ^ а б This list is derived from the IUCN Red List which lists species of mammals and their distributions.
- ^ Karamanlidis, A.A.; et al. (2016). „The Mediterranean monk seal Monachus monachus: status, biology, threats, and conservation priorities”. Mammal Review. 46 (2): 92—105. doi:10.1111/mam.12053.
- ^ „Birding in Greece”. NHBS. Приступљено 26. 4. 2019.
- ^ Gibbons, Bob (2003). Greece. Oxford University Press. стр. 87—89. ISBN 978-0-19-850437-5.
- ^ „Artificial Lake Kerkini”. Ramsar Sites Information Service. Ramsar. Приступљено 26. 4. 2019.
- ^ „Nestos delta & adjoining lagoons”. Ramsar Sites Information Service. Ramsar. Приступљено 26. 4. 2019.
- ^ „Evros delta”. Ramsar Sites Information Service. Ramsar. Приступљено 26. 4. 2019.
- ^ Barbieri, R (2015). Freshwater fishes and lampreys of Greece an annotated checklist. Institute of Marine Biological Resources and Inland Water - IMBRIW Hellenic Centre for Marine Research. ISBN 978-960-9798-06-8.
