Аеродром Диселдорф

(преусмерено са Дизелдорфски аеродром)

Међународни аеродром Диселдорф (IATA: DUSICAO: EDDL) (нем. Flughafen Düsseldorf International) је трећи аеродром по броју путника у Немачкој, после франкфуртског и минхенског. Аеродром Диселдорф се налази 9 km од средишта Диселдорфа и опслужује Рурску област.

Аеродром Диселдорф

Лого аеродрома

Аеродром Диселдорф
Аеродром Диселдорф

Општи подаци
Изворни назив Flughafen Düsseldorf International
IATA DUS
ICAO EDDL
Тип Јавни
Оператор Flughafen Düsseldorf GmbH
Отворен 1927.
Држава Немачка
Најближи град Диселдорф
Надморска висина 445 m
Координате 51° 17′ 22.03″ N 006° 46′ 00.39″ E / 51.2894528° С; 6.7667750° И / 51.2894528; 6.7667750
Полетно-слетне стазе
Смер Дужина Површина
m ft
05R/23L 3.000 9.842 Бетон
05L/23R 2.700 8.858 Бетон[1]
Стари торањ ноћу

На аеродром је смештена база ЛТУ Интернашонал и друга база Луфтханзе. Луфтханзини авиони имају око 270 летова дневно до 43 дестинације из или до Диселдорфа. Аеродром је такође и дестинација за 70 авио-компанија коју лете до 186 дестинација на сваком континенту осим Океаније. Око 700 авиона дневно полеће и слеће на аеродром.

Аеродром Диселдорф има полетно-слетне стазе за паркирање 107 авионА истовремено. Терминал може примити до 22 милиона путника годишње. Као и Аеродром Франкфурт, Аеродром Минхен и Аеродром Келн-Бон, Аеродром Диселдорф може да прими и највеће путничке авионе Ербас А380.

Аеродром има две полетно-слетне стазе дугачке 3.000 (05R/23L) и 2.700 (5L/23R) метара. Планира се продужење полетно-слетне стазе 05Р/23Л до 3.600 метара, међутим, управа града Ратингена, који се налази на коридору до полетно-слетне стазе, омета спровођење тих планова.

Историја уреди

Аеродром Диселдорф отворен је 19. априла 1927. након двогодишње изградње. Међутим, прва летелица који је слетела на аеродром Дизселдорф био је цепелин ЛЗ-III 1909. Године 1950. полетно-слетна стаза је продужена на 2.475 метара. Планирање изградње терминала са капацитетом од 1.400.000 путника започето је 1964. Године 1969. главни полетно-слетна стаза је продужена на 3.000 метара. Да би се смањило загађење, авио-компанији је забрањено слетање авиона у периоду ос 23.00 навече и 06.00 ујутро. Године 1973. отворени су нова централна зграда и терминал Б. Изградња железничке пруге између диселдорске Централне станица и аеродрома започета је 1975. Изградња терминала А завршена је 1977. Године 1986. кроз аеродром је прошло 8,22 милиона путника и у том периоду аеродром Диселдорф био је други аеродром по величини у Немачкој. Године 1986. отворен је и терминал Ц. Године 1992. кроз аеродром је прошло 12.300.000 путника; а саграђена је и друга полетно-слетна стаза у дужини од 2.700 метара. Године 1996. у пожару на крову терминала А погинуло је 17 путника. Године 1998. отворен је обновљени терминал А а аеродром је променио назив из „Аеродром Рајн-Рур“ у „Међународни аеродром Диселдорф“. У мају 2000. отворена је нова железничка станица, "Fernbahnhof Düsseldorf Flughafen", са капацитетом од 300 одлазака возова дневно. У тој години кроз аеродром је прошло 16.000.000 путника.

Дана 12. новембра 2006. први Ербас А380 је слетео на аеродром Диселдорф. У случају невремена на аеродрому Франкфурт, за слетање и полетање авиона Ербас А380 Луфтханза намерава да користи аеродром Диселдорф.

Авио-компаније и дестинације уреди

Терминал А (Стар алајанс/Луфтханза партнери) уреди

Терминал Б уреди

 
A380 на аеродрому Диселдорф

Терминал Ц уреди

  • Африкан сафари ервејз (Момбаса, Цирих)
  • Ер Малта (Малта)
  • Антрак ер
  • Египат ер (Каиро)
  • Карпатер (Темишвар)
  • ЛТУ Интернашонал (Агадир, Адана, Аликанте, Алмерија, Анкара, Анталија, Арециф, Атина, Бангкок-Суварнабуми, Бејрут, Берлин-Шонефелд, Бодрум, Бриндиси, Валенција, Ванкувер, Варадеро, Виндхоек, Даламан, Дубровник, Закинтхос, Ираклион, Холгуин, Хургада, Ибиза, Истанбул-Ататурк, Измир, Кавала, Каглиари, Калгари, Канкун, Каракас, Катаниа, Карпатос, Кејптаун, Коломбо, Кос, Крф, Ла Романа, Лас Вегас, Лас Палма, Лисабон, Лос Анђелес, Луксор, Мадрид, Малага, Мале, Махон, Мијами, Миконос, Митилини, Момбаса, Монастир, Монтего Беј, Напуљ, Њујорк-ЏФК, Палма де Мајорка, Приштина, Пуерто Плата, Пунта Кана, Рејкјавик-Клефлавик, Родос, Самос, Санта Цруз, Сплит, Тенериф-Север, Тенериф-Југ, Солун, Тиват, Торонто, Трабзон, Фаро, Форт Мајерс, Фуертевентура, Фунчал, Хавана, Џедах, Џерба)
  • Луфтфахртгеселшафт Валтер (Ерфурт)
  • Махан ер (Техран-Имам Кхомеини, Бангкок-Суварнабуми, Делхи)
  • Нувелер (Монастир)
  • Онур ер (Адана, Анкара, Истанбул-Ататурк, Измир, Кајсери)
  • С7 ерлајнс (Москва-Домодедово)
  • СанЕкспрес (Анталија, Бодрум, Измир)
  • ТУИфлај (Агадир, Анталија, Арециф, Бодрум, Калви, Катанија, Чанија, Даламан, Џерба, Фаро, Фуертевентура, Фунчал, Ираклион, Хургада, Јерез де ла Фронтера, Кос, Ламезија, Лас Палма, Леипциг, Махон, Малага, Монастир, Олбија, Палма де Мајорка, Патрас, Родос, Салоу, Санторини, Тенериф-Југ, Солун, Венеција)
  • Футура Интернашонал ервејз (Феутевентура)
  • Хамбург Интернашонал (Палма де Мајорка)

Карго уреди

Извори уреди

Спољашње везе уреди