Димензијa у математици или физици представља минимални број координата потребних да се опише било која тачка на задатом телу или у задатом простору.

Пример дводимензионалног (квадрат), тродимензионалног (коцка) и четвородимензионалног објекта (хиперкоцка), слева надесно. Вишедимензионални објекат у нижој димензији може се приказати једино пројекцијом.
  • У физици, у теорији релативности, за опис система се користи четвородимнезионални простор који поред три просторне координате (x, y, z) имају и четврту координату - време. Најчешће се користи простор Минковског (x, y, z, t).
  • У електромагнетизму се динамика система може записати користећи стандардан тродимензионални простор, али се једначине које описују систем (Максвелове једначине) значајно поједностављују ако се користи четвородимензионални простор са временом као четвртом координатом, (x, y, z, t).
  • У теорији струна, користи се десетодимензионални простор.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Ayres, Frank (1965). Schaum's Outline of Modern Abstract Algebra (1st изд.). McGraw-Hill. ISBN 9780070026551.