Википедија

Димитрије Аврамовић

српски књижевник и сликар

Димитрије Мита Аврамовић (Свети Иван Шајкашки, 15. март 1815 — Нови Сад, 1. март 1855) био је сликар и писац. Један је од зачетника романтизма у српском сликарству.[1]

Димитрије Аврамовић
Димитрије Аврамовић
(портрет Анастаса Јовановића из 1844-46)
Лични подаци
Датум рођења(1815-03-15)15. март 1815.
Место рођењаСвети Иван Шајкашки, Аустријско царство
Датум смрти1. март 1855.(1855-03-01) (39 год.)
Место смртиНови Сад, Аустријско царство
Потпис
Иконостас Саборне цркве у Београду

Биографија

уреди

Родио се у милитарској Бачкој, у Шајкашком Св. Ивану (данас Шајкаш) марта 1815, од оца Михаила и мајке Саре.[2] Српску основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду. Током образовања у Новом Саду показао је таленат за цртање, уз пут се издржавао помажући новосадске молере. Од 1836. до 1840. године студирао је сликарство на бечкој Академији. У Бечу је припадао кругу око Вука Караџића који га је као сликара препоручио кнезу Михаилу. Насликао је први познати портрет кнеза Михаила Обреновића, завршен 1841.[3] Од 1841. до 1852. године живео је у Београду, а од 1852. године у Новом Саду. Превасходно се бавио ликовном уметношћу. Упоредо је, за потребе историјског сликарства, истраживао уметничку прошлост, за теренски рад добио је подршку власти, Друштва српске словесности и Јована Стерије Поповића, и савете од Јоакима Вујића. Обилазио је споменике у Србији (Раваница, Манасија), и путовао је 1846. године на Свету гору.[4]

Вративши се у Београд, Аврамовић је написао и о државном трошку штампао: Описаније древности српских у Светој (Атонској) Гори,[5] с XIII литографисаних таблица.У Београду 1847 (1849), у великој 8 - ин страна 82;Света Гора са стране вере, художества и повеснице. Описана Димитријем Аврамовићем, живописцем, у Београду, 1848, у 8 - ин страна 180.Оба ова дела су врло занимљива како за географа, историчара, тако и за уметника. Осим књижевних и преводилачких радова оставио је текстове из области естетике, ликовне критике, теорије и историје уметности. Допринос Аврамовића у тим областима представља мали број прилога који су неједнаки по квалитету али пионирски.

Са десет чланака о проблемима уметности (Српски народни лист, 1843 — 1845), који су нешто измењени преводи делова првог поглавља Винкелманове Историје уметности старог века, дао је подстицај развоју теорије ликовне уметности код Срба и скромну подршку формирању историје уметности. Аутор је (1845) и првог познатог предлога за оснивање сликарске школе у Србији који тада није остварен. У двема књигама Описаније древности србски у Светој (Атонској) Гори с XIII литографних таблица (Београд, 1847/1849) и Света гора са стране вере, художества и повеснице описана Димитрием Аврамовићем живописцем (Београд, 1848) дао је први целовит и исцрпан преглед историје Атоса и његових манастира са описом целокупног подручја, и публиковао материјала од значаја за српску историју, описе и цртеже ношњи, предмета примењене уметности, донекле фресака, и преписе повеља (посебно вредан препис Немањине хиландарске повеље). Овим је утицао на културну климу свога доба и иницирао каснија истраживања Хиландара. Позив (у Српском дневнику, 1852) да му се шаљу подаци за животописе познатих српских сликара зачетак је првог српског уметничког лексикона, али и поред великог труда остао је недовршен у рукопису под насловом Живописањеславних живописаца србских. Његова расправа са Живком Петровићем (у Седмици, 1854) јесте прва позната полемика у српској ликовној критици.[6]

Појавом Димитрија Аврамовића посматрање уметности почело је да прелази са филолога и историчара на људе из ликовне уметности, и да се осим историјске открива и ликовна вредност уметничких дела.

Осликао је иконостасе и зидове Саборне цркве у Београду у периоду 1841—1845. Осим тога осликао је иконостас и зидове Карађорђеве цркве у Тополи, иконостас манастира Врдника (Раваница), православне цркве у Футогу итд. Због преране смрти није стигао да заврши осликавање цркве у родном Шајкашу. Насликао је портрете великог броја значајних личности свог времена, међу најпознатијима су портрети Симе Милутиновића-Сарајлије и Вука Караџића. Најзначајнија његова композиција је Апотеоза Лукијана Мушицког.

У Хиландару је преписивао старе рукописе и живописе значајне за српску историју. Објавио је и књиге о Светој гори и Хиландару.

Сматрају га оснивачем карикатуре код Срба. Објавио је 1846. године књигу "Златна зрна", намењену младим и старим читаоцима.[7] Сем по црквама и манастирима, његова дела се чувају у Народном музеју у Београду и у Галерији Матице српске у Новом Саду.

Био је велики уметник и српски родољуб.

Умро је у Новом Саду 1855. године. Његово име носи по једна улица у Београду и Новом Саду.

Једно од његових дела је икона Свете Петке која се заслугом Николе Кусовца од 2015. налази у Београду.[8][9]

Изабрани радови

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „DIMITRIJE AVRAMOVIĆ - ROMANTIČAR IZ ŠAJKAŠA - Kulturni centar Novog Sada - Културни центар Новог Сада”. www.kcns.org.rs (на језику: српски). 2017-02-22. Приступљено 2023-02-02. 
  2. ^ Андра Гавриловић: "Знаменити Срби 19. века", Београд 1903.
  3. ^ Ђорђевић, Марија. „Кнез Михаило: Лице рањивог поноса”. Politika Online. Приступљено 2024-02-11. 
  4. ^ Зборник радова: "Корнелије Станковић и његово доба", научни скуп САНУ, Београд 1985.
  5. ^ Време, 29. дец. 1940, стр. 8 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. мај 2020). digitalna.nb.rs
  6. ^ „DIMITRIJE AVRAMOVIĆ - ROMANTIČAR IZ ŠAJKAŠA - Kulturni centar Novog Sada - Културни центар Новог Сада”. www.kcns.org.rs (на језику: српски). 2017-02-22. Приступљено 2023-02-01. 
  7. ^ Димитрије Аврамовић: "Златна зрна, за младе и старе обојег пола", Београд 1846.
  8. ^ Свету Петку спасли шверцом у Србију! („Вечерње новости“, 19. април 2015)
  9. ^ Popović, Djordje (2015-04-22). „Najlepša ikona Svete Petke ponovo u Srbiji”. Bašta Balkana Magazin (на језику: српски). Приступљено 2023-11-18. 

Литература

уреди
  • М. Димитријевић, Живот Димитрија Аврамовића, сликара, Јавор, 1892.
  • Л. Мирковић, Д. Петровић, Димитрије Аврамовић, Зборник МС ДН 5, 1953.
  • Н. М. Симић, Покушај реконструкције библиотеке сликара Димитрија Аврамовића, Зборник МС ДН 11, 1955.
  • П. Васић, Димитрије Аврамовић Каталог радова, САНУ, Београд, 1970.
  • С. Петковић, Историја уметности код Срба у XIX веку, Зборник ФФ 12, 1974.
  • Д. М. Јеремић, Естетика код Срба. Од средњег века до Светозара Марковића, Београд, 1989.
  • Микић, О. (2010). „АВРАМОВИЋ, Димитрије”. Српска енциклопедија. I. Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд. стр. 41. ISBN 978-86-7946-078-3. 
  • Пауновић, Маринко (1998). Срби: биографије знаменитих А-Ш (на језику: (језик: српски)). Београд: Емка. стр. 299. 
  • Милан Ђ Милићевић, Поменик, МС, Нови Сад, 1971

Спољашње везе

уреди
 
Димитрије Аврамовић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Димитрије_Аврамовић&oldid=29373612”