Димитрије Аврамовић
Димитрије Мита Аврамовић (Свети Иван Шајкашки, 15. март 1815 — Нови Сад, 1. март 1855) био је сликар и писац, један од зачетника романтизма у српском сликарству.[1]
Димитрије Аврамовић | |
---|---|
![]() Димитрије Аврамовић (портрет Анастаса Јовановића из 1844-46) | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. март 1815. |
Место рођења | Свети Иван Шајкашки, Аустријско царство |
Датум смрти | 1. март 1855.39 год.) ( |
Место смрти | Нови Сад, Аустријско царство |
Потпис | ![]() |
БиографијаУреди
Родио се у милитарској Бачкој, у Шајкашком Св. Ивану (данас Шајкаш) марта 1815, од оца Михаила и мајке Саре.[2] Српску основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду. Током образовања у Новом Саду показао је таленат за цртање, уз пут се издржавао помажући новосадске молере. Од 1836. до 1840. године студирао је сликарство на бечкој Академији. У Бечу је припадао кругу око Вука Караџића који га је као сликара препоручио кнезу Михаилу. Од 1841. до 1852. године живео је у Београду, а од 1852. године у Новом Саду. Превасходно се бавио ликовном уметношћу. Упоредо је, за потребе историјског сликарства, истраживао уметничку прошлост, за теренски рад добио је подршку власти, Друштва српске словесности и Јована Стерије Поповића, и савете од Јоакима Вујића. Обилазио је споменике у Србији (Раваница, Манасија), и путовао је 1846. године на Свету гору.[3]
Вративши се у Београд, Аврамовић је написао и о државном трошку штампао: Описаније древности српских у Светој (Атонској) Гори[4], с XIII литографисаних таблица.У Београду 1847 (1849), у великој 8 - ин страна 82;Света Гора са стране вере, художества и повеснице. Описана Димитријем Аврамовићем, живописцем, у Београду, 1848, у 8 - ин страна 180.Оба ова дела су врло занимљива како за географа, историчара, тако и за уметника. Осим књижевних и преводилачких радова оставио је текстове из области естетике, ликовне критике, теорије и историје уметности. Допринос Аврамовића у тим областима представља мали број прилога који су неједнаки по квалитету али пионирски.
Са десет чланака о проблемима уметности (Српски народни лист, 1843 — 1845), који су нешто измењени преводи делова првог поглавља Винкелманове Историје уметности старог века, дао је подстицај развоју теорије ликовне уметности код Срба и скромну подршку формирању историје уметности. Аутор је (1845) и првог познатог предлога за оснивање сликарске школе у Србији који тада није остварен. У двема књигама Описаније древности србски у Светој (Атонској) Гори с XIII литографних таблица (Београд, 1847/1849) и Света гора са стране вере, художества и повеснице описана Димитрием Аврамовићем живописцем (Београд, 1848) дао је први целовит и исцрпан преглед историје Атоса и његових манастира са описом целокупног подручја, и публиковао материјала од значаја за српску историју, описе и цртеже ношњи, предмета примењене уметности, донекле фресака, и преписе повеља (посебно вредан препис Немањине хиландарске повеље). Овим је утицао на културну климу свога доба и иницирао каснија истраживања Хиландара. Позив (у Српском дневнику, 1852) да му се шаљу подаци за животописе познатих српских сликара зачетак је првог српског уметничког лексикона, али и поред великог труда остао је недовршен у рукопису под насловом Живописањеславних живописаца србских. Његова расправа са Живком Петровићем (у Седмици, 1854) јесте прва позната полемика у српској ликовној критици.[5]
Појавом Димитрија Аврамовића посматрање уметности почело је да прелази са филолога и историчара на људе из ликовне уметности, и да се осим историјске открива и ликовна вредност уметничких дела.
Осликао је иконостасе и зидове Саборне цркве у Београду у периоду 1841—1845. Осим тога осликао је иконостас и зидове Карађорђеве цркве у Тополи, иконостас манастира Врдника (Раваница), православне цркве у Футогу итд. Због преране смрти није стигао да заврши осликавање цркве у родном Шајкашу. Насликао је портрете великог броја значајних личности свог времена, међу најпознатијима су портрети Симе Милутиновића-Сарајлије и Вука Караџића. Најзначајнија његова композиција је Апотеоза Лукијана Мушицког.
У Хиландару је преписивао старе рукописе и живописе значајне за српску историју. Објавио је и књиге о Светој гори и Хиландару.
Сматрају га оснивачем карикатуре код Срба. Објавио је 1846. године књигу "Златна зрна", намењену младим и старим читаоцима.[6] Сем по црквама и манастирима, његова дела се чувају у Народном музеју у Београду и у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Био је велики уметник и велики родољуб.
Умро је у Новом Саду 1855. године. Његово име носи по једна улица у Београду и Новом Саду.
Једно од његових дела је икона Свете Петке која се заслугом Николе Кусовца од 2015. налази у Београду.[7]
Изабрани радовиУреди
Александар I Павлович, 1834.
Ваведење, 1834.
Јован Петровић Ковач копија платна Константина Данила, 1836.
Студија дрвета, 1838. (Народни музеј, Београд)
Вук Караџић, 1840.
Апотеоза Лукијана Мушицког, 1840.
Игуман Хаџија манастира Вољавча, 1842.
Јоаким Вујић, 1845.
Петар Јокић, 1846. (Народни музеј, Београд)
Димитрије Исаиловић, 1848.
Свети Сава, 1852.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „DIMITRIJE AVRAMOVIĆ - ROMANTIČAR IZ ŠAJKAŠA - Kulturni centar Novog Sada - Културни центар Новог Сада”. www.kcns.org.rs (на језику: српски). 2017-02-22. Приступљено 2023-02-02.
- ^ Андра Гавриловић: "Знаменити Срби 19. века", Београд 1903.
- ^ Зборник радова: "Корнелије Станковић и његово доба", научни скуп САНУ, Београд 1985.
- ^ Време, 29. дец. 1940, стр. 8 Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2020). digitalna.nb.rs
- ^ „DIMITRIJE AVRAMOVIĆ - ROMANTIČAR IZ ŠAJKAŠA - Kulturni centar Novog Sada - Културни центар Новог Сада”. www.kcns.org.rs (на језику: српски). 2017-02-22. Приступљено 2023-02-01.
- ^ Димитрије Аврамовић: "Златна зрна, за младе и старе обојег пола", Београд 1846.
- ^ Свету Петку спасли шверцом у Србију! („Вечерње новости“, 19. април 2015)
ЛитератураУреди
- М. Димитријевић, Живот Димитрија Аврамовића, сликара, Јавор, 1892.
- Л. Мирковић, Д. Петровић, Димитрије Аврамовић, Зборник МС ДН 5, 1953.
- Н. М. Симић, Покушај реконструкције библиотеке сликара Димитрија Аврамовића, Зборник МС ДН 11, 1955.
- П. Васић, Димитрије Аврамовић Каталог радова, САНУ, Београд, 1970.
- С. Петковић, Историја уметности код Срба у XIX веку, Зборник ФФ 12, 1974.
- Д. М. Јеремић, Естетика код Срба. Од средњег века до Светозара Марковића, Београд, 1989.
- Микић, О. (2010). „АВРАМОВИЋ, Димитрије”. Српска енциклопедија. I. Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд. стр. 41. ISBN 978-86-7946-078-3.
- Пауновић, Маринко (1998). Срби: биографије знаменитих А-Ш (на језику: (језик: српски)). Београд: Емка. стр. 299.
- Милан Ђ Милићевић, Поменик, МС, Нови Сад, 1971
Спољашње везеУреди
- Биографија на сајту САНУ (језик: српски)
- Биографија Димитрије Аврамовић (језик: српски)
- Pavle Vasić Dimitrije Avramovic
- WHO IS WHO in Serbian art
- Романтичар из Шајкаша („Вечерње новости“, 15. новембар 2015)
- Изложба Димитрија Аврамовића: Ко је човек који је сликао Вука, кнеза... („Блиц“, 23. фебруар 2016)