Димитрије Анђео Дука

(преусмерено са Димитрије Комнин Дука)

Димитрије Анђео Дука (грчки: Δημήτριος Ἀγγελοδούκας; умро после 1246.) је био солунски деспот од 1244. до 1246. године, као вазал никејског цара.

Димитрије Анђео Дука
Пуно имеДимитрије Анђео Комнин Дука
Датум рођењаоко 1220.
Место рођењаЕпирска деспотовина
Датум смртипосле 1246.
Место смртитврђава Лентијана у Битинији
Никејско царство
ДинастијаКомнини, Дуке, Династија Анђела
ОтацТеодор Комнин Дука
МајкаМарија Петралифена
деспот Солуна
Период1244-1246
ПретходникЈован Комнин Дука
Наследникнема

БиографијаУреди

Рођен је око 1220. године. Био је син епирског деспота и солунског цара Теодора Комнина Дуке и Марије Петралифене.[1][2] Такође је био праунук византијског цара Алексија I Комнина (1081-1118) и царице Ирине Дукине, као и рођак цара Исака II Анђела (1185-1195, 1203-1204) и Алексија III Анђела (1195-1203), водећи порекло од Константина Анђела, родоначелника византијске царске династије.[3] Презиме "Анђео" понео је како би се повезао са византијском царском породицом која је била племенитијег порекла од Дука и Комнина.[4][5] Димитрије је користио презиме "Анђео Дука", каквим га у изворима срећемо 25. септембра 1244. године.[6]

Димитријев отац Теодор владао је Епирском деспотовином од 1215. године. Теодор је 1224. године освојио Краљевство Солун и основао Солунско царство, које је било један од носилаца наследних права срушеног Византијског царства, насупрот Никејском царству формираном у Малој Азији.[7][8] Теодор је у наредним годинама покушао ослободити Цариград од латинске власти. Његове акције окончане су битком код Клокотнице у којој је заробљен и ослепљен од стране бугарског цара Јована Асена II.[9][10] Теодорово царство се урушило, а већи делови Тракије, Македоније и Албаније дошли су под управу Бугара.[11][12] Теодоров брат Манојло успео је да се спаси погибије код Клокотнице и преузме власт у Солуну, где је владао као вазал Јована Асена II.[13][14]

 
Битка код Клокотнице 1230. године

Када се Теодорова ћерка Ирина удала за Јована Асена 1237. године, он је пуштен из заробљеништва. Теодор је дошао у Солун и свргао свог брата Манојла.[15][16] Међутим, будући да је био слеп, поставио је на престо свога старијег сина Јована.[17][18] Никејски цар Јован III Ватац, користећи се слабошћу Бугарског царства након смрти Јована Асена, покренуо је 1244. године поход против Солуна, приморавши Јована да прихвати његово сизеренство и царску титулу. Солунски владар добио је титулу деспота.[19] [17][18]

Теодор се повукао у Водену. Јован је умро 1244. године, а наследио га је брат Димитрије (пре 25. септембра 1244. године).[20][21] Јован Ватац је доделио титулу деспота новом солунском владару. Димитрије није уживао подршку солунске властеле која је покушавала да се побуни и свргне га са престола.[22] Властели није одговарала Димитријева провизантијска политика. Димитријев положај се погоршао 1246. године, када је Ватац покренуо још један поход ка Европи. Три месеца он је нападао Тракију и подвргао већи део Македоније под своју власт. Солунски побуњеници обратили су му се за помоћ, нудећи му Солун без борбе, уколико свргне Димитрија.[23] Ватацова војска дошла је пред град и приморала Димитрија да се склони у цитаделу. Ирина се заложила да јој брат не буде погубљен, али је Солун прешао под власт никејског цара. На чело града постављен је Андроник Палеолог.[22] Димитрије се склонио у тврђаву Лентијану у Битинију, где је највероватније и умро. Година његове смрти није позната.[24]



РеференцеУреди

  1. ^ Varzos 1984, стр. 637
  2. ^ "Demetrios Angelos Doukas" (M. J. Angold), p. 605.
  3. ^ Loenertz 1973, стр. 362
  4. ^ Polemis 1968, стр. 89 (note 2).
  5. ^ Varzos 1984, стр. 548-551 (notes 2, 3, 4).
  6. ^ Polemis 1968, стр. 93
  7. ^ ODB, "Theodore Komnenos Doukas" (M. J. Angold), p. 2042.
  8. ^ Fine 1994, стр. 119-124.
  9. ^ Fine 1994, стр. 124-125.
  10. ^ Varzos 1984, стр. 611-613.
  11. ^ Fine 1994, стр. 124
  12. ^ Varzos 1984, стр. 614, 616.
  13. ^ Fine 1994, стр. 126
  14. ^ Varzos 1984, стр. 616-617, 639–642.
  15. ^ Fine 1994, стр. 133
  16. ^ Varzos 1984, стр. 618
  17. 17,0 17,1 Fine 1994, стр. 134
  18. 18,0 18,1 Varzos 1984, стр. 622-625.
  19. ^ Ferjančić 1960, стр. 62-63, 87.
  20. ^ Varzos 1984, стр. 625-626.
  21. ^ Ferjančić 1960, стр. 63
  22. 22,0 22,1 Fine 1994, стр. 157
  23. ^ Varzos 1984, стр. 628
  24. ^ Varzos 1984, стр. 630

ЛитератураУреди

Регналне титуле
Претходник:
Јован Комнин Дука
Деспот Солуна
1244–1246
освојен од стране Никејског царства