Династија Запоља

Династија Запоља је била владарска династија Краљевства Угарске у другој половини 15. и почетком 16. века. Најпознатији припадник династије био је Јован Запоља, који је од 1526. до 1540. године носио титулу угарског краља, владајући само централним и источним деловима Угарске, будући да је велики број великаша и прелата подржао његовог противника, Фердинанда Хабзбуршког.

Запоља
Coa Hungary Family Szapolyai.svg
ДржаваКраљевина Угарска
Владарска титулакраљ Угарске
ОснивачЛадислав Запоља
Посљедњи владарЈован II Жигмунд Запоља
Владавинадруга половина 15. и прва половина 16. века
Изумирање14. март 1571.
НационалностМађари
Вјеракатолицизам

ИсторијаУреди

Први познати припадник династије био је Ладислав Запоља, славонски племић са поседима у Пожешкој жупанији.[1] Данас се једно место у Хрватској, у саставу општине Решетари, назива по Запољама.[2] Ладиславов најстарији син Емерик је био први члан породице Запоља који је носио статус "барона" под Матијом Корвином.[3] Помиње се као ризничар 1459. или 1460. године.[4] Нагли нестанак Емерика и његова два брата - Николе и Стефана, са историјске сцене, у време владавине краља Матије, створио је претпоставке о њиховом сродству са краљевском породицом Хуњади.[5][6] Сличност грбова Запоља, Хуњадија и Силађија на одређеним местима поткрепио је ове сумње, будући да је мајка Матије Корвина била Јелисавета Силађи.[7] Грб Запоља (на коме је приказан вук) појављује се заједно са грбом Хуњадија на гробу оца Матије Корвина, Јаноша Хуњадија. Грб Запоља се са грбом Хуњадија и Силађија налази у доминиканском манастиру у Будиму и на бунару у летњој палати Матије Корвина у Вишеграду.[6] Према једној теорији, мајка Јована Хуњадија рођена је у породици Запоља.[6] Према мишљењу неких научника, Емерик Запоља био је полубрат Матије Корвина.[3] Ниједна од ових претпоставки се, међутим, не може поуздано доказати. Сродство Запоља са Хуњадијима није сигурно. [3]

Познати припадници династијеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Kubinyi 2008, p. 22.
  2. ^ "Zapolje" (на хрватском). Municipality of Rešetari. Retrieved 16 March 2016.
  3. ^ а б в Kubinyi 2008, p. 21.
  4. ^ Engel 2001, p. 311.
  5. ^ Kubinyi 2008, pp. 20, 22.
  6. ^ а б в E. Kovács 1990, p. 24.
  7. ^ Kubinyi 2008, p. 20.

ЛитератураУреди

  • E. Kovács, Péter (1990). Matthias Corvinus (на језику: мађарски). Officina Nova. ISBN 963-7835-49-0. 
  • Engel, Pál (2001). The Realm of St Stephen: A History of Medieval Hungary, 895–1526. I.B. Tauris Publishers. ISBN 1-86064-061-3. 
  • Kubinyi, András (2008). Matthias Rex. Balassi Kiadó. ISBN 978-963-506-767-1.