Отворите главни мени

Ву Цтијен (кинески језик: 武则天 / 武則天, пинјин: Wǔ Zétiān; 17. фебруар 624.[1][2]16. децембар 705.[3]), личног имена Ву Чао (武曌), често навођена и као Tјан Хоу (天后) за време династије Танг и Царица супруга Ву (武后) у каснијим временима, је била једина жена у кинеској историји која је дејуре преузела царску титулу.

Ву Цетјен
A Tang Dynasty Empress Wu Zetian.JPG
Датум рођења17. фебруар 624
Место рођењаГуангјуен
Датум смрти16. децембар 705
Место смртиЛуојанг
ОтацWu Shihuo
СупружникEmperor Gaozong of Tang
ПотомствоLi Hong, Li Xian, Emperor Zhongzong of Tang, Emperor Ruizong of Tang, Taiping, Si of Anding
ПретходникDynasty established
(Emperor Ruizong as Emperor of the Tang dynasty)
НаследникDynasty abolished
(Emperor Zhongzong as Emperor of the Tang dynasty)
Територија владавине царице Ву-Цтијен 700. год.

На двор је дошла као конкубина цара Таи-цунга, након чије смрти се удала за његовог сина и наследника цара Гао-цунга, поставши 655. год. његова фурен (што се преводи као царица, супруга, али и прва пратиља). На власти је де факто била још за време за владавине њеног мужа (који је 660. год. доживио мождани удар) и синова, од 665. до 690. године, што није представљало преседан у кинеској историји. Међутим, преседан је остворила када је 690. године основала посебну царску династију под именом Џоу (周) (чиме је на неко време прекинута власт династије Танг), те је владала дејуре као Света и божанска владарска царица (聖神皇帝) од 690. до 705. године. Током њезине владавине Кина је значајно проширила своје границе дубоко у средишњу Азију, али и на Корејско полуострво. такође, уз константну борбу за очување врховне власти, царица Ву Цтијен је увела значајне промене у обликовању кинеског друштва и државне потпоре таоизму, будизму, образовању и књижевности. Била је покровитељ уметничким делима у Лонгмен пећинама, те Стеле без речи која се чува у музеју у Сјанлингу, али и бројних грађевина и бронзаних дела која нису сачувана.

Поред значајне политичке каријере, Ву Цтијен је имала и значајан породични живот као мајка тројице синова који су били пријестолонаследници, те бака унука који је касније постао славни Цар Сјуен-цунг из династије Танг, а који је владао „златним добом” обновљене династије Династија Танг.

Њен успон на власт и владавина су касније били предметом жестоких критика конфучијанских теоретичара, али су је комунистички историчари од 1950-их почели оправдавати. Али нажалост, успркос важности њене владавине и дуготрајности њених реформи, она највише привлачи пажњу својим полом, као једина жена која је успела одржати јединство кинеског царства носећи једно време титулу Хуангди („Небески Цар”).

ИзвориУреди

  1. ^ Godina rođenja je izvedena od dobi u vrijeme smrti navedenoj u Novoj knjigi Tanga, napravljenoj 1045—1060, a koju favoriziraju moderni povjesničari. Godina rođenja izvedena u dobi u vrijeme smrti u Knjizi Tanga ([1] Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 11, 2007) (на језику: енглески)), napravljenoj 941—945., je 623. Godina rođenja izvedena iz doba u vrijeme smrti i dobi u vrijeme kada je ušla u palaču, te navedena u Zizhi Tongjianu, napravljenom 1065—84., je 624. god. (195, 208)
  2. ^ Opća napomena: Navedeni datumi koriste julijanski kalendar. Oni ne koriste Gregorijanski kalendar.
  3. ^ 兩千年中西曆轉換

ИзвориУреди

  • Cheng An Jiang, Empress of China: Wu Ze Tian, Victory Press, 1998. (на језику: енглески)
  • Kang-i Sun Chang,Haun Saussy,Charles Yim-tze Kwong (1999). Women writers of traditional China: an anthology of poetry and criticism. Stanford University Press. 
  • Cawthorne, Nigel (2007). Daughter of Heaven - The True Story of the Only Woman to become Emperor of China. Oxford: One World Publications. стр. 271pages. ISBN 978-1-85168-530-1.