Дински рејон

Општински рејон у Русији

Дински рејон (рус. Динской район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у централном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.

Дински рејон
Динской район
Застава Динског рејона
Застава
Грб Динског рејона
Грб
Положај Динског рејона
Восточный порог ВПП - panoramio (1).jpg
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Административни субјектКраснодарски крај
Админ. центарстаница Динскаја
Координате45°12′00″N 39°14′00″E / 45.20000° СГШ; 39.23333° ИГД / 45.20000; 39.23333
Статусопштински рејон
Оснивање31. децембар 1934.
Површина1.361,96 km2
Становништво2017.
 — број ст.141.442
 — густина ст.103,85 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86162
ОКАТО код03 214 000
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је станица Динскаја.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 141.442 становника или у просеку око 92,6 ст/км². По броју становника налази се на 5. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.362 км².

ГеографијаУреди

Дински рејон се налази у централном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.361,96 км² и по том параметру налази се на 31. месту у Покрајини. Граничи се са Калињинским, Тимашјовским и Кореновским рејоном на северу, на истоку је Устлабински, и на западу Красноармејски рејон. На југу се граничи са Краснодарским градским округом и Републиком Адигејом.

Рељефно то је једнолична степа Кубањско-приазовске низије испресецана бројним водотоцима и мањим ујезереним површинама. Иако на крајњем југу рејон избија на десну обалу реке Кубањ, ни једна од његових река не тече ка Кубању већ има супротан, углавном западни и северозападни правац кретања. У централном и источном делу рејона најважнија је река Кочети, лева притока Кирпилија, са својим бројним притокама, док је најзначајнији водоток у западном делу река Понура.

ИсторијаУреди

Дински рејон је званично успостављен 31. децембраа 1934. као једна од административних јединица тадашњег Азовско-црноморског краја и првобитно се састојао од 4 сеоска совјета. Како се првобитно рејонско седиште налазило у станици Пластуновскаја и рејон је носио име Пластуновски. Већ у фебруару наредне године рејонско седиште је пренесено у станицу Динскају, али је старо име задржао све до маја 1961. када је преименован на садашњи назив. У саставу Краснодарског краја је од септембра 1937. године.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 126.871 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 141.442 становника, или у просеку око 92,6 ст/км².[2] По броју становника Дински рејон се налази на 5. месту у Покрајини и један је од ретких рејона који бележи константан популациони раст.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
45.685 122.813 108.913 105.485[3] 119.833[4] 126.871[1] 141.442*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налази се укупно 27 насељених места административно подељених на 10 другостепених сеоских општина. Административни центар рејона и његово највеће насеље је станица Динскаја са око 35.000 становника. Већа насеља на тлу рејона су још и станице Новотитаровскаја (25.000), Васјуринскаја (13.400), Пластуновскаја (12.000), Старомишастовскаја (10.000), Нововеличковскаја (9.200), те полуурбано насеље Јужни (6.200 становника).

СаобраћајУреди

Дински рејон је једно од најважнијих саобраћајних подручја у Покрајини. Његову територију пресецају три железничка правца од националног значаја, али и аутопут М4 „Дон” који повезује Новоросијск и Краснодар са Москвом. Значајни друмски правци су и магистрале КраснодарЈејск и Темрјук−Краснодар−Кропоткин.

Преко његове територије пролазе и гасовод и нафтовод „Плави ток” којим се ова два енергента из подручја Каспијског језера транспортују ка црноморској обали.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди