Дмитриј Мануиљски

Дмитриј Захарович Мануиљски (укр. Дмитро Захарович Мануїльський; Свјатец, 3. октобар 1883Кијев, 22. фебруар 1959) био је украјински и совјетски револуционар и комунист, први секретар КП Украјине.

ДМИТРИЈ МАНУИЉСКИ
Dmitry Manuilsky.PNG
Дмитриј Мануиљски
Датум рођења(1883-10-03)3. октобар 1883.
Место рођењаСвјатец, Волинска губернија
 Руска Империја
Датум смрти22. фебруар 1959.(1959-02-22) (75 год.)
Место смртиКијев, Украјинска ССР
 СССР
Професијаправник, политичар
Члан КПСС од1903.
Учешће у ратовимаОктобарска револуција
први секретар КП Украјине
Период15. децембар 192110. април 1923.
ПретходникФеликс Кон (вд)
НаследникЕмануел Квиринг
Одликовања
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден црвене звезде

БиографијаУреди

Рођен је 3. октобра 1883. године у селу Свјатец, Волинска губернија. Од 1903. године је студирао на Петербуршком универзитету, када је постао и члан Руске социјалдемократске радничке партије. Руска жандармерија га је ухапсила 1906. и затворила. Убрзо је побегао из кијевског затвора и од 1910. до 1912. живео у емиграцији у Француској. Завршио је право на универзитету Сорбони 1911. године. Током 1912. и 1913. неко је време боравио на илегалном раду у Санкт Петербургу и Москви, а затим се поновно вратио у Француску.

У Русију је поновно дошао 1917. и у октобру постао члан Петроградског револуционарног комитета. Од 1919. је вршио више функција у Украјинској ССР и био секретар КП Украјине од 1920. до 1922. године. Од 1922. до 1943. је радио у Коминтерни, а 1923. је постао члан Централног комитета СКП(б).

Од 1946. до 1953. Мануиљски је радио као заменик председника Већа министара Украјинске ССР. Био је члан совјетске комисије која је учествовала у оснивању Организације уједињених народа у Сан Франсиску 1945, а 1946. на Париској мировној конференцији.

Био је делегат од Десетог до Деветнаестог конгреса КПСС.

Отишао је у пензију 1953. године. Умро је у Кијеву 1959. године.

Аутор је многих радова о стратешким питањима, те о радничком и комунистичком покрету. Био је члан Академије наука Совјетског Савеза од фебруара 1945. године[1].

Носилац је три Ордена Лењина и Ордена црвене звезде.

РеференцеУреди

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2008. Приступљено 11. 02. 2013. 

Спољашње везеУреди