Добрило Ненадић
Добрило Ненадић (Вигоште, 23. октобар 1940 — Вигоште, 15. август 2019) био је српски књижевник.
Добрило Ненадић | |
|---|---|
 Добрило Ненадић | |
| Пуно име | Добрило Ненадић |
| Датум рођења | 23. октобар 1940. |
| Место рођења | Вигоште код Ариља, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 15. август 2019. (78 год.) |
| Место смрти | Вигоште код Ариља[1], Србија |
Живот
уредиДипломирао је на Воћарско-виноградарском одсеку Пољопривредног факултета у Земуну и радио као агроном.[2]
По његовом сценарију снимљен је филм Доротеј 1981. године. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.
Преминуо је 15. августа 2019. у Вигошту код Ариља[3] Његов легат налази се у удружењу Адлигат.[4]
Награде
уреди- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године:
- за роман Доротеј, 1978.
- за роман Деспот и жртва, 1999.
- Награда „Меша Селимовић”, за роман Деспот и жртва, 1998.
- Просветина награда, за роман Деспот и жртва, 1998.
- Награда „Златни бестселер”:
- за роман Деспот и жртва, 1998.
- за роман Брајан, 2000.
- Награда „Рачанска повеља”, за романе са историјском темом, поводом романа Брајан.[5]
- Књижевна награда „Библиос”, за укупно стваралаштво, за 2000. и 2001.
- Награда „Светозар Ћоровић”, за роман Победници, 2005.
- Награда „Борисав Станковић”, за роман Мрзовоља кнеза Бизмарка, 2006.
- Орден рада са сребрним венцем.
- Плакета конгреса воћара (као агроном).[2]
Дела
уредиОбјавио је романе:
- „Доротеј“ (на језику: (језик: српски)). Београд: Рад, БИГЗ, Народна књига. 1977. ISBN 978-86-331-0074-8.,
- „Киша“,
- „Врева“,
- „Поплава“,
- „Статист“,
- „Дивље звезде“,
- „Роман о Обилићу“,
- „Поларна светлост“,
- Историјски роман „Деспот и жртва“ (на језику: (језик: српски)). Београд: Просвета. 1998. ISBN 978-86-331-1695-4.,
- „Ураган“,
- „Брајан“,
- „Сабља грофа Вронског“, први део трилогије о Српско-турским ратовима (1876-1878),
- „Победници“, други део трилогије о Српско-турским ратовима (1876-1878)[6],
- „Мрзовоља кнеза Бизмарка“, завршни део трилогије о Српско-турским ратовима (1876-1878)
- „Гвоздено доба“[7],
- Историјски роман „Хермелин“ (на језику: (језик: српски)). Београд: Народна књига, Политика. 2006. ISBN 978-86-507-0052-5.,
- У сенци црне смрти
- Време кокошки
- драму „Магла“,
- књигу новела „Ахилије“.
Извори
уреди- ^ „Преминуо писац Добрило Ненадић”.
- ^ а б Ко је ко у Србији 1991. Београд. 1991. стр. 319.
- ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012.
- ^ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СРБИЈИ ПОДАРИО "ДОРОТЕЈА" И - МАЛИНЕ: Легат Добрила Ненадића у "Адлигату" („Вечерње новости”, 27. октобар 2021)
- ^ Blic Online | Stara arhiva, Приступљено 2. 4. 2013.
- ^ Blic Online | Stara arhiva, Приступљено 2. 4. 2013.
- ^ RTS :: "Gvozdeno doba" Dobrila Nenadića, Приступљено 2. 4. 2013.
Литература
уреди- Ко је ко у Србији 1991. Београд. 1991. стр. 319.
- Мирослав Тодоровић, "Добрило Ненадић неопозиво", Библиотека Ариље, 2020.
Спољашње везе
уреди- Званична интернет презентација књижевника Добрила Ненадића
- Добрило Ненадић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Добрило Ненадић (www.filmovi.com)
- Добрило Ненадић: Доротеј на Антологији српске књижевности (.docx формат)
- Интервју са Добрилом Ненадићем („Политика“, 14.4.2002)
- Не дам да ме ставе под звоно (интервју за „Новине врањске“, 6. април 2006)
- Лошој књизи нема спаса („Глас јавности“, 27. јануар 2000) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. јун 2009)
- Интервјуи са Добрилом Ненадићем
- Интервју: Добрило Ненадић
- http://www.arilje.org.rs/o-arilju/kultura/dobrilo-nenadic
- http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:355021-Dobrilo-Nenadic-Volim-uspravne-ljude
- Захвалан сам Кишу што је "Доротеј" објављен („Вечерње новости”, 15. јул 2018)
