Отворите главни мени

Доброводица је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 381 становника (према попису из 2002. било је 420 становника).

Доброводица
Pogled na Dobrovodicu sa Straževice.jpg
Поглед на Доброводицу са Стражевице
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаБаточина
Становништво
 — 2011.Пад 381
Географске карактеристике
Координате44°07′06″ СГШ; 21°03′28″ ИГД / 44.118333° СГШ; 21.057666° ИГД / 44.118333; 21.057666Координате: 44°07′06″ СГШ; 21°03′28″ ИГД / 44.118333° СГШ; 21.057666° ИГД / 44.118333; 21.057666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина155 м
Доброводица на мапи Србије
Доброводица
Доброводица
Доброводица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

ГеографијаУреди

Територија села Доброводица налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у јужном делу општинске територије Баточине.

Доброводица се налази на 155 метара надморске висине, на 5 км јужно од Баточине, 26 км северно од Крагујевца и 123 км јужно од Београда.[1]

ИсторијаУреди

Доброводица се помиње у првом турском попису 1476/78. године, У овом попису је забележено да је село имало 21 кућу, а у попису 1520. године, Доброводица је имала око 60 кућа. Муслимана није било. Овај број кућа се није дуго одржао, јер већ кроз 15 година налазимо само трећину. Становништво Доброводице је уз Баточину и Тополу (данашњи Црни Као) примило обавезу да дају дербенџије, тј. да буду чувари безбедности на друмовима. За ове услуге села су имале знатне повластице при одређивању пореза. Село је напуштено када су у ове крајеве дошли Аустријанци почетком осамнаестог века.

У Првом српском устанку приликом ослобађања ових крајева, у бици код Баточине Карађорђе је на Кијевачком потоку између Кијева и Доброводице победио Турке. У окршају је пало око четристо Турака. У бици су погинули и Мусеин Ганић и Јусуф-ага Климентић.

На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Доброводица је имала 14. домаћинства са 29 харачких глава. После ослобођења Доброводица је до 1874. заједно са Кијевом и Жировницом чинила исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.

Доброводичани су учествовали у ратовима од 19121918, када је из овог села погинуло 78 бораца.

Манастир ДоброводицаУреди

Манастир Доброводица је мушки манастир Српске православне цркве, припада Епархији Шумадијској. Посвећен је Вазнесењу Господњем.

Манастир је подигнут 2000. године. Сазидао га је садашњи Игуман Николај, родом из Доброводице, који је четрнаест и по година као искушеник провео на Светој гори. Саградио га је на сопственом имању, а манастиру је земљу поклонила и осамдесетогодишња Радмила Лазаревић. Освећен је од стране епископа зворничко тузланског Василија, администратора Епархије шумадијске 9. маја 2002. године.

ШколствоУреди

 
Основна школа „Свети Сава"

Све до 1870. године доброводичка деца су ишла у грнчарску школу. Када је она укинута деца су прешла углавном у баточинску школу, иако је Доброводица била званично припала ботуњској школи. Доброводичани су у неколико махова покушавали да добију своји школу. Још 1872. године са Кијевцима су добили дозволу за отварање школе, али на крају од свега није било ништа. Већ 1874. био је нов покушај. Поново од свега није било ништа, јер је инжењер Окружног начелства у Крагујевцу установио да зграда која је предложена није за школу. Нови безуспешни покушаји су били 1902 и 1904. године.

Коначно 1914. када је све било спремно за отварање школе и коначно остварење давнашње жеље, рат се испречио томе. Тек после Првог светског рата жеља им се испунила и село је добило школу 1921. године. Зграда школе је изгорела 1941. у Другом светском рату. Од 1947. до 1949. године у селу се организује добровољни рад на зидању нове школске зграде. Нова школа је сазидана у подножју брда Стражевица, а за учитеља је постављен Ђура Божовић. Од 1958/1959. године под утицајем реформе, Доброводица се припојила по образовању школи у Баточини и постала је њено физички издвојено одељење. Пошто се школа налазила у подножју брда које је у ствари каменолом, због честих минирања и експлоатације камена школска зграда је пуцала и бивала оштећена сваким даном све више и више. Општина Баточина је одлучила 1983. године да сруши стару згарада и подигне нови објекат. То се догодило у периоду од 1983 - 1985. године, зграда је направљена, школско двориште је асфалтирано и обогаћено тереном за спортове.

Данас у Доброводици постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. У школској 2003/04 школа је имала десет ученика, а 2011/12 школу је похађало петнаест ученика.

ДемографијаУреди

У насељу Доброводица живи 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,8 година (44,5 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 841
1953. 834
1961. 745
1971. 621
1981. 605
1991. 537 495
2002. 420 478
2011. 381
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
416 99,04 %
Хрвати
  
2 0,47 %
Румуни
  
1 0,23 %
Македонци
  
1 0,23 %
непознато
  
0 0,0 %

ПољопривредаУреди

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Доброводици. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Доброводици је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

  • Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976.
  • Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.
  • Др Драгољуб Б. Милановић, Општина Баточина, Београд 2006.

Спољашње везеУреди