Догматизам је у филозофији и идеолошким системима, филозофски и идеолошки став да се истина о ствари по себи може сазнати полазећи од некритички преузетих основних ставова, теза, учења и начела или да су основне тезе творца идеологије необориве истине, те се не могу и не смеју доводити у сумњу.[1] У каснијој грчкој филозофији догматизам се јавља као супротност скептицизму и његовом критицизму. По Канту, у догматизам спада онај филозофски правац који полази од претпставке да се помоћу ума, пуким појмовним извођењем, може докучити и спознати оно што је о себи (ствар о себи Ding an sich), при чему Кант примарнно има у виду филозофију Кристијана Вулфа и школску филозофију свога времена. У савременом марксизму у догматизам се убраја стаљинизам у теорији и пракси, који у бирократизму као друштвено-политичком систему и бирократском духу има свој извор, порекло и упориште.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.