Википедија

Домаћи магарац

Домаћи магарац (лат. Equus africanus asinus) је доместификована животиња из породице коња (лат. Equidae). Питоми магарац води порекло од сомалијског магарца који је подврста афричког дивљег магарца (Equus africanus).[1]:1 Могуће је укрстити коња и магарицу и тада се добија мазга, али и магарца и кобилу и тада се добија мула. Оба хибрида се гаје као домаће животиње.[2] У 21. веку на Балкану и Србији угрожен је аутохтони домаћи балкански магарац, аутохтоно планинско домаће говече буша, балкански брдски коњ, домаћа овца – праменка, као и балканска домаћа коза.

Домаћи магарац
Donkey in Clovelly, North Devon, England.jpg
Припитомљен
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Perissodactyla
Породица: Equidae
Род: Equus
Врста:
E. africanus
Подврста:
E. a. asinus
Триномијално име
Equus africanus asinus
Feral population and distribution worldwide.png
Распрострањеност магараца, дивљих магараца, коња
Домаћи магарац у ЗОО врту у Јагодини

Припитомљен је у Африци, вероватно пре око 5.000[1]:2 или 6.000[3]:3715 година, и од тог времена се углавном користио као радна животиња. У свету постоји више од 40 милиона магараца, углавном у неразвијеним земљама, где се углавном користе као теглеће или товарне животиње. Док се радни магарци често повезују са онима који живе на или испод егзистенције, мали број магараца се држи за узгој као кућни љубимци у развијеним земљама.

Мужјак магарца је познат као џек или џекас, женка је џени или џенет,[4][5][6] а незрели магарац оба пола је ждребе.[6] Магарци се често паре са кобилама да би се добиле муле; биолошка реципрочност мазге, од пастува и магарице, је мазга.

НоменклатураУреди

Традиционално, научно име за магарца је Equus asinus asinus засновано на принципу приоритета који се користи за научна имена животиња. Међутим, Међународна комисија за зоолошку номенклатуру је 2003. године донела одлуку да ако се домаћа врста и дивља врста сматрају подврстама једна друге, научни назив дивље врсте има приоритет, чак и када је та подврста описана после домаће подврсте.[7] То значи да је коректан научни назив за магарца Equus africanus asinus када се сматра подврстом и Equus asinus када се сматра врстом.[8][7]

Некада је на енглеском говорном подручју синоним енгл. ass био чешћи израз за магарца. Прва забележена употреба речи donkey је била 1784.[9] или 1785.[10][11][12]:239 Док реч ass има сродне речи у већини других индоевропских језика, donkey је етимолошки нејасна реч за коју нема сродних речи у другим језицима. Хипотезе о њеновом извођењу укључују следеће:

  • можда из шпанског због његове доновске теже; магарац је био познат и као „трубач краља Шпаније“.[11]
  • можда је деминутив од dun (мутно сивкасто-браон), типичне боје магарца.[10][13]
  • можда од имена Duncan.[10][14]
  • можда имитативног порекла.[14]

Од 18. века рељ donkey је постепено заменио ass, а jenny је заменила she-ass, која се данас сматра архаичном.[15] До промене је можда дошло због тенденције избегавања погрдљивих израза у говору и може се упоредити са заменом у северноамеричком енглеском језику речју rooster речи cock, или прелазом на rabbit са coney, што је раније било хомофоно са cunny (варијације речи вагина). До краја 17. века, промене у изговору речи ass и arse довеле су до тога да оне постану хомофони у неким варијантама енглеског.[12]:239 Друге речи које се користе за магарца у енглеском из тог времена укључују cuddy у Шкотској, neddy у југозападној Енглеској и dicky у југоисточној Енглеској;[12]:239 moke је документован у 19. веку и може бити велшког или ромског порекла.

Burro је реч за магарца на шпанском и на португалском. У Сједињеним Државама, обично се примењује на дивље магарце који живе западно од Стеновитих планина;[16] такође се може односити на било ког малог магарца.[17]:147

ИсторијаУреди

 
Магарац на египатској слици в. 1298–1235 пне

Верује се да је род Equus, који укључује све постојеће копитаре, еволуирао од рода Dinohippus, преко средњег облика Plesippus. Једна од најстаријих врста је Equus simplicidens, описана као налик на зебру са главом у облику магарца. Најстарији фосил до данас је стар око 3,5 милиона година из Ајдаха, САД. Чини се да се род брзо проширио у Стари свет, са слично старим Equus livenzovensis документованим из западне Европе и Русије.[18]

Молекуларна филогенија указује да је најновији заједнички предак свих савремених копитара (чланова рода Equus) живео пре ~5,6 (3,9–7,8) mya. Директно палеогеномско секвенцирање 700.000 година старе средње плеистоценске метаподијалне кости коња из Канаде имплицира скорије време од 4,07 милиона година пре данашњег датума за најновијег заједничког претка (MRCA) у распону од пре 4,0 до 4,5 милиона.[19] Најстарије дивергенције су азијски хемиони (подрод E. Asinus), укључујући кулана, онагера и кијанга), затим афричке зебре (подродови E. Dolichohippus и E. Hippotigris). Сви остали модерни облици, укључујући припитомљеног коња (и многе фосилне плиоценске и плеистоценске облике) припадају подроду E. Equus који се раздвојио пре ~4,8 (3,2–6,5) милиона година.[20]

Преци модерног магарца су нубијска и сомалијска подврста афричког дивљег магарца.[21][22] У Маади у Доњем Египту пронађени су остаци домаћих магараца из четвртог миленијума пре нове ере, а верује се да је припитомљавање магарца извршено знатно касније од припитомљавања говеда, оваца и коза у седмом и осмом миленијуму пре нове ере. Магарце су вероватно први припитомили пасторални људи у Нубији и истиснули су вола као главну товарну животињу те културе. Припитомљавање магараца је послужило за повећање мобилности пасторалних култура, имајући предност у односу на преживаре, јер им није требало времена да руминирају, и били су од виталног значаја за развој трговине на велике удаљености широм Египта. У доба Четврте египатске династије, између 2675. и 2565. пне, познато је да су богати чланови друштва поседовали преко 1.000 магараца, запослених у пољопривреди, као млечне и месне животиње и као товарне животиње.[23] Године 2003, гробница краља Нармера или краља Хор-Аха (два прва египатска фараона) је ископана, а скелети десет магараца пронађени су закопани на начин који се обично користи код људи високог ранга. Ове сахране показују значај магараца за рану египатску државу и њеног владара.[24]

До краја четвртог миленијума пре нове ере, магарац се проширио на југозападну Азију, а главни центар за размножавање се преселио у Месопотамију до 1800. године пре нове ере. Узгој великих, белих јахаћих магараца учинио је Дамаск познатим, док су сиријски узгајивачи развили најмање три друге расе, укључујући и ону коју жене преферирају због лаког хода. Мускат или јеменски магарац развијен је у Арабији. До другог миленијума пре нове ере, магарац је доспео до Европе, вероватно у исто време када је уведено виноградарство, јер се магарац повезује са сиријским богом вина, Дионисом. Грци су проширили обе делатности на многе од својих колонија, укључујући и оне у садашњој Италији, Француској и Шпанији; Римљани су их распршили по свом царству.[23]

Први магарци су дошли у Америку на бродовима Другог путовања Кристофора Колумба, и искрцани су у Хиспањоли 1495. године.[25] Прве које су стигле у Северну Америку су можда биле две животиње које је у Мексико одвео Хуан де Зумарага, први бискуп Мексика, који је тамо стигао 6. децембра 1528. године, док су први магарци који су стигли до садашњих Сједињених Држава можда прешли Рио Гранде са Хуаном де Онатом у априлу 1598.[26] Од тада су се ширили на север, налазећи употребу у мисијама и рудницима. Документовано је да су магарци били присутни у данашњој Аризони 1679. године. До златне грознице у 19. веку, буро је био теретна животиња коју су бирали рани копачи у западним Сједињеним Државама. Са завршетком бума поточног рударења, многи од њих су побегли или су напуштени, и дивља популација се успоставила.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Valerie Porter, Lawrence Alderson, Stephen J.G. Hall, D. Phillip Sponenberg (2016). Mason's World Encyclopedia of Livestock Breeds and Breeding Архивирано 2020-08-06 на сајту Wayback Machine (sixth edition). Wallingford: CABI. ISBN 9781780647944.
  2. ^ Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  3. ^ Stine Rossel, Fiona Marshall, Joris Peters, Tom Pilgram, Matthew D. Adams, David O'Connor (2008). Domestication of the Donkey: Timing, Processes, and Indicators Архивирано 2022-01-31 на сајту Wayback Machine. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (10): 3715–3720. (потребна претплата).
  4. ^ [n.a.] (2005) Oxford American Dictionaries (computer application) Apple Computer. s.v. "Jennet (1)"
  5. ^ Woolf, Henry (ed.)|title= (1980) Webster's New Collegiate Dictionary Springfield MA: Merriam ISBN 0-87779-398-0. s.v. "Jennet (2)"
  6. ^ а б „The Donkey”. Government of Alberta: Agriculture and Rural Development. 1990. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2012. Приступљено 1. 9. 2010. 
  7. ^ а б International Commission on Zoological Nomenclature (2003). „Usage of 17 specific names based on wild species which are pre-dated by or contemporary with those based on domestic animals (Lepidoptera, Osteichthyes, Mammalia): conserved. Opinion 2027 (Case 3010)”. Bull. Zool. Nomencl. 60 (1): 81—84. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-09. Приступљено 2018-01-13. 
  8. ^ Grubb, P. (2005). „Order Perissodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 629—630. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  9. ^ Fairman, Tony (1994). „How the ass became a donkey”. English Today. 10 (4): 32. ISSN 0266-0784. doi:10.1017/S0266078400007860. , cited in: Isabel de la Cruz Cabanillas, Cristina Tejedor Martínez (2002). "The horse family: on the evolution of the field and its metaphorization process", in Javier E. Díaz Vera, A changing world of words: Studies in English historical lexicography, lexicology and semantics Архивирано 2016-12-24 на сајту Wayback Machine. Amsterdam: Rodopi. ISBN 978-90-420-1330-8 p.239
  10. ^ а б в "Donkey" OED Online (subscription required). Retrieved May 2008.
  11. ^ а б Grose, Francis (1785) A Classical Dictionary of the Vulgar Tongue Архивирано 2013-06-04 на сајту Wayback Machine London: For S. Hooper. s.v. "Donkey".
  12. ^ а б в Isabel de la Cruz Cabanillas, Cristina Tejedor Martínez (2002). "The horse family: on the evolution of the field and its metaphorization process", in Javier E. Díaz Vera, A changing world of words: Studies in English historical lexicography, lexicology and semantics Архивирано 2016-12-24 на сајту Wayback Machine. Amsterdam: Rodopi. ISBN 978-90-420-1330-8 p.239
  13. ^ Merriam-Webster Unabridged Архивирано 2013-02-10 на сајту Wayback Machine (MWU). (Online subscription-based reference service of Merriam-Webster, based on Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. Merriam-Webster, 2002.) Headword donkey. Retrieved September 2007.
  14. ^ а б Houghton Mifflin (2000). The American Heritage Dictionary of the English Language (4th изд.). Boston and New York: Houghton Mifflin. стр. 535. ISBN 978-0-395-82517-4. 
  15. ^ „Eselin”. German-English Dictionary. Архивирано из оригинала на датум 2015-09-23. Приступљено 2015-08-25. 
  16. ^ Burro care Архивирано 2012-02-04 на сајту Wayback Machine U.S. Department of the Interior: Bureau of Land Management. Accessed February 2012.
  17. ^ Henry Woolf (editor) (1980). Webster's New Collegiate Dictionary. Springfield, Massachusetts: Merriam. ISBN 0877793980.
  18. ^ Azzaroli, A. (1992). „Ascent and decline of monodactyl equids: a case for prehistoric overkill” (PDF). Ann. Zool. Finnici. 28: 151—163. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2020-03-29. Приступљено 2018-08-29. 
  19. ^ Orlando, L.; Ginolhac, A.; Zhang, G.; Froese, D.; Albrechtsen, A.; Stiller, M.; Schubert, M.; Cappellini, E.; Petersen, B.; et al. (4. 7. 2013). „Recalibrating Equus evolution using the genome sequence of an early Middle Pleistocene horse”. Nature. 499 (7456): 74—8. Bibcode:2013Natur.499...74O. PMID 23803765. S2CID 4318227. doi:10.1038/nature12323. 
  20. ^ Weinstock, J.; et al. (2005). „Evolution, systematics, and phylogeography of Pleistocene horses in the New World: a molecular perspective”. PLOS Biology. 3 (8): e241. PMC 1159165  . PMID 15974804. doi:10.1371/journal.pbio.0030241. 
  21. ^ J. Clutton-Brook A Natural History of Domesticated Mammals 1999.
  22. ^ Albano Beja-Pereira, "African Origins of the Domestic Donkey Архивирано 2012-11-28 на сајту Wayback Machine", in Science, 2004
  23. ^ а б Olsen, Sandra L. (1995) Horses through time Boulder, Colorado: Roberts Rinehart Publishers for Carnegie Museum of Natural History. ISBN 978-1-57098-060-2. Cited at Donkey Архивирано 2017-10-11 на сајту Wayback Machine International Museum of the Horse. Retrieved February 2012.
  24. ^ „Egyptian Tomb Holds First Known Domesticated Donkeys”. Fox News Network. 11. 3. 2008. Архивирано из оригинала на датум 2011-02-07. Приступљено 1. 11. 2011. 
  25. ^ Roots, Clive (2007) Domestication Архивирано 2016-11-16 на сајту Wayback Machine Westport: Greenwood Press ISBN 978-0-313-33987-5 p.179
  26. ^ Brookshier, Frank (1974) The Burro Архивирано 2014-07-08 на сајту Wayback Machine Norman: University of Oklahoma Press.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Домаћи_магарац&oldid=24534274”